Intelekt

Grom: Свети ап Павле разликује природног и духовног човека. Природног покрећу нагони,одржање врсте и сл. Ту владају закони јачег, кратко речено човек који се у својој мисли ослања на интелект је природни човек. Мушкарац јурца да посеје семе на што више места и цео живот посвећије томе. Жена би да се пари са више мужјака да би обезбедила квалитетно семе за свој плод. Духовни човек опет схвата да зарад хармоније у браку, породици он мора да сузбије своје нагоне, да они не владају његовим понашањем. И то је борба између добра и зла, борба природног и духовног човека.

– Hvala Grom za komentar, pogotovo sto se njime namece nuznost preispitivanja nekih olako prihvacenih tvrdjenja. Jedno od njih je obezvredjivanje intelekta kao i njegov stetan uticaj na duhovni razvoj. Zbog toga bi bilo dobro da se on razmotri iz vise aspekata.

S naucnog stanovista, intelekt ili inteligencija je aktivni ili svesni nivo koji se manifestuje kao misaoni proces. On je posrednik izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg. Pomocu njega ljudi imaju sposobnost percepcije svoje okoline ali, isto tako i unutrasnjih osecanja koje takva percepcija aktivira.

Iz toga proizilazi da je on izuzetno znacajan jer, bez njega ne bi bilo ni unutrasnje, ni spoljasnje koherentne percepcije. Dokaz toga su ljudi s demencijom, sizofrenijom, ljudi u komi itd. Bez intelekta ljudi ne bi bili ono sto su. Ne samo sto ne bi imali kompjuter, nego ni ti, ni ja, ne bili u stanju da imamo ovu korespodenciju.

U svakom slucaju, nizi nagoni i porivi su blize intelektu, pa se ljudi za njih cesce opredeljuju. To verovatno i jeste jedan od razloga zbog cega se on proglasio kao neprijatelj duhovnog razvoja. Medjutim, tu se zapostavila cinjenica da je intelekt takodje neophodan i za percepciju viseg, duhovnog nagona ili plemenitih osecanja koja se izrazavaju kroz muziku, slike, reci, itd.

Ne samo sto umetnik preko intelekta doseze visu duhovnu dimenziju, nego ga on koristi kad tu dimenziju pokusava docarati drugim ljudima preko nota ili pisane reci. Bez njih ne bi mogli znati koje ideje ljudi imaju ili, su imali u predjasnjim epohama. Iako je Biblija rezultat duhovnog nadahnuca nekoliko ljudi, za njen nastanak je takodje bio neophodan intelekt, da bi se to duhovno nadahnuce pretocilo u reci, i time nastala knjiga koja je dostupna svakom ko zeli da je cita.

Ukoliko bi intelekt razmatrali s religioznog stanovista, tada bi se mogla postaviti sledeca pitanja: Zasto je bog dao ljudima intelekt i time ih sprecio da se duhovno uzdizu? Zar je moguce da je bog napravio gresku u tom pogledu? Ako jeste, po tome ispada da su ljudi pametniji od boga jer su to uocili a, on nije.

Kao sto sam vec ranije napomenula, ovo je dualna dimenzija ili dimenzija suprotnosti u kojoj sve ima svoju svrhu za odrzavanje kontinuiteta. Ljudi imaju intelekt s razlogom. Problem je u tome sto mi jos uvek ne razumemo njegovu pravu svrhu, odnosno pravilan nacin njegove upotrebe, iz prostog razloga sto ne razumemo svest.

To je dovelo do toga da se intelekt u pojedinim slucajevima vise zloupotrebljava nego upotrebljava sto, naravno ima stetne posledice. Ali, to ipak ne treba odvesti u brzoplet i arogantan zakljucak da je intelekt beskoristan a, potom koristiti taj isti intelkt u procesu dokazivanja njegove beskorisnosti.

Ne “jure” svi muskarci da oplode zene, niti sve zene zele da se pare sa sto vise muskaraca. Ima ih mnogo koji su iskljucivo monogami. Pored toga, vecina tih sto jure nemaju zelju za potomstvom. Naprotiv, vecina se toga plasi pa, upotrebljava kontracepciju.

Motivacija tih sto jure je naprosto, fizicko zadovoljstvo. Nizi nagoni se iskljucivo baziraju na primitivnom instinktu zadovljstva-neprijatnosti. Covek nije samo telesno vec, isto tako i duhovno bice. Ukoliko kod njega dodje do zapostavljanja duhovnog razvoja, usled toga sto samo zadovoljava telesne potrebe, tada dodje i do odredjenog vida disfunkcionalnosti.

Posto njegov razvoj nije celovit, takav covek pocinje da oseca unutrasnje nezadovoljstvo ili prazninu koju pokusava da ispuni na jedini nacin koji zna a, to je kroz fizicko zadovoljstvo pa, se otuda i javlja zavisnost i opsednutost seksualnom aktivnoscu.

Slazem se s tobom da je prisutna stalna borba izmedju prirodnog i duhovnog coveka. Zato i jeste vazno da ljudi budu svesni vlastite kompleksnosti, da bi bili u stanju da naprave pravilan izbor posto svaki izbor rezultira ili progresivnim ili regresivnim razvojem.

Advertisements

2 responses to “Intelekt

  1. Rečenica:“Zasto je bog dao ljudima intelekt i time ih sprecio da se duhovno uzdizu?“ ,uopšte ne stoji.
    Upravo suprotno intelekt je dat kao polazna osnova duhovnog razvoja.Raspravljati o Bogu našim malim ograničenim riječnikom i umovima je smješno.Opisivati „Vječnog“ konačnim riječnikom-uzaludan pokušaj.Stvoritelj svega-sve je stvorio sa mjerom i savršenstvom, upravo je i dao intelekt da pokušamo da spoznamo njegovu veličinu kroz stvorene stvari i kao takvog da ga barem poštujemo dijelima lijepog ponašanja, a istinski nemožemo ni zamisliti njegovu moć.Najbolji primjer za to je sam čovjek i funkcioinisanje njegovog organizma.Sam čovjek je največa tajna kako fizički tako i duhovno, a koja nam je pred očima svaki dan.Bilo šta o Bogu teško možemo reći, ali o sebi možemo pokušati ispitati sa ciljem dostignuća duševnog mira i unutrašnje sreće i harmonije.Gdje smo na tom putu svakodnevno nam pokazuje ovaj svijet, našim dijelima, ponašanjem u odnosu na druge, koji kao ogledalo odražava našu stvarnost i stepen dostignuća.

    „Spoznaj samog sebe“ je više postala fraza u kojoj se gubimo u pokušaju da mjenjamo stvari umjesto da se osvještavamo postojećeg i učimo prihvatati (što ne znači samo sjediti skrštenih ruku).Lekcija prihvatanja je nažalost još uvjek teška mnogima-jer to nije konačan proces, a intelekt u svemu tome ima i te kakav značaj.Jedan od ključnih je ispitaj sam za sebe stvari, jer hrana koju sam provariš je najbolja korist-„grumen zlata“ kojeg nađeš u sebi je najvrijedniji.

    Dobro je da ljudi razgovaraju uz uslov da su pristojni i kulturni-da barem mogu doslušati sagovornika, bez obaveze da se slože sa njim.Razlike među ljudima su tu da se poštuju, a iste stvari da ih zbližavaju.

    Bojim se da u današnje vrijeme upotreba intelekta kao alata od koristi ljudima, gubi svoj smisao u bučnosti egoizma, tako da oni pametniji radije ostaju u okruženju mira, nego u okruženju dokazivanja.

    Lijep pozdrav, Smaki!

    Sviđa mi se

    • Pozdrav SMAKI i hvala za lep komentar. Mislim da nisi s dovoljno paznje citao/citala tekst, posto je to pitanje postavljeno, upravo onima, koji omalovazavaju znacaj intelekta. U ovom slucaju Grom smatra da se samo prirodni covek oslanja na intelekt a, ne duhovni.

      Isto tako, pojedina duhovna ucenja okrivljuju misljenje za nesklad ili disfunkcionalan razvoj ljudi. Shodno tome i same reci se obezvredjuju, tako sto se ukazuje na njihovu ogranicenost, itd.

      Ja, slicno kao i ti, smatram da je inetelkt veoma znacajan element svesti pa, sam u mojoj daljnjoj korespodenciji s Gromom to detaljnije i obrazlozila. Upravo nameravam da objavim post o tome pa, ako te interesuje mozes pogledati.

      S obzirom da je tema veoma kompleksna nastojala sam da je razmotrim iz razlicith aspekata, sto znaci i teoloskog, pa te upozoravam da je tekst dosta dugacak 🙂 i da se treba s paznjom i strpljenjem procitati da bi se pravilno razumeo.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s