Dr. Jonice Webb i Emocionalna Zanemarenost u Detinjstvu

S obzirom da mi je izreka Robin(a) Williams(a) posluzila kao povod da napisem razlicit odnos ljudi prema samoci, taj odnos je samo jedna komponenta koja moze ukazati na izvesnu svesnu disfunkcionalnost ili cak i mentalni poremecaj. Naravno, mentalni poremecaj je obicno kompleksan pa, se ne moze dijagnozirati samo na osnovu jedne pojave vec, u to mora biti ukljuceno vise simptoma kao i detaljnije istrazivanje.

Zivot a, pogotovo smrt Robin(a) Williams(a) predstavlja temu za sebe pa, se i o tome moze nesto reci. Pored toga sto je Robin bio izuzetno talentovan humorista i glumac, on je takodje bio i veliki altruista koji je nesebicno pomagao ljudima. Zato je njegovo samoubistvo dotaklo srca mnogih ali, ih je isto tako i iznenadilo. Mada je pojavno imao sve atribute uspesnog zivota (slava, novac, sarm) on ipak nije bio srecan. Time se, po ko zna koji put, potvdila cinjenica da je sreca psihicko stanje koje se postize iznutra a, ne spolja.

Iako je depresija uzeta kao jedan od mogucih razloga zasto je Robin Williams oduzeo sebi zivot, njegov slucaj je dosta komplikovan. Naime, tri meseca pre nego sto se ubio njemu je dijagnozovana Parkinsova bolest, da bi se nakon smrti ili obdukcijom ustanovila i demencija (DLB). Pored toga, on je takodje lecen od zavisnosti od kokaina i alkohola. Svakako da je njihovo uzimanje imalo stetan efekt i na telo i na mozak.

Ali, u svemu tome, mislim da je njegovo detinjstvo imalo ogroman znacaj na njegove izbore i ponasanje u kasnijem periodu zivota. Njegovi roditelji su imali kucu sa 40 soba i bili su veoma bogati. Medjutim, bili su stalno odsutni pa, je on najvise vremena provodio sam ili u drustvu sluzavke.

Jednom prilikom je i izjavio da je kao dete bio nizak, bucmast, veoma sramezljiv i usamljen. Takodje je rekao da je talent za humor najvise razvio zahvaljujuci svojoj majci. To je bio najefikasniji nacin da ga ona primeti i posveti mu malo paznje, sto je zaista zalosno.

Prema vecini simptoma, reklo bi se da su psihicke teskoce Robin(a) Williams(a) nastale jos u ranom detinjstvu kao posledica emocioalne zapostavljenosti. Dr. Jonice Webb je svojom dvadesetogodisnjom praksom, kao klinicki psiholog, uocila i identifikovala Childhood Emotional Neglect (CEN). Njena knjiga “Runing On Empty-Overocome Your Childhood Emotional Neglect” je zaista dostojna paznje i vredi je procitati.

Poznato je da traume (pogotovo one iz detinjstva) kao i dugotrajne stresne situacije i zivotne okolnosti, odnosno reakcije na njih, mogu uzrokovati razlicite psihicke poremecaje. Zato se obicno traga za njima kada se nastoji otkriti razlog psihicke teskoce kod ljudi. Ono sto je Dr Jonice uocila to je, da vecina njenih depresivnih pacijenata nije imala neke posebne traume u detinjstvu, da ih roditelji nisu zlostavljali ili na bilo koji nacin maltretirali.

Prema njoj, nije problem u tome sta su roditelji ucinili detetu, vec u tome sta nisu. Oni su ignorisali ili nisu uvazavali njihove emocionalne potrebe. Vecina roditelja je volela svoju decu i to nije radila namerno vec, iz neznanja. Mnogi od tih roditelja su i sami, kao deca, imali slicno iskustvo i to su prenosili na svoju decu. Takodje mnogi nisu bili sposobni da daju disciplinu, da uce decu odgovornosti ili da im ukazuju na posledice njihovih aktivnosti.

Posto emocije te dece nisu uvazavane, tj., znacajan deo njih, oni imaju osecaj da im nesto nedostaje. Zato osecaju unutrasnju prazninu. Kao odrasli imaju teskocu da razumeju vlastita osecanja, samim tim i osecanja drugih. Oni se zbog toga osecaju otudjeni illi drugaciji od ostalih ljudi. Imaju osecaj da je to njihova greska, da nesto nije u redu s njima ali, ne znaju sta? Cesto razmisljaju o samoubistvu, itd.

Svakako da takvo iskustvo formira Polusvesni ego koji otezava detetu da uspostavi neposredan kontakt sa svojom sustinom i time oseca radost i zivotni elan. Umesto toga njegova unutrasnja interakcija se najcesce svodi na tmurno osecanje Polusvesnog ega, sto ga demoralise i proizvodi pesimisticke misli.

Izraz depresija je postao uobicajen u svakodnevnom izrazavanju mada se iza njega kriju razlicite vrste poremecaja. Depresija potice od latinske reci deprimare, sto znaci pritisnuti dole ili potisnuti. Taj izraz je zaista adekvatan jer, u vecini slucajeva upravo objasnjava ono sto se desava u svesti ljudi.

Medjutim, postoje razlicite vrste depresije, odnosno razlicite vrste potiskivanja sto uslovljava i razlicite terapije lecenja kao npr., kognitivna terapija ponasanja, psihodinamicna, interpersonalna, itd., od kojih je kognitivna terapija dosta uspesna. One se ponekad koriste u kombinaciji s lekovima, narocito kada su u pitanju organski poremecaji. Ali, je uvek bolje izbeci lecenje lekovima (ukoliko je to moguce) jer, oni cesto imaju lose nuspojave.

Kao sto postoje fizicke zakonitosti po kojima funkcionisu materijalni oblici ili tela ljudi, isto tako postoje i nefizicke ili duhovne zakonitosti po kojima funkcionise njihova svest. Posto je svest sustinska dimenzija postojanja, njene zakonitosti su suptilnije, pa ih nije lako uociti, samim tim ni razumeti.

Medjutim, one su od izuzetnog znacaja jer se nalaze u neposrednoj vezi s fizickim zakonitostima. Tako na primer, poznato je da misli i osecanja uzrokuju fizicke ili fizioloske promene u telu o cemu svedoci placebo efekt i sugestija. Dovoljno je pomisliti na limun da bi se pljuvacka pocela luciti. Osecanja straha, besa, tuge, stresa uticu na pritisak ili rad srca kao i mozga tako da dolazi do drugacije elektricne i hemijske aktivnosti u njemu, itd. Dakle, telo i psiha se nalaze u stalnoj interakciji, po principu koka-jaje, gde psihicke promene uslovljavaju organske i obrnuto. Dugotrajni nefuknkcionalni nacin razmisljanja moze zaista prouzrokovati fizicke promene u mozgu.

Frojd je u mnogome unapredio psihologiju time sto je otkrio i ukazao na neke psihicke zakonitosti, od kojih je svakako najznacajnije delovanje ili uticaj nesvesnog na svesni nivo u vidu nastanka razlicitih poremecaja kao na primer, neuroza, psihoza, itd. Svavako da je razvojem novih metoda i tehnologije psihologija, kao nauka, dozivela zapazen progres. Ipak, zbog kompleksnosti i suptilnosti njenih zakonitosti, jos uvek je ostalo dosta toga neistrazenog, sto ostavlja mogucnost novih otkrica a, time cesto i drugacijeg sagledavanja i tumacenja nekih vec otkrivenih pojava.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/44397-Dr-Jonice-Webb-i-Emocionalna-Zanemarenost-u-Detinjstvu

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s