Dobrota i mudrost

Ljudi preko cula uocavaju razlicite oblike i pojave iz okoline, sto omogucava njihovoj inteligenciji da ih stavlja u korelaciju i time otkriva odredjene zakonitosti funkcionisanja okoline. Svakako da je takva sposobnost veoma znacajna za opstanak ljudi, jer su njome ljudi u stanju da se snalaze ili da menjaju i prilagodjavaju okolinu svojim potrebama. Zbog toga je visok koeficijent inteligencije veoma pozeljan i cenjen.

Za inteligenciju se cesto kaze da je “svest fizicke dimenzije”, i to ne samo iz razloga sto su oblici i pojave njen domen istrazivanja, vec sto je i sama odredjena njima. Tako na primer, razlicit oblik ili telo psa, ptice, coveka, itd., ima razlicitu i karakteristicnu inteligenciju. Isto tako, svaki covek ima svoj karakteristican oblik tela, pa shodno tome i inteligenciju, sto se najbolje uocava kroz Daunov sindrom i razlicite mentalne poremecaje kao idiotizam, imbicilnost, debilnost, itd.

Medjutim, visoka inteligencija nije uvek uslov za razvoj mudrosti. Mudrost i lukavsto nisu isto. Mudrost predstavlja sustinsko razumevanje samog sebe, pa shodno tome i svoje okoline, sto osposobljava ljude da grade konstruktivan, harmonican ili skladan odnos zasnovan na iskrenosti, pravdi, postenju, plemenitosti, altruizmu ili dobru. Akcije i ponasanje ljudi koje proizilaze iz mudrosti, ne koriste samo njima vec, isto tako blagotvorno deluju i na njihovu okolinu.

Za razliku od nje, lukavstvo ne bira sredstvo za postizanje cilja, pa u njemu cesto dominira podlost, pohlepa, manipulacija, obmana, nepravda, ili jednom recju zlo kojim se stvara otudjenost i razdor medju ljudima. Aktivnosti koje proizilaze iz lukavstva, pohlepe ili zla cesto ugrozavaju druge nevine ljude, pa i samu planetu.

Mada neka novija duhovna ucenja nastoje da opovrgnu postojanje dobra i zla, takva teorija po mnogo cemu ima karakteristike “nojevog zabadanja glave u pesak” kao i potpunog odvajanja od svakodnevnog zivota koji obiluje primerima dobra i zla.

Tvrdjenje da dobro i zlo postoji u ljudima a, ne izvan njih, ne samo sto je besmisleno, vec se njime ukazuje na nepoznavanje zakonitosti razvoja drustva i pojedinaca, odnosno njihove medjusobne interakcije i uslovljenosti. Ne moze nesto biti u pojedincima a, da nije u drustvu i obrnuto, jer su uparvo pojedinci ono sto cini drustvo.

Pojedinac koji je u svojoj inteligenciji razvio zlo davace ga i drugima ili drustvu. Takvi pojedinci kradu, manipulisu, ubijaju, siluju zene, decu, muskarce, muce zivotinje i ljude, izivljavaju se nad nevinim i slabim, nemaju obzir ni postovanje za nikog, jednom recju oni svojim unutrasnjim zlom stvaraju zlo u drustvo i time uzrokuju patnju mnogih nevinih ljudi.

Degradacijom moralnih vrednodsti u drustvu sve vise preovladava misljenje da je dobar covek glup. Koliko je takvo misljenje zasnovano na cinjenicama? Dobrota nije kukavicluk ili bespomocnost, niti neuroticnost koja ne zna svoju vrednost, pa dozvoljava ponizavajuci tretman.

Naprotiv, dobrota je hrabrost, odgovornost i smelost suocavanja s onim sto jeste. Dobrota nikoga ne sili, niti podcinjava ali, isto tako ne dozvoljava da bude potcinjena. Ona ceni druge ali, i sebe. Dobrota je zasnovana na mudrosti ili sustinskom shvatanju postojanja, dok se zlo zadrzava u lukavstvu ili ogranicenom shvatanju fizicke dimenzije.

Nije slucajno da su svi mudraci do sada bili dobri, kao ni to da skoro sve postojece religije i mnoga duhovna ucenja, isticu neophodnost konstruktivnog ponasanja ljudi u procesu njihovog duhovnog razvoja.

Ljudi cesto duhovnost poistovecuju samo s religijom. Medjutim, to nije uvek isto. Postoje ateisti koji su produhovljeni, kao sto postoje i religiozni ljudi koji nisu. Duhovnost se ne ogleda u tome da li neko vreuje u boga, vec u konstruktivnosti necijeg misljenja i ponasanja. Mada, iz takvog ponasanja cesto proistice i dublje razumevanje koje uvidja ogranicenost fizicke dimenzije ili neophodnost postojanja visih, skrivenih zakonitosti zivota.

Inteligencija je svesni nivo svesti koji se manifestuje kao neprestana aktivnost misli. Ta aktivnost je veoma kompleksna, jer nastaje kao rezultat spoljasnjih nadrazaja i unutrasnjih nagona, tj., nesvesnog nivoa koji se dozivljava u vidu osecanja.

Svaki covek se radja s nizim, destruktivnim (podsvesnim) i visim, duhovnim ili konstruktivnim nadsvesnim nagonom, odnosno potencijalom da cini zlo i dobro. Koji ce neko potencijal razviti/razvijati zavisi od vise faktora, a osnovni je svakako da razume svoju svest ili uticaj osecanja (podsvesnog i nadsvesnog nagona) na formiranje misli u svom svesnom nivou ili inteligenciji.

Time dobija mogucnost da utice na svoje misli, da ih kontrolise i usmerava, sto neposredno utice na formiranje karaktera. Dakle, iako je inteligencija svakog coveka odredjena rodjenjem, njegov karakter nije. Njega svaki covek sam kreira tako sto se opredeljuju ili za nize nagone i strasti ili za visi konstruktivni nagon sklada pa, time stvara (kao sto se to uobicajeno kaze) dobar ili los karakter.

La Rosfuko je pravilno uocio da nije dovoljno imati samo dobre kvalitete vec, da treba znati upravljati njima. Znaci, dok je za zlo dovoljan samo viskok stepen inteligencije, za dobro je pored toga, porebna sposobnost usmeravanja vlastitog razvoja.

Jedino mudrost ukazuje u kom pravcu i u koju svhu treba usmeriti svoju inteligenciju da bi se ostvario progresivan ili funkcionalan razvoj koji ce rezultirati unutrasnjim ispunjenjem ili smislom.

Ljudi koji su se opredelili za nize nagone pohlepe, prokletstva, iskoriscavanja drugih, odnosno koji su u potisnuli “glas savesti” cesto postaju beskrupulozne, bezosecajne psihopate koje cine zlo radi svoga sebicnog interesa.

Takvi ljudi mogu biti izuzetno inteligentni, poslovno uspesni, snalazljivi, itd. Medjutim, ono sto je karakteristicno za te ljude, to je otudjenost od vlastite duhovne sustine ili potencijala konstruktivnosti, cime dolazi do otudjenja od drugih ljudi i univerzuma kojem pripadaju. Na taj nacin se stvara unutrasnja dezintegralnost i neiskrenost, sto vodi u stalni nemir, nezadovoljstvo, unutrasnju prazninu pa, i besmisao.

Sreca takvih ljudi nikad ne zavisi od njih vec, uvek od neceg izvan njih, odnosno od uspeha njihove manipulacije. Oni imaju snazan ego, pa ostaju “zarobljeni” fizickom dimenzijom i njenim zakonitostima, odnosno nisu sposobni da je nadrastu ili da ostvare dusevni mir nezavisno od okolnosti.

Za razliku od njih ljudi koji odaberu da slede plemenita osecanja i “glas savesti” prevazilaze svoje nize nagone, cime stvaraju unutrasnju integralnost i iskrenost, sto doprinosi potrebnom stepenu objektivnosti da se ostvari adekvatnija spoznaja ili sustinsko razumevanje postojanja. Takvo razumevanje je neophodno ukoliko se nastoji ostvariti smisaoni razvoj koji ce rezultirati unutrasnjim i vanjskim skladom kao i prevazilazenjem teskih zivotnih okolnosti.

komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/44040-Dobrota-i-mudrost

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s