O diskusiji i diskutovanju

Pre nego sto ljudi stupe u bilo koju diskusiju, dobro je da razumeju njena pravila i karakteristike, da bi znali proceniti da li je neka diskusija vredna ili nije. Odnosno, da li moze stvoriti vise stete nego koristi. Zato i postoji saljiva izreka: “Nikad se ne raspravljaj s budalom. Prvo ce te spustiti na svoj nivo,a onda dobiti na iskustvo.”🙂 Isto se odnosi i na sujetu. Ko raspravlja sa sujetnim covekom i sam takav izgleda. Kvalitet svake diskusije zavisi od njenih ucesnika ili tacnije, njihovih motiva za stupanje u diskusiju.

 

Sujetne ljude je lako prepoznati. Oni stupaju u diskusiju da bi proklamovali vlastitu velicinu ili nadmoc nad ostalim ucesnicima. Za njih je sagovornik suparnik a, ne saradnik u razgovoru. Cilj je pobediti sagovornika po bilo koju cenu. U nedostatku valjanih argumenata, prelazi se na licni napad, omalovazavanje, obezvredjivanje, provokaciju, skrece se s teme razgovora, pogresno interpretiraju reci, raspravlja se o irelevantnim stvarima, istice se obrazovanje s ciljem da se impresionira, itd.

 

U takvoj diskusiji atmosfera je napeta i neprijatna jer, poprima obelezje svadje i haosa. Nema reda, niti se postuju pravila lepog ponasanja. U njoj ne dolazi do razjasnjavanja neke teme, vec se umesto toga prelazi na licno razracunavanje, razlicite niske podvale i trikove. Jednom, recju, takva diskusija stvara razdor medju ljudima.

 

Za usmeni razgovor, u sujetnoj diskusiji, je karakteristicno odsustvo kulture govora. Sagovorniku se i ne dozvoljava da zavrsi misao vec, se bezobzirno “upada u rec”. U takvoj atmosferi niko nikog ne moze da cuje, zato i ne moze doci do pozitivnog resenja nekog konflikta, niti zadovoljenja odredjenih potreba zbog kojih su sagovornici i pokrenuli neki razgovor. Ovo se ne odnosi samo na intelektualne diskusije vec, takodje i svakodnevne razgovore u porodici izmedju supruznika, roditelja i dece, prijatelja, itd.

 

Tamo gde ljudi nastoje da ostvare istinsko razumevanje ili progresivni pomak razgovorom, svi se podjednako vrednuju i uvazavaju. Svaki sagovornik ima svoje vreme kada govori i iznosi ono sto mu “lezi na dusi”, dok ostali cute i slusaju (bez obzira da li se slazu ili ne) dok ne dodje njihov red da kazu ono sto oni misle. Dok se slusa, ne koristi se vreme u pripremanju govora, vec se istinski nastoji cuti sta sagovornik govori.

 

U diskusiji gde nema sujete, svi sagovornici imaju isti motiv ili cilj, koji se sastoji u tome da se ostvari dublja ili progresivnija spoznaja. Za takvu diskusiju je karakteristicna opustena, prijateljska atmosfera u kojoj sagovornici postaju saradnici a, ne rivali.

 

Stvara se timski, zajednicki napor i zalaganje da se dostigne isti cilj pa, samim tim dolazi i do zblizavanja ljudi. Sagovornici se medjusobno postuju i uvazavaju. U takvom odnosu nicija sujeta nije povredjena. Covek se cak oseca i zahvalan kad mu neko ukaze na neku nedoslednost u njegovoj logici razmisljanja, posto ga to usmeri na ispravniji put.

 

Smisao ili mudrost nema granicu vec, predstvalja proces neprekidnog razvoja. Zbog toga mudar covek nikad nema konacnu, nepromenljivu ili “zatvorenu istinu” koju namece drugima. Njegov odnos prema drugima nije odredjen time da li prihvataju njegovu “istinu”. On se ne rukovodi principom:”Ako ne mislis kao ja, onda si protiv mene.” On moze da prihati ljude koji misle drugacije, po pravilu: “Slozimo se da se ne slazemo.”

 

Ne misle svi ljudi isto, pa je zato koegzistencija s ljudima drugacijeg misljenja neophodna. Ljudi trebaju postovati i uvazavati medjusobne razlike, sve dotle dok ostaju u granici moralnog kodeksa ponasanja ili dotle dok ne pocnu ugrozavati i nanositi zlo i silu drugima i okolini.

 

Posto svaki covek ima svoje misljenje o nekoj temi, slobodan je i da ga iznese. Po nacinu kako neko iznosi svoje misljenje moze se zakljuciti da li se radi o arogantnom/sujetnom coveku ili o ceveku koji istinski traga za dubljom spoznajom. Aroganatan covek smatra svoje misljenje savrsenim pa, zato ocekuje da ga svi bespogovorno prihvate bez adekvatnog obrazlozenja, dublje analize, logike i zdravog razuma. Ukoliko do toga ne dodje, tada prelazi na licni napad i omalovazavanje.

 

Covek koji istinski tezi ka mudrosti iznosi svoje misljenje tako sto ga detaljno obrazlaze. Uvazava valjane argumetne i primedbe, bez ustrucavanja priznaje neku svoju nedoslednost ili gresku, odgovara na pitanja, postuje i uvazava licnost sagovornika ali, isto tako ne ustrucava se da ga i upozori ako doticni krsi pravila lepog ponasanja (najcesce usled nedostatka valjanih argumenata).

 

Potrudi se jos neko vreme da usmeri diskusiju u konstruktivnom smeru, daje sansu sagovorniku da uvidi besmislenost takve rasprave. Medjutim, ako i pored toga ne dodje do promene, tada okoncava razgovor, ne zbog toga sto nema sta reci vec, sto shvata uzaludnost kao i degradaciju takvog razgovora.

 

Sokratova mudrost sastojala se u tome sto je shvatio karakter istine ili neophodnost neprestanog traganja, odnosno produbljivanja i razvoja znanja. Zbog toga nije bio sujetan, za razliku od mnogih koji su ostali u iluziji savrsene spoznaje. Ipak, napravio je gresku kada se upustao u diskusiju sa sujetnim ljudima. Takva diskusija nikad nije plodonosna, vec uvek rezultira neprijateljstvom od strane sujetnih ljudi.

http://forum.krstarica.com/entry.php/43811-O-diskusiju-i-diskutovanju

2 responses to “O diskusiji i diskutovanju

  1. Branislav Mikulic

    Veoma poucan tekst, hvala vam. I neka ih bude jos ovakvih, neka godina nova donese jos puno lijepih stvari svima nama. Branislav

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s