I dalje o kulturi

loncar123: …mnim da nauka koja čoveka vidi kao biće koje funkcioniše nagonski , nije nauka već manipulativni model fanariotskih parazita….jer ja pod nagonskim živim biološkim bićima podrazumevam jedan krug samostalnih živih organizama , iz životinjskog sveta , koji nije svestan bliske budućnosti , a o dalekoj i da ne govorimo…hoću da kažem , da svi organizmi koji žive za trenutak , iz trenutka u trenutak , jesu živa bića nagonska , čija najdublja duhovnost je instiktivno i u najvišem smislu iskustveno vladanje…ta stanja , nepojmanje vremena , prevazišao je i pećinski čovek , a da ne govorimo o današnjem ( makar analizirali i najnekulturnijeg među nama – recimo zločince….najveći svetski zločinci , zaparavo su bili i ostali predsednici država – prvi međ jednakima …i kad pominjem njih , tu nema govora o nagonskom delanju , kao kod mušice , komarca , pa i hijene )….

…počinjući da uočava vremenske razlike ( u svim svojim pojavnim oblicima ) , naš pra predak , počinje da se očovečuje…i sve što je radio do današnjih dana , produkt je njegovog umovanja…čak i svi zločini , produkt su umovanja….

…oni koji govore o nagonskom čoveku današnjice , sebe koji su to shvatili podsvesno skriveno , a poneki i javno uzdižu iznad tog nagonskog sveta…nastoje da se obože….ta podlost koja nipodištava večinski svet , preuzeta iz brahvanizma , trebalo je da se potre novozavetnim zakonima , no desilo se to , da su fariseji shavtilu suštinu novih zakona i njenu duboku smislenost , oslobađanje od neznanja , gluposti , straha , omalovažavanja i nipodištavanja prirođenih moći čoveka , te se raspećem ta stvar razrešila…ro0bovi su ubeđeni da se dobrovoljno orobljavaju…

…i zaista , svak od ovog dela većinskog sveta , nosi svoj krst ka svom raspeću…

…..ovakva postavka čoveka , nagonskog , prevazišla je i fanariotska judeoprotestanska kapitalistička pamet devetnestog veka , pa je krenula ka takozvanim novim slobodama kapitalističke pameti i gura većinsko stanovništvo u sodomsko gomorska zverstva kao najnoviji vid ličnih sloboda…no to je sve već izučeno , sociološki , te se zna da ta vrsta porobljavanja , kao i ova nauka o nagonskom čoveku , ima nameru da većinski svet getoizuje i drži u spirali siromaštva koja nema izlaza iz bede…naročito iz budovanja , neznanju , naučnim zaglupljivanjima i sličnim modelima koji održavaju tiraniju….

….čovek je poštovani moji intelektualno biće sa prirođenim moćima…rađa se pametan – da stvar pojasnim…samo zaglupljivanjem i utuplljivanjem može biti na nivou nagonskog bića – razčovečen , unižen i porobljen….

…današnji nagonski naučnici , fanariotska elita , pod kulturom sadašnjice vide svoje klubove koje skupljaju mrvice i košcice sa trpeza kapitalističkih vladara…..njih naravno nije stid da kao izdresirani srednjovekovni hrtovi vrzmaju se oko stolova vlast i moći – sve dok na ovom svetu postoji takozvani nagonski svet – savremeno roblje….a kad ih taj sto iskoristi i odbaci , kao što se odbacuje svaki olinjali džukac , završavaju na obalama svetih reka ( neko kao sveta krava , a većina kao sveti čovek koji na obali reke čeka samilost pogrebničku da bude spaljen na svetoj lomači odbačenih )….

…zaista , čemu se nadaju ti intelektualci , koji nagonski misle i mudrijaše !….i u kojoj meri nagoni mogu da promišljaju kad je reč o kulturi koja se ovde definiše u napred datim tačkama !?

zxy: „Čovek ovakav kakav je najpre je zver a tek potom ,poput hleba premazanog maslacem,stvorenje prevučeno tankim slojem pristojnosti“- ne sećam se čije beše ovo al istinu je rekao.. a ja upamtio

-Po ko zna koji put pokusacu da iznesem neke uvide na drugaciji nacin jer, primecujem da se prenebregavaju, sto vodi u nesporazum i otezava diskusiju.

Ponekad ljudi svest poistovecuju samo sa svesnim nivoom ili misaonim procesom a, da pri tom u potpunosti zanemaruju nesvesni nivo ili osecanja, tj., nesvesne porive ili nagone. Medjutim, svesni ili intelektualni nivo nije samostalan ili nezavistan od nesvesnog. Oba nivoa cine svest, pa se moraju posmatrati u medjusobno zavisnom i uslovljenom odnosu.

Onima koji su citali moje ranije tekstove i knjige je poznato da sam ja nesvesni nivo podelila na podsvesni i nadsvesni, tj., telesni i duhovni nagon. Telesni nagon je ispod intelektualnog ili razumnog pa, je zato izuzetno individualan, asocijalan, ogranicen ili divlji, snazni nagon samoodrzanja.

On sve izvan sebe dozivljava kao svoju suprotnost ili pak sredstvo opstanka i zadovoljenja vlastitih potreba. Takav nagon nema moralnu dimenziju vec, se iskljucivo rukovodi instinktom prijatnosti-neprijatnosti, odnosno zadovoljstva-bola, ili pak koristi i stete za svoj opstanak. Zato odrzava sve ono sto potpomaze njegov opstanak ili jednostavno, unistava sve ono sto ga sprecava.

Duhovni nagon je iznad svesnog ili intelektualnog. Za njega je karakteristicna ljubav ili nagon spoja koji dozivljava vlastitu individualnost kao deo celine, odnosno koji uvidja vezu izmedju sebe i svega izvan sebe.

Koji shvata da je on, kao i sve oko njega prezentacija vise ili dublje misterije postojanja, koja se moze otkrivati kroz moralni kodeks. Taj kodeks se sastoji u prevazilazenju svoje ogranicene individualnosti, tako sto se ona stavlja u proporcionalan odnos sa svime izvan sebe, usled cega dolazi do sustinskog uvida egzistencije, a time i njenog osmisljavanja. Takav uvid je neophodan da bi ljudi bili u stanju da istinski vole, postuju i uvazavaju sebe i sve oko sebe.

Pored tih nagona postoji i nagon Pulusvesnog ega ili potisnuta osecanja formirana u konfliktnim situacijama ljudi s njihovom okolinom. Dakle, ljudsko bice ili tacnije, njegova svest je izuzetno kompleksna. To je veoma vazno razumeti ukoliko se nastoji ostvariti funkcionalan razvoj.

Bez takve samospoznaje ljudi nisu u stanju da naprave pravilne izbore, posto nisu u stanju da pravilno odrede ili definisu njihova osecanja, odnosno nagone iz kojih oni poticu. Misli ne nastaju slucajno. One su uvek rezultat kompleksne interakcije spojasnjih nadrazaja i unutrasnjih nagona. U zavisnosti koji nagon ljudi biraju, zavisice i koje misli formiraju i time kreiraju svoju licnost. Tako na primer, kada je covek ispunjen ljubavlju, njegove misli ce biti drugacije nego kada je ispunjen mrznjom.

Covek koji razume svoju kompleksnost se ne plasi, niti stidi svojih osecanja. On ih ne potiskuje, vec im dozvoljava da se obelodane u svesnom nivou ili mislima. Kada odredi da poticu iz nizeg nagona, tada preduzima i odgovornost da ne reaguje iz njih vec, da eliminise takva osecanja, tako sto stremi visem nagonu savesti i moralnom kodeksu. Takav covek ima kontrolu nad sobom i svojim razvojem cime i ostvaruje slobodu i zeljenu funkcionalnost u svom zivotu.

Za razliku od njega, covek koji nije svestan svoje kompleksnosti – ili potiskuje svoja osecanja ili, se prepusta nizim nagonima – te, na taj nacin nije u stanju da ostvari istinsku slobodu, odnosno da kreira svoj smisaoni i funkcionalni razvoj.

Nize se uvek prevazilazi visim. Da bi se stiglo do viseg, mora se ka njemu i stremiti ili neprestano uzdizati inace, se ostaje u nizem, a time i u nerazumevanju, nefunkcionalnosti i besmislu.

Prema tome, kultura koja manifestuje razvoj duhovnog nagona u svesnom ili intelektualnom nivou ljudi je uvek progresivna jer, ima konstrukrivan efekt na ljude i njihovu okolinu. Sve ono sto ima destruktivan efekt na ljude i njihovu okolinu nije kultura, vec je rezultat razvoja nizih nagona u ljudskom intelektu.

Mi zivimo u dimenziji dualnosti pa, je dobro i zlo nuznost ili neminovnost koja predstavlja pokretacki tocak zivota i razvoja. Zato sve ima svoju svrhu. I nizi nagoni ljudi ponekad mogu biti dobri, korisni ili svrsishodni kada se upotrebe u pravo vreme i u potrebnoj meri. Tako na primer, strah moze spreciti smrtonosnu aktivnost, ponos moze dati snagu da se izdrzi i zavrsi tezak, ali koristan fizicki ili psihicki posao, itd.

Dualnost kreira neprestanu aktivnost uskladjivanja u kojoj se jasnoca uvida, koja rezultira mirom, smislom ili dobrim, postize u potrebnom balansu ili ravnotezi. Zato krajnost vodi u disfunkcionalnost. Ako se u svemu vidi samo zlo a, zenemaruje dobo i lepota, koja takodje postoji u egzistenciji, covek postaje mizeran i jalov.

Ako se predje samo na kritiku ili probleme bez ukazivanja na izlaz iz krize, tada takva kritika jos vise otezava situaciju jer, demoralise i vodi u depresiju. Iz takvog stanja je gotovo nemoguce pronaci konstruktivno resenje.

Za njega je potrebna konstruktivna kritika ili kritika koja u sebe obuhvata i pozitivne i negativne strane situacije, jer ona lakse pronalazi “slabe tacke” negativnih pojava i time preduzima potrebne mere da se one eliminisu, da bi doslo do zeljenih promena.

Arogantno je smatrati da ljudska vrsta razume sve i da zato mora biti sve kako mi smatramo da treba da bude. U egzistenciji postoje vise zakonitosti koje mi jos uvek ne razumemo pa, ima dosta mudrosti u Molitvi Spokoja:

“Bože,daj mi snage

da prihvatim ono što ne mogu promijeniti

hrabrosti da promijenim ono što trebam i mogu promijeniti

i mudrosti da razlikujem to dvoje.

Živeći dan za danom

uživajući trenutak za trenutkom

prihvaćajući teškoće kao put prema miru

prihvaćajući, poput Isusa, ovaj grešni svijet kakav jest,

a ne kakvim bih ga želio,imajući povjerenja da ćeš ti načiniti

sve onakvim kavim bi trebalo biti predam li se tvojoj volji;

tako da mogu biti u razumnoj mjeri sretan u ovom životu

i beskrajno sretan s tobom u sljedećem.

Amin.”

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s