Znanje

Tolstoj: “Znanje je oruđe, a ne cilj.”

-Upravo tako. Znanje nikada ne moze biti cilj posto je cilj konacno odrediste ili zavrsna faza nekog procesa. Ukoliko covek nastoji ostvarivati napredak u svom zivotu on, neprestano mora primenjivati nauceno znanje, ali isto tako, ga mora i neprestano menjati kroz stalnu nadogradnju ili ucenje.

Dokle god covek razvija svoje znanje, dotle i napreduje. Ako misli da je ostvario svoj cilj, tako sto je dosegao apsolutno znanje, tada ga prestaje razvijati, samim time i sticati novo, progresivnije znanje. Na taj nacin gubi sposobnost uspesnog prevazilazenja teskih zivotnih okolnosti.

Kao sto neki posao ne moze biti obavljen bez adekvatnog alata, tako ni razlicite zivotne situacije ne mogu biti uspesno resene bez adekvatnog znanja ili njegove primene pa je, shodno tome, neophodno stalno uciti, sto je i Seneka mudro izrazio sledecom izrekom: “Kroz ceo zivot mora se neprestano uciti kako da se zivi. “

———————–

Franc Kafka: „Ko god zadrži sposobnost da vidi lepotu nikada neće ostariti.“

– Takvu sposobnost imaju oni koji neprestano osvezavaju svoj intelekt novim idejama i plemenitim nadahnucima.

—————————————————————————————————————–

Komentari:

faraonn: “…znanje se mora postici

dociljati

da bi se tek onda

njime osvajali ciljevi ili nivoi

praxe ili teorije

P.S.

…ne bih ovdje ulazio u digresije

pomenutih Pojmova…”

– Hvala za komentar faraonn.  Mada, nije mi jasna tvoja napomena o digresiji pojmova. Znanje nije, niti moze biti cilj, iz prostog razloga sto nikad nije konacno. Zbog toga je cilj neprestani ili stalni razvoj znanja.

faraonn: “…u razlikama Praxe i Theorije

lezi problem negdje jedna prerasta u drugu a negdje su nespojive autonomne su i dobro je sto je tako…mnogo toga jos mora ostati ‘dobra theorija’…jos je rod ljudski mlad…

…hvala,-Sofi…”

loncar123: “…ako tvrdimo da znanje nije konačno , onda ono nije ni pouzdano , tačno ; onda su saznanja falšna , lažna , manipulativna…

…tad su svi autoriteti , utvrđeni kao nosioci znanja, lažni – ustoličeni manipulatori….pa , ako se složimo u ovom smislu , onda konstatacije u vezi znanja su „belodane istine“….ovo je dijalektički prilaz znanju , koji je poodavno uzviknuo da svi autoriteti svakoga dana moraju opravdavati svoja postojanja , pa čak i sama ljudska znanja i njohova saznanja….

….eh , helenci , vi i baša dijalektika , sa germanskim vašim vaskrsavanjima , primorali ste mnoge da odbace ezpovsko perje…

….no . lepo je kad s’vremena na vreme , poneki autoritet sam sebe svuče sa trona i sruši , svesno ili pak nesvesno , svoj pijedestal , na koji ga ljubitelji zvanja vazdignu i puze pred njim….

„Ukoliko covek nastoji ostvarivati napredak u svom zivotu on, neprestano mora primenjivati nauceno znanje, ali isto tako, ga mora i neprestano menjati kroz stalnu nadogradnju ili ucenje.“

…to mu nekako pučki dođe , kao ovo : čovek legne kao mudrac , a probudi se kao neznalica ; koja zna da ništa nezna – pa Jovo nanovo ….

…belodana istina je , šta god mislili kakvo je znanje i saznanje koje ga je iznedrilo , dakle kavo god da je , znanje je moć !…reklo bi se zaštrašujuće….

….i sad bih rekao , nauke kakve god da su , uobičajeno se svrstaju u takozvane : društvene i prirodne ( a te , koje nazivamo prirodnim , nazvao bih ih čovekovim , iz kojih bi izdvojio čisto tehničko tehnološke )….u tim naukama , tehničko tehnološkim , nema falšnosti / netačnosti / lažnostu , prepoznatljive u njihovim produktima….njihovi produkti ili rade ili ne rade…ovi drugi su škart , greška – produkt neznanja ili nemarnosti ….te nauke , podložne su inovativnim i rekonstruktivnim optimalnostima i funkcionalnostima …. nema obmana , prevara , laži , manipulacije i tako toga – kao u društvenim naukama….”

-Hvala svima za komentare.

Teorija i praksa su komplementarne suprotnosti koje se nalaze u stalnoj interakciji i time uslovljavaju medjusobni razvoj.

…ako tvrdimo da znanje nije konačno , onda ono nije ni pouzdano , tačno ; onda su saznanja falšna , lažna , manipulativna…

Ako tvrdimo da znanje nije konacno to ne znaci da je netacno, lazno ili manipulativno vec, da nije apsolutno, odnosno da je relativno. Sto znaci, da uvek ima tendenciju da se produbljuje ili razvija. Tako na primer, najpre se ukazalo na postojanje atoma, da bi potom doslo do otkrica protona, elektrona, neutrona, fotona, subatomskih cestica, itd.

Sva ta otkrica su bila tacna, ali nepotpuna. Danasnja otkrica su takodje nepotpuna i sigurno je da ce buducnost doneti nova otkrica. Bas zbog toga, znanje se nikad ne treba posmatrati kao konacno ili apsolutno vec, uvek kao relativno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s