O dobru i zlu

Na moj komentar o Tolovoj izjavi sam dobila sledecu interpretaciju dobra i zla koja mi je ukazala na mogucnost nesporazuma. Zato cu opsirnije objasniti sta pod tim podrazumevam.

 Loncar: “….ne postoji nikakvo prirodno dobro , pa samim tim ne postoji ni prirodno zlo….kad kažem prirodno , mislim na sve ono što postoji u našoj svesti čije postojanje ne zavisi od nje….oću reći da u velikom prasku sve je rođeno , sve što je postojalo , sve što postoji i sve što će postojati – sem nekakvog dobra i njegove suprotnosti zla….tako nema dobrog prostor vremena , kao što nema ni zlog prostor vremena….nema zlih galaksija , kao što nema ni dobrih galaksija….nema u kosmosu dobre materije-energije i obrnuto , kao što nema ni zle energije-materije i obrnuto…..”

– Naravno da se pojam dobra i zla ne odnosi na materiju i energiju, kao i prirodne zakonitosti koje vladaju univerzumom ili njegovu uredjenost. Kako bi i moglo? Mi jos uvek u potpunosti ne razumemo univerzum i njegovo funkcionisanje, sto samo po sebi svedoci da se nalazimo u sastavu neceg viseg ili kompleksnijeg od nas.

Sve u univerzumu ima smisao ili svrhu postojanja. Svaka pojava i individualnost nije slucajna vec, vrsi odredjenu funkciju koja doprinosi ocuvanju i odrzavanju sistema ili celine. Problem je u tome sto mi to jos uvek u dovoljnoj meri ne shvatamo, pa brzopleto i arogantno donosimo jednostrane ili pogresne zakljucke o nekim pojavama.

Jedan od tih zakljucaka je i postavka da um, inteligencija ili misljenje, pa cak i zvuk i reci sprecava ljude da spoznavaju njihovu istinsku sustinu. Da ljudi cine zlo zato sto misle ili sto imaju ego i inteligenciju. Ili, da osecaju unutrasnji nesklad iz istog razloga. Zato se predlaze neka vrsta produzene meditacije kojom se nastoji eliminisati misljenje da bi se povratio unutrasnji mir.

U svakom slucaju da opsesivno i nefunkcionalno misljeje rezultira unutrasnjim neskladom. Medjutim, isto tako postoje i funkcionalne misli koje donose mir, utehu i kojima se ostvaruje unutrasnji sklad i ravnoteza. Ljudi ne cine zlo zato sto misle vec, u zavisnosti sta misle?

Misljenje cesto spreci ljudi da ucine nesto cime bi mogli povrediti ili sebe ili druge. Ponekad nizi nagoni kao na primer, bes, pohlepa, sebicnost, itd. mogu biti veoma snazni i ukoliko se covek ne potrudi da promisli vec, reaguje iz njih, posledice mogu biti dosta stetne. Za takve situacije se zato i kaze da je neko nepromisljeno reagovao.

Meditacija moze pruziti trenutno olaksanje i posluziti kao privremeno resenje ali, se se samo njome nikada ne moze otkloniti pravi uzrok nefunkcionalnog misljenja, jer se on nalazi u  dubljoj sferi svesti, tj. nesvesnom ili osecanjima.

Zbog toga se unutrasnji konflikt mora resavati u svim sferama, sto znaci aktivno, upuceno ili svesno. Nije dovoljno samo “pustiti mozak na pasu” vec, se mora ostvariti unutrasnji svesni pomak koji ce uspostaviti ponovnu ravnotezu ili prouzrokovati drugaciji nacin misljenja/razumevanja ili dozivljavanja samog sebe i svega izvan sebe. Drugim recima, proces misljenja se mora reprogramirati tako sto se uspostavi drugacija, odnosno dublja interakcija s nesvesnim.

Naime, do unutrasnje neravnoteze, koja prouzrokuje nefunkcionalno misljenje, ne dolazi slucajno. Ono nastane kao posledica formiranja destruktivnog osecanja Polusvesnog ega usled konflikta ili traumaticnog incidenata s okolinom. Time misli ostaju “zaglavljene” ili “zarobljene” pa, postaju jalove i nefunkcionalne, posto se ne formiraju iz dubljeg, sustinskog nivoa svesti koje daje resenje vec, iz destruktivnog, ogranicenog nivoa. To zadrzava u besmislenom, mucnom krugu iz kojeg se ne moze pronaci izlaz.

Takvo osecanje je obicno uocljivo posle nekog traumaticnog dogadjaja. Mada se ponekad moze i potisnuti ali, time nece nestati. Naprotiv, jos ce se vise osnaziti pa, kad se necim inicira, neminovno ce se pojaviti, cak i onda kada sve izgleda idealno u necijem zivotu.

Dakle, dobro i zlo ili konstruktivnost i destruktivnost se nalazi u samim ljudima ili njihovoj svesti u vidu razumevanja-nerazumevanja. Odnosno, sposobnosti raspoznavanja sustine od pojave ili istine od zablude. S tom napomenom, da je sustina ziva ili da se nalazi u stalnom procesu razvoja i produbljivanja. Shodno tome i svesni nivo ljudi ili njihovo razumevanje takodje mora biti aktivno ili u neprestanom procesu razvoja ukoliko nastoji spoznavati sustinu/istinu.

Ima istine u tome da mutna voda treba da se umiri da bi se razbistrila i dala jasan uvid u sebe. Medjutim, takodje ima istine i u tome da voda koja ne protice ili koja previse miruje uhvati zabokrecinu. Zbog toga je i mirovanje i kretanje podjednako vazno i ima potrebno vreme primene.

Poricati postojanje razlika i suprotnosti u ovoj dimenziji svodi se na poricanje onog sto jeste jer, se  dualnost yina and yanga ogleda u svemu, i u nama i oko nas, kao odmor-umor, dan-noc, muskarac-zena, itd. Ova dimenzija kroz interakciju suprotnosti, razlika i individualnosti kreira i odrzava zivot. U tome se i sastoji njen visi smisao koji zadivljuje. Koji neminovno svedoci o visoj inteligenciji, redu, skladu i harmoji a, ne o haosu, slucaju i besmislu.

Osnovna karakteristika besmisla je haos ili permanenta dezorganizacija individualnosti i razlika, samim tim i nesposobnost kreiranja smisla. Ne postoji slucaj koji moze uskladiti haos individualnosti u tacno utvrdjen red kojim ce se omoguciti kreacija s kontinuitetom. Tako nesto se moze ostvariti samo smislom.

Besmisao ne moze stvoriti smisao. Ali, zato smisao moze stvoriti besmisao kao svoju razliku ili suprotnost kojom ce ostvariti aktivnost ili promenu, tj. razvoj. U takvom kontinuitetu razlike ili suprotnosti same po sebi nisu dobre ili lose vec, nuzne jer, omogucavaju razvoj dubljeg smisla kroz medjusobno samostvaranje i odrzavanje. Hegel je njegovom postavkom o tezi, antitezi i sintezi predstavio takvu dijaletiku kao neprekidan lanac gradnje i razgradnje smisla.

U ljudima takodje, s razlogom, postoji nizi i visi nagon destruktivnosti i konstruktivnosti jer, se jedino time moze ostvariti aktivnost misljenja ili inteligencija. Evolucija zivih bica na ovoj planeti ogleda se razvojem njihove inteligencije koja je dostigla najvisu kompleksnost s ljudima. Ono sto izdvaja inteligenciju ljudi od ostalih zivih bica na ovoj planeti je njena moralna dimenzija ili sposobnost da razlikuju dobro od zla. Bez toga ljudi ne bi bili ono sto jesu.

Ne bi mogli snositi odgovornost za svoje ponasanje, niti bi imali mogucnost izbora. Da covek nema destruktivan element (zlo) u svojoj svesti vec, samo konstruktivan, on ne bi imao izbor da cini zlo vec, bi bio programiran da cini samo dobro. Isto tako, da nema konstruktivni element (dobro) u svojoj svesti, ne bi ga mogao ni ciniti.S obzirom da ljudi cine i dobro i zlo potvrdjuje se cinjenica da se njihova svest sastoji od oba ova svojstva.

Takva suprotnost stvara izbor izmedju viseg i nizeg nagona. U zavisnosti koji nagon bira zavisi i svesnost ili dubina razumevanja svakog coveka, odnosno sloboda formiranja njegovog karaktera i preuzimanje odgovornosti za vlastito ponasanje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s