Reči

Cuang Ce: “Izvan područja riječi vlada saglasnost. Ta se saglasnost ne može dovesti do saglasnog izraza u riječima. Riječi se nikad ne podudaraju potpuno s tom saglasnošću. Zato je potrebno snaći se bez riječi. Ko razumije taj govor bez riječi, taj može čitav život govoriti, a da ne izusti ni riječ, može čitav život ćutati, a ipak je govorio.

Život je ograničen, ali znanje nije. Ako ograničeno koristiš da bi dostigao bezgranično, bićeš u opasnosti. Još je opasnije ako to razumiješ, a i dalje težiš znanju.

Ako je postojalo vrijeme kad je bilo ništa, onda je moralo postojati i vrijeme kad nije bilo ni toga ništa. To ništa je, dakle, nekad nastalo. Može li se onda reći da li ono pripada biću ili nebiću? Čak ni za riječi koje sam upravo izgovorio ne mogu reći da li nešto znače ili ne znače ništa.”

-Iako ovo tvrdjenje ima dubinu, ono takodje sadrzi i elemente povrsnog uvida, sto uvek rezultira odredjenom protivrecnoscu u zakljucivanju. Ocigledno je da je Cuang Ce bio svestan toga pa, je konradiktornost svoga zakljucivanja pokusao izbeci nejasnocom, da bi zadrzao valjanost svoje pocetne premise o beznacajnosti reci. Po toj premisi njegovo uverenje ili ideja, kojoj on pridaje znacaj, je iskazana kroz reci pa, shodno tome nema znacaj, iz cega je i nastala nedoumica.

Slazem se sa Cuang Ce da su reci ogranicene i da se njima ne moze uvek izraziti dublji uvid i osecanja. Ipak, da li su one zaista beskorisne, odnosno da li se smisao pronalazi i izrazava samo cutanjem?

Ako su reci beznacajne i ako se sve moze reci cutanjem, zasto su ove reci morale biti izgovorene? Da li su one uopste mogle biti izgovorene cutanjem? Ocigledno je da nisu jer, da jesu tada ne bi bile ni izgovorene. U svakom slucaju mogle su biti misljene ili izgovorene samom sebi, ali ne i drugima.

Od kuda potreba da se ove reci izgovore drugima? Nesumnjivo iz procene da nose odredjenu spoznaju ili korisno znanje. Prema tome, da bi drugi imali korist, neophodno je da se reci izgovore. U protivnom, one ostaju beskorisne za druge. Nije li to potvrda da su reci takodje korisne, znacajne i svrsishodne jer, zadovoljavaju odredjene potrebe ljudi?

Pored toga, reci takodje doprinose kvalitetnijoj i efikasnijoj komunikaciji. Mada se neke stvari mogu reci bez reci, kroz ponasanje, postoje i takvi momenti gde samo ponasnje nije dovoljno da se ostvari razumevanje medju ljudima.

Kada je covek sam, on moze funkcionisati tako sto govori cuteci ili misleci. Tu ne postoji nikakav problem. Medjutim, kada je u kontaktu s drugim ljudima, njegovo cutanje prestaje biti funkcionalno jer, sprecava razmenu misljenja, a time i uspostavljanja saradnje.

“Zivot je ogranicen, ali znanje nije.” Ova izreka je diskutabilna, jer, je sustina i zivota i znanja svest. Zatim, “Ako ograničeno koristiš da bi dostigao bezgranično, bićeš u opasnosti. Još je opasnije ako to razumiješ, a i dalje težiš znanju.”

Po definiciji bezgranicnost je sveobuhvatnost pa, bi shodno tome morala sadrzati ili obuhvatati i ogranicenost. Iz toga proizilazi da je ogranicenost deo bezgranicne celine, pa se bezgranicnost i ogranicenost ili tacnije, ogranicenosti nalaze u uslovljenom odnosu celine i delova.

Mada se celina ili bezgranicnost nikada ne moze u potpunosti dostici, ona se moze dostizati i to upravo kroz svoje ogranicene delove. U ovom slucaju celina je svest koja ima potencijal neprestanog razvoja, samim tim sto je bezgranicna. Zivot (kojeg mi znamo u ovoj dimenziji) je samo jedna od manifestacija toga razvoja.

On se ispoljava kao svesnost ili ogranicena spoznaja nastala stalnom aktivnoscu misli. Medjutim, takva ogranicena spoznaja takodje ima karakteristiku razvoja jer, sacinjava deo svesti ili celine, tako da se nalazi u stalnom medjusobnom odnosu i uslovljenosti s bezgranicnoscu.

Da bi doslo do razvoja ogranicenog dela svesti ili svesnosti ona mora biti u interakciji sa svojim visim, bezgranicnim potencijalom ili celinom. Razvoj svesnosti ili ogranicene spoznaje u vidu misli i reci je veoma znacajan i to upravo za razvoj bezgranicnosti. Jer, razvoj ogranicenosti ili delova celine takodje uzrokuje i razvoj celine ili bezgranicnosti. Zato se progresivni ili smisaoni razvoj ostvaruje kroz balansiranu zastupljenost govora i cutanja.

3 responses to “Reči

  1. Neka mi ne bude zamereno, ali ipak dozvoljeno, da kažem, da su reči prečice, putevi, kratice, za sva lutanja. Samo „NIŠTA“ JE PREVIŠE VELIKO, veliki zalogaj za materijalistička shvatanja realnosti. Pogotovu je neshvatljivo da smo i mi sačinjeni velikim delom od te nerealne komponente. Još je neshvatljivije da mi taj svoj segment, deo, pronosimo svojim telom kroz taj sveukupni, univerzalni vacuum. Još je žalosnije i jadnije što tu Matricu i poutku niko i ne primećuje. Svi gledaju i cene nešto opipljivije, tvrđe, kruće, veće, brojnije, stvarnije. Ima bezbroj istina koje se rađaju i umiru sa vremenom, prolaznošću. Pa u tim tokovima i reči gube svoj smisao i značenje.

    Sviđa mi se

    • Reci uvek imaju znacenje jer, nose ili prenose stanje duse, odnosno visinu duha. Njihovo znacenje se procenjuje kroz smisao koji nose. Kakav ce smisao reci biti, ili koliko ce dugo trajati, zavisi od dubine iz koje su izronile, odnosno visine koju su obuhvatile?

      Dobro si primetio da u zivotu sve tece, prolazi ili se menja. Drugacije ne moze ni biti jer, je sustina zivota svest u kojoj dusa i duh nemaju granicu vec, neprestano stvaraju novi smisao. Time dolazi i do razvoja reci posto novi, drugaciji smisao zahteva i nove ili drugacije reci.

      Sviđa mi se

  2. S obzirom da sam dobila ovakav komentar na gore navedeni tekst, mislim da bi bilo dobro da se on navede i time izbegne nesporazum oko terminologije:

    “…cjelina i bezgranicnost postoje u odnosu pribliznom
    ali medju njima ,mislim, ne mozemo staviti veznik ‘ili’
    cjelina je konacna
    bezgranicnost se nastavlja izvan svih granica
    jer,
    i dio bezgranicnog je bezgranicno isto…
    …znam diskutabilnost ove teorijice
    ali volio bih njen nastavak…jutros ga nemam u volji…
    Pozdrav i lijepo Vam jutro zelim,
    Faraonn”

    -U ovom slucaju termin celine predstavlja apsolutno Sve, sto znaci i ograniceno i bezgranicno. “Deo” je sam po sebi ogranicen, pa je “deo bezgranicnog” ogranicenost unutar bezgranicnog. Ali, s obzirom da su ogranicenost i bezgranicnost komplementarne suprotnosti, one se nalaze u stalnoj interakciji ili medjusobnoj uslovljenosti i zavisnosti, cime stvaraju ili razvijaju jedno drugo.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s