O oprastanju

Ljilja: “A praštanje…..pa to je već neka kompleksnija tema. Rekla bih da je najčešći vid praštanja u osnovi, reći „ma nije me briga“ i nastaviti svojim putem bez obzira na drugu/druge osobe. Pravo praštanje, po meni, ne postoji, jer učinjeno ništa ne može izmeniti. Čemu onda oprost? Kome on treba? Osobi koja je nanela zlo ne treba, jer da je htela zlo ne bi ni nanela. Kome onda treba? Onome koji prašta, onome koji je zlo pretrpeo. On ima potrebu da sredi stvari, da vrati svoj mir. Ali mir se tako ne vraća, već se samo daje još jedna mogućnost da se zlo oseti jakim.

Jedino kada praštanje, po meni, ima pravu svrhu, je kada onaj koji je zlo naneo se pokaje, potrudi da se promeni, dela mu govore o promeni i trudu…..samo tad, oprost ima svrhu za obe strane.”

 

-S obzirom da ima dosta komentara na temu oprastanja, sumarizovacu ih u jedan odgovor. Oprastanje ne znaci da covek odobri ili opravda ucinjeno zlodelo. Kao i to, da nasilnik izbegne odgovornost i ne snosi posledice za svoje delo.

Takodje ne znaci obnavljanje odnosa s nasilnikom. Mada je u retkim slucajevima i to moguce, jer kao sto Ljilja rece:

Jedino kada praštanje, po meni, ima pravu svrhu, je kada onaj koji je zlo naneo se pokaje, potrudi da se promeni, dela mu govore o promeni i trudu…..samo tad, oprost ima svrhu za obe strane.

Rec oprastanje se u nasem jeziku takodje koristi kada neko ili nesto izlazi iz naseg zivota. Oprastanje znaci da covek odluci da se oslobodi negativnog uticaja nasilnika i negativnog iskustva, da povrati mir i ravnotezu, tako sto nece vise biti preokupiran pocinjenim zlodelom i zeljom da kazni nasilnika.

Jer, dokle god postoji takva zelja, zrtva je u vezi s nasilnikom i pocinjenim zlodelom, sto posredno ili neposredno usmerava tok njenog zivota i razvoja. Oduzima joj njenu autenticnost i sposobnost da konstruktivnije i smisaonije kreira svoju egzistenciju i odnos s bliznjima.

Prema tome, oprastanje treba zrtvi jer, joj to omogucava da prestane svoje misli i energiju usmeravati na nasilnika i njegovo delo. Dokle god postoji takva reakcija, zrtva nece biti u stanju da uspostavi unutrasnju integralnost i time povrati svoju duhovnu moc, sto ce se negativno odrazavati na njeno ponasanje ili emocionalno i mentalno stanje.

Zelja za osvetom je prikrivena potreba ego kontrole. Takvi slucajevi nas uce da nije sve u nasem domenu uticaja i da se neke stvari, jednostavno moraju prihvatiti, ako ne postoji nacin da se one izmene.

Kao sto nezrelo dete nema dubinu uvida da shvati da su neke stvari, koje su protivne njegovim zeljama ili koje su mu neprijatne, u stvari korisne za njega, pa im se odupire i time odlaze njihov pozitivan efekt, tako i mi cesto, nemamo potreban duhovni uvid, pa se tvrdoglavo odupremo nekim situacijama u zivotu i time odlazemo duhovni rast ili pouku koja se u njima krije.

 

 

Advertisements

2 responses to “O oprastanju

  1. Praštanje ima za svrhu da nadvisi i unizi nasilnika u svakom pa i duhovnom pogledu. I uteši žrtvu. Biti veći od većeg! „Oprosti im Bože jer ne znaju šta rade! Neka se baci kamenom samo onaj ko je bezgrešan!“ Bolji je postupak i za nasilnika i oštećenog – OBRISATI što pre i ZABORAVITI kao da nije išta bilo!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s