Bukowski: “Ne može svako da se grli. Zagrljaj je umetnost, a nisu svi ljudi umetnici…”
-Zagraljaj nastaje iz potrebe za prisnijim kontaktom s voljenim bićem. Ako u zagraljaju nema ljubavi nema te umetnosti koja je može zameniti. Nedostaje toplina koju samo ljubav stvara; koja od dvoje pravi jedno. Najlepše grli onaj koji voli.
———————–
Eckhart Tolle: “Nemojte tragati za mirom. Nemojte tragati za bilo kojim stanjem, osim onog u kome se sada nalazite; u suprotnom, izazvat ćete unutarnji sukob i nesvjesni otpor. Oprostite sebi što niste spokojni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo, ono će se preobraziti u spokojstvo. Sve što u potpunosti prihvatite, odvest će vas do cilja, odvest će vas do spokojstva.”
– Nespokojstvo je sastavni deo života i razvoja. Signalizira unutrašnju neravnotežu prouzrokovanu trenutnom situacijom ili nekim potisnutim konfliktom. Konflikt neće nestati sam od sebe. Njime se mora suočiti da bi se razumeo. Suočavanje teskocom i nemirom nije ništa drugo nego proces samospoznaje u kojem se ponire dublje u psihu i osećanja. Ukoliko takav proces izostane, konflikt se jos više potiskuje i produbljuje, pa nastaje još gora disfunkcionalnost i osećanje unutrašnje disharmonije i nemira.
Važno je otkriti uzrok nespokojstva, a zatim preduzeti potrebne mere da se prevazidje. Te mere, obično, zahtevaju promenu ponašanja, aktivnosti, reakcije ili drugačijeg prilagodjavanja životu. Znači, učinimo što možemo da poboljšamo situaciju.
Medjutim, arogantno je smatrati da možemo sve kontrolisati. Neke okolnosti prevazilaze naš domen uticaja. U tom slučaju se prepušta bogu i sudbini. Prihvati se ono što jeste ili što mora da bude, s uverenjem da u svemu postoji viši smisao kojeg, još uvek, nismo u stanju da shvatimo, ali ćemo ga vremenom razumeti.
——————————————–
Nura B. Hubijar: ”Treba se već u djetinjstvu naučiti da su sreća i nesreća kao što su dan i noć; smjenjuju se…”
———————
Luis Borges: “Nemojte govoriti ako ne možete poboljšati tišinu…”
-Postoje i mučne, neprijatne tišine koje se prekidaju samo govorom. Zato važi i pravilo: “Nemojte ćutati ako možete poboljšati tišinu.”
——————-
“Budi pažljiv sa svojim rečima. Jednom kad su izrečene, mogu biti samo oproštene, ne i zaboravljene.”
-Ne samo rečima, već i mislima. Reči proističu iz misli. Sredi svoje misli tako što ih prosvetliš duhom. Tad će reči postati podstreh i pamtiće se po dobru.
filozofski kutak 
Reblogged this on Osobno blebetanje.
LikeLike
Hvala blebetara. 🙂
LikeLike
Nema na cemu, prekrasan tekst
LikeLike
Ljilja MMM: “Kompilacija
Zagrljaj jeste umetnost iskazivanja ljubavi. Ne može svako da se grli, kao što ni svako ne može da grli. Prosto ne vladaju svi tom umetnošću. Za zagrljaj bilo koje vrste treba voleti ljude kada su nemoćni, tužni a ne samo kad su veseli.
Da bi voleo ljude, treba razumeti sebe i druge. Da bi to mogao, moraš biti u miru sa sobom, svoje konflikte rešavati i menjati se na bolje (uvek može bolje), pomagati gde možeš, davati dobro. Miran čovek je kao razgranato drvo….jak je, stabilan, korenom za zemlju vezan i vazda hlad daje ili od kiše života štiti ljude koje voli.”
– Lepo receno Ljiljo. Slazem se s tobom da ne moze svako da se grli, kao sto ne moze svako da grli. Ali, ne zato sto nisu svi ljudi umetnici, vec zato sto se razlikuje njihova dubina osecanja.
Zagrljaj je teznja za kontaktom ili spojem koji je pokrenut najmisterioznijom silom univerzuma, a to je ljubav. Sto god su dublja i prefinjenija osecanja i zagrljaj je iskreniji, ugodniji…vise prija.
Covek moze dati samo ono sto ima. Nema te vestine koja moze preneti nesto cega nema. Tamo gde srce nije u potpunosti otvoreno ili razbudjeno, nedostaje toplina koja spaja, koja stvara magicnost zagrljaja. Zato zagrljaj ne trazi umetnika, vec cisto, otvoreno srce ispunjeno ljubavlju.
LikeLike