„Pobedi sebe samog“

Jedne od najpoznatijih i najvise navodjenih maksima, koje se javljaju u mnogobrojnim razlicitim varijantama, su: “Spoznaj samog sebe” i “Pobedi sebe samog.”

Koji je njihov znacaj i sta se njima porucuje?

One su znacajne zbog toga sto otkrivaju sustinsku zakonitost nase svesti kojom vrsimo proces spoznavanja. Iz te zakonitosti proisticu sve ostale. Shodno tome, ukoliko covek nema jasan uvid u tu zakonitost, on ne moze imati ni pravilno razumevanje ostalih.

Koja je to zakonitost?

Zakonitost podele, razlika ili suprotnosti unutar nase svesti. Ta zakonitost nije prisutna samo u nama vec, i u svemu oko nas. Ona je sama sustina kretanja, promene ili razvoja zivota. U apsolutno istom ili nepodeljenom nije moguce bilo koje kretanje, aktivnost, samim tim ni razvoj koji se manifestuje kao proces spoznavanja.

Dok covek nije svestan sebe, on ne moze biti svestan ni svega izvan sebe jer, on samo kroz sebe spoznaje i sve izvan sebe. Dakle, uslov da covek postane svestan sebe je da postoji nesto drugacije (razlicito, suprotno), ne samo izvan njega vec, i unutar njega. Da nema takve podele ne bi moglo biti ni spoznavanja a, jos manje pobedjivanja samog sebe. Ko bi koga spoznavao ili koga bi pobedjivao?

Znaci, osnovni pocetni odnos u procesu spoznaje je subjekt-objekt. Ali, subjekt unutar sebe takodje sadrzi vlastitu razliku ili suprotnost i to u vidu misli i osecanja. Misli su svesni nivo ili inteligencija dok, osecanja spadaju u domen nesvesnog. U okviru nesvesnog takodje postoji suprotnost osecanja koja prizilazi iz suprotnih nagona. Mi svi u sebi imamo nizi destruktivni nagon (potencijal zla) i visi, sustinski nagon konstruktivnosti (potencijal dobra).

Svesni nivo ili inteligencija je od izuzetnog znacaja jer, je neophodna za formiranje percepcije ili spoznaje. Ona je neka vrsta posrednika izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg. Objekt (ili sve izvan coveka) predstavlja neposrednu spoljasnju suprotnost njegovoj inteligenciji dok, su osecanja unutrasnja suprotnost.            Postojanje takvih suprotnosti omogucava inteligenciji interakciju s njima iz cega nastaje aktivnost misljenja. Njime ljudi stvaraju ili dobijaju percepciju i, o sebi i, o svemu izvan sebe.

Kakva ce ta percepcija biti, ili kakav ce odnos subjekt imati prema objektu, zavisi od njegove unutrasnje interakcije s nesvesnim ili osecanjima. U zavisnosti koji nagon covek bira, ili kojim nagonom se identifikuje, zavisi i njegova samosvest kojom procenjuje objekt ili svoj odnos prema njemu. (Samosvest je dozivljavaj vlastite individualnosti ili identiteta.)

U visem, konstruktivnom potencijalu nase svesti nalazi se nase istinsko, sustinsko sopstvo koje potice od zivog, aktivnog smisla celokupnog univerzuma. Taj smisao se nalazi u svemu sto postoji. Onog momenta kada nasa inteligencija stupi u kontakt s nasim istinskim sopstvom, ona preko njega stupa u kontakt sa samim smislom univerzuma i time otkriva sustinske zakonitosti i, u sebi i, svemu oko sebe. Odnosno, spoznaje istinsku vezu i povezanost ili jedinstvo svega sto postoji. Time prevazilazi nize, ogranicene, nagone svoje individualnosti i ostvaruje sustinsku spoznaju koja u inteligenciji dobija karakteristike mudrosti i dobra.

Kada covek zapostavlja svoj duhovni razvoj, on prestaje koristiti svoj puni potencijal. Na taj nacin ostaje samo u domenu nizih nagona i strasti ili svom otudjenom, sebicnom egu kojim stvara percepciju o sebi i svemu izvan sebe. Takva percepcija se ogranici samo fizickim zakonitostima posto joj nedostaje dublji, duhovni ili sustinski uvid, tj. mudrost. Zato dolazi do nizeg stepena razumevanja ili lukavstva koje se manifestuje kao rivalstvo, zluradost, neiskrenost, manipulativnost, koristoljublje, zavist, ljubomora, ili jednom recju sve one osobine koje imenujemo kao los karakter, tj. zlo u necijoj inteligenciji.

Dakle, mudrost i dobro nam omogucava da spoznajemo sustinske zakonitosti i u sebi, i izvan sebe dok, nas zlo i lukavstvo zadrzava u ogranicenom, iluzornom razumevanju zivota i postojanja. Drugim recima, samo kroz vise u sebi u mogucnosti smo da spoznajemo ono nize, cime nam se i pruza mogucnost da to prevazidjemo ili ostvarimo svesnu celovitost koja rezultira unutrasnjim smislom, mirom, srecom i zadovoljstvom.

Razvoj dobra i mudrosti, odnosno zla i lukavstva u inteligenciji ljudi je znacajan pokazetlj njihovog duhovnog razvoja. Dobri ili mudru ljudi imaju unutrasnju duhovnu snagu koja nedostaje ljudima sa zaostalim duhovnim razvojem, tako da ih to iritira i navodi na slepu, bezrazloznu mrznju i niske, podmukle podvale i pakosti, sto se cesto naziva kukaviclukom.

Prema tome, kukavicluk nema nista zajednicko s dobrotom, niti se na bilo koji nacin moze dovesti u vezu s njom vec, samo sa zaostalim, kao i sprecenim duhovnim razvojem. Ko god smatra da je moguce glumiti dobrotu ili uzeti ulogu dobrog coveka na duzi vremenski period, samo pokazuje da ne razume sustinske zakonitosti duhovnog razvoja ljudi.

Dobro je koncentarcija unutrasnje duhovne snage u inteligenciji. Nju ili, imas ili, nemas.Niko ne moze glumiti tu snagu, ako je nema. Ko god to pokusa, veoma brzo se razotkrije, bilo kroz reci ili dela. Iz takve snage proizilazi mudrost koja osposobljava ljude da svoju vlastitu individualnost stavljaju u proporcionalan odnos s drugima i okolinom. Sto znaci, da se ne precenjuju (nisu arogantni, narcisioidni, sebicni) ali, isto tako se i ne podcenjuju (nisu “otiraci” ili “beskicmenjaci”). Oni zastupaju svoje pravo tamo gde ga imaju ali, ga se isto tako i odricu tamo gde ga nemaju ili tamo gde ono pripada nekom drugom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s