O pomoci

123loncar: “….nije mudrost tanjir supe , da se iskusa , nit je pamet šerpa kaše , da se pokusa…..

…i baš zato mnim , da oni kojima činimo dobro , potencijalni su naši neprijatelji od kojih treba da se čuvamo….verovatno problem nastaje , kad spašen , naročito onaj koji je spašavan više puta , skonta da to dobro nikad ne može da vrati , pa tako postaje večni dužnik….večni dug čoveka unižava , čini ga poniznim….a ponizni s’vremenom postaju zavidljivci … zavidljivost ako traje dugo , truje dušu – njenu ljudskost …..sa nestankom ljudskosti , ne nestaje i večni dug i tad večni dužnik počinje da mrzi veličinu svog dobrotvora , a kasnije i njega…a mrzitelj , nema dostojanstva….čovek bez dostojanstva postaje osvetnik….hoću da kažem , da vaši većni dužnici , mrze vas jer ste im činjenjem dobra na neki način oduzeli dostojanstvo…. to je duhovna beda…..duhovno bedni su siromašni ljudi….jer da nisu duhovno bedni , nebi bili siromašni , pa im nebi trebala takva pomoć koju ne mogu da uzvrate….to je spirala propadanja…vlast to zna !

…mnim da nije poželjno da čovek čini takva dela ljudima , koja ne mogu da mu vrate…a ako ih čini , ne treba da ih ponavlja istoj osobi ; ako ima određenih simpatija prema njoj . onda umesto da ga vadi iz bule ( kako se to kaže pučki ) , treba da ga nauči da se sam vadi iz bule , a posle da ga nauči da ne upada u bule …..lako je ovo reći – zar ne ; lakše je kako to kažu novopečeni humanisti , onome u nevolji opredeliti jednokratnu pomoć i to je to !

….humanizam slobodnog kapitalizma – ili udeljivanje jednokratne pomoći – kupvina mira – ispiranje krimogene prošlosti….

…mnim da je bolje biti čovečan , na današnji dan , nego veliki humanista – šiferovac…..bolje je naučiti ljude kako da ustanu kad životno padnu , pa i kako da ne padaju u životu i budu na svojim nogama dostojanstveni….”

-Loncar, ovde se misli na pomoc, u pravom smislu te reci, kad covek coveku izadje u susret i ucini neku uslugu s pozitivnim ishodom. Prema tome, nema nikakve veze s patoloskim slucajevima omalovazavanja ili pak, onesposobljavanja, kao na primer, kada roditelji izdrzavaju odraslo dete koje nece da radi i time ga sprecavaju da se osamostali i stekne samopouzdanje i samopostovanje.

Ili kad neko cini proracunatu uslugu da bi dobio nesto za uzvrat. Kao na primer, kad zelenas daje dinar da bi uzeo deset, ili pak kad neko “daje stvari da bi uzeo dusu”- kako kaze nas narod. Odnosno, kad je svrha usluge stavljanje nekog u zavisan i podredjen odnos. Ponosan i posten covek takvu “pomoc” nece ni prihvatiti vec, ce u takvom slucaju odabrati samostalnost, rukovodeci se starom, lickom izrekom: “Uzdaj se u se’ i u svoje kljuse.”

Ovde se radi o istinskoj pomoci s nesebicnim motivima. Takva pomoc postuje ljudsko dostojanstvo i uzdize humanost. Naravno, pomoc ne mora uvek biti materijalne prirode, vec moze biti u vidu moralne podrske, itd. Koliko, kako i da li ce neko biti zahvalan, ne zavisi od pomoci vec, od karaktera ljudi? Isto tako, karakter ljudi se moze videti u njihovom zahtevu za pomoc.

Tako na primer, covek koji trazi od nekog pomoc koja moze kompromitovati ili staviti u nepovoljan polozaj osobu od koje se trazi pomoc, vec samo po sebi je dovoljno da upozori na karakter osobe koja trazi pomoc.

Posten covek, nikada nece traziti uslugu od drugog coveka, ako bi takva usluga mogla bila stetna ili nepovoljna po pomagaca ili ako bi ona zahtevala veliku zrtvu.

Kao sto je ranije napomenuto, svaki covek razvija svoj karakter kroz izbor unutrasnjih nagona, sto u isto vreme predstavlja proces samospoznaje. Da bi taj proces bio potpun ili progresivan, neophodno je da svesni nivo dopusti svim nagonima da se obelodane, ali tako da se trudi da uvek sledi najplemenitiji, najvisi glas univerzalnog sklada ili savesti.

Da ne dopusti da nadjaca individualni, sebicni glas ega koji ostaje u potpunom domenu vanjske interakcije i vanjskih vrednosti jer, ce se time spreciti unutrasnji proces samospoznaje i razvoja sustinskih, duhovnih vrednosti.

Bez adekvatne samospoznaje ili duhovne dimenzije, inteligencija ne postaje samo otudjena vec, isto tako ogranicena pa, nije u stanju da pravilno interpretira zakonotosti u interakciji s okolinom.

To je razlog zasto su duhovno nerazvijeni ljudi nezreli i cesto iracionalni. Zasto nemaju sposobnost da uvide svoju vlastitu odgovornost u kreiranju svojih okolnosti, pa svoju frustraciju projektuju na druge ljude. Ti si dao dobar primer toga kad si rekao:

….hoću da kažem , da vaši većni dužnici , mrze vas jer ste im činjenjem dobra na neki način oduzeli dostojanstvo…. to je duhovna beda…..duhovno bedni su siromašni ljudi….jer da nisu duhovno bedni , nebi bili siromašni , pa im nebi trebala takva pomoć koju ne mogu da uzvrate….to je spirala propadanja…

Kao prvo, ni jedan covek nije odgovoran za akcije i reakcije drugih ljudi, vec samo za svoju sopstvenu. Prema tome, pomagac nije (niti moze) naterati “vecnog duznika” da prihvati pomoc, pa shodno tome nije ni kriv za gubitak njegovog dostojanstva. “Vecni duznik” je sam sebe stavio u takvu situaciju. Mada, meni ta rec “vecni duznik” zvuci previse pateticno i preterano.

Ali, u svakom slucaju, ono sto odredjuje reakciju ljudi na pomoc je njihov karakter. Dok duhovno siromasan covek moze imati takve reakcije, kao sto si ti opisao, pa vratiti zlo za ucinjeno dobro; dotle ce duhovno razvijen covek osecati iskrenu zahvalnost i naklonost prema svom dobrotvoru jer, ce mu njegova vlastita velikodusnost i duhovni uvid omoguciti da je prepozna i postuje kod drugih.

Advertisements

One response to “O pomoci

  1. Svugde i svakad nalazimo prepotencijalne zaključke kao konačne. Kada bi svi delili dobro i zlo ne bi bilo onih koji zavise od tuđe pomoći. I svima bi bilo dobro, manje ili više.
    Mnoge stvari su nedorečene i naivne za duboko shvatanje i razumevanje kretanja u društvenim odnosima. Onaj ko ima stekao je to na čudan način. Onaj ko nema to što nema – na još čudniji način to nema!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s