Komentari na kulturu

Zxy: Što je manje kulture to je više torture mada i kultura je tortura …za čovekove prirodne nagone.Zato se ona teško osvaja a lako gubi čemu smo nažalost svakodnevni svedoci.

  1. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.

„Najviši domet u intelektualnom razvoju pojedinca je …sažaljenje“ -Fridrih Niče

-Hvala za komentar zxy. Ipak, trebalo bi ga malo dublje razloziti i dopuniti. Mislim da bi “prirodne” nagone bilo tacnije okarakterisati kao nize nagone, za razliku od visih duhovnih jer, i jedni i drugi su prirodni ili svojstveni ljudima. Tako na primer, pored mrznje, pohlepe, sebicnosti, beskrupuloznosti, ljubomore, zavisti, itd., za ljude je takodje karakteristicna ljubav, darezljivost, nesebicnost, pravednost, velikodusnost, itd.

Nizi nagoni su nagoni ega. Za njih je karakteristicna otudjena individualnost koja okolinu dozivljava kao svoju suprotnost pa, je u stalnom rivalskom odnosu s njom. Zbog toga je takav nagon impulsivan, reaktivan, samim tim i ogranicen. Za njega je cesto karakteristicna nepromisljenost ili nemogucnost sagledavanja kasnijih destruktivnih posledica svojih aktivnosti.

Za razliku od nizeg nagona ega, ljudi takodje imaju visi ili sustinski duhovni nagon. Takav nagon nema reaktivan vec, slobodan, aktivan ili kreativno-konstruktivan odnos s okolinom. Njime se ostvaruje najvisi stepen razumevanja ili mudrost kojom ljudi sagledavaju sustinske zakonitosti, posto ostvaruju adekvatnu samospoznaju, koja ih osposobljava i za adekvatnu spoznaju svoje okoline.

Razlog zasto su ljudi okarakterisali nizi nagon ega kao prirodni je taj sto je on najocigledniji ili najblizi. Duhovni nagon je dublji, pa je u izvesnom smislu skriven. Za njega je potrebna dublja, unutrasnja kontemplacija ili dublje poniranje u sebe. Odnosno, potrebno je stalno, svesno angazovanje i stalna budnost i preispitivanje.

Zato se duhovni nagon ne doseze jednom za svagda vec, je to neophodno ciniti u svakoj zivotnoj situaciji. U stvari, svrha razlicitih zivotnih okolnosti i jeste u tome da omoguci coveku kompleksniji samorazvoj ili dublju samospoznaju. Uslov progresivnog razvoja je prevazilazenje nizih nagona. Da bi se stiglo do viseg neophodno je prevazici nize.

Kultura je produkt razvoja ljudi ili njihovog uzdizanja od nizeg ka visem, od regresivnijeg ka progresivnijem, pa je zato znacajan pokazatelj stvarnog progresa ljudi. Tvoja konstantacija da se kultura tesko osvaja a, lako gubi nije bez osnove. Tamo gde dolazi do zapostavljanja duhovnog razvoja, dolazi i do regresa i gubitka kulture. Zbog toga Cehov i istice neophodnost stalnog i neprestanog angazovanja na sopstevenom samorazvoju: “Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popuparne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa.”

————————-

SrebrnaCesta: „Duhovna komponenta prevazilazi divljacki ili pak, sebicni nagon samoodrzanja.“

Ovo moram da priznam da ne razumem. Tačnije, ne mogu da dokučim odakle nekome u vašim godinama takvo mišljenje o seksualnosti. Nije nagon ovakav ili onakav, već ljudi. Neko sekusalnošću produbljava svoje unutrašnje inhibicije, a neko ih se time rešava. Samim tim ne prenosi više te svoje frustracije na okolinu. Nagon itekako može da ima moćnu ulogu u duhovnom razvitku osobe. Sekusalnost je neprijatelj kulture samo u neprosvećenom i zaostalom društvu. Jer takvo društvo od spolnosti pravi vašar prestiža i podsmeha.

– „Ovo moram da priznam da ne razumem.“

Tada se pita jer, lako moze doci do nesporazuma ili pogresne interpretacije, kao u ovom slucaju. Kao sto i sam naslov govori rec je o kulturi, a ne o seksualnosti. Ja seksualnost uopste nisam pomenula, niti sam je imala u vidu kada sam pisala ovaj tekst.

Verovatno te je zbiunio moj izraz “divljackog, sebicnog nagona samoodrzanja”? Takav izraz se ne odnosi na seksualni nagon vec, na nagone koje sam navela u prethodnom komentaru zxy. Mislim da je identifikacija seksualnosti s nagonom samoodrzanja olako prihvacena.

Ljudi mogu da opstanu bez seksulne aktivnosti. Ako je u pitanju nagon produzenja vrste i to je dosta diskutabilno? Mada u pojedinim slucajevima postoji i takva komponenta seksualnosti, ona je ipak, mnogo kompleksnija. Kontracepcija je ocigledan dokaz takvog tvrdjenja. Iako ljudi nemaju nagon ili zelju za potomstvom, oni ipak i dalje imaju zelju za seksualnom aktivnoscu.

Ne znam na osnovu cega si zakljucila kakvo je moje misljenje o seksualnosti, kada je ja u opste nisam pomenula u ovom tekstu. Izgleda da se ovde stvarno potvrdjuje izreka: “Ljudi ne vide stvari onekve kakve one jesu, oni ih vide onakvim kakvi su oni.” Moje misljenje o seksualnosti se moze pronaci u mojim ranijim tekstovima, kada sam pisla o toj temi. U svakom slucaju, hvala za javljanje.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s