Misli i reci

JO!: “Tacno, misli se ne mogu odvojiti od dubine ljudskog srca iz kojeg izviru ali reci retko ko jos izgovara da bi pokazao stvarno sta misli i „otvorio srce“. Reci su kao kostimi kojima preoblacimo misli, tako da je to nazalost potpuno postalo normalno da iza lepih reci vrebaju lose misli a iza drskih drhti jedna uplasena dusa.

Nazalost su reci mnogo puta brze od misli, pa tako nije retkost da se prvo prica a potom razmislja (ako se uopste razmislja). Ljudi znaju da lepe reci gvozdena vrata otvaraju i sluze se njima. Mnogi zloupotrebljavaju na taj nacin nase poverenje. Ali na kraju, sve to izgovoreno se pretvori u paru i gvozdena vrata zardjaju i tesko ich opet otvoriti.

Zlo ne pobedjuje nego je kao bumerang i uvek se vrati onome ko ga posalje – takav je kosmicki zakon.”

– Slazem se s iznetim JO!. Ono je u saglasnosti s mojim tvrdjenjem. Ali, pre nego sto predjem na obrazlozenje, ipak bih istakla jednu cinjenicu. Mi mislimo recima. Pokusaj misliti bilo sta bez reci. Cak i u slucaju, kada se govori vise jezika, uvek se mora razmisljati recima, na jednom od jezika. Pisana rec je takodje simbol kojom ljudi saopstavaju svoje misli.

Zato se misao uvek manifestuje kao bezglasna, neizgovorena rec. Izgovorena rec predstavlja glas, zvuk ili vibraciju koju nas mozak (ili tacnije svest) prepoznaje i identifikuje, sto omogucava kontak i komunikaciju izmedju ljudi. Zahvaljujuci takvoj sposobnosti ljudi su u stanju da uspostave kompleksne drustvene odnose ili osnuju civilizaciju, tj. donesu zakon, ostvare akademska i naucna dostignuca, itd. Ovo je takodje tema za sebe, o kojoj se moze dosta reci.

Misaoni proces je aktivnost svesti, koja nastaje (kao i svaka aktivnost) samo interakcijom razlika. Zato je nasa svest veoma kompleksna, jer pored aktivnog, svesnog nivoa (misljenja) postoji i sazeti intenzitet osecanja ili nesvesnog. Unutar njega takodje postoje dve suprotnosti ili polarnosti i to: podsvesni nagon destruktivnosti i nadsvesni, sustinski nivo konstruktivnosti, sklada, harmonije ili ljubavi. Oni su urodjeni. Medjutim, pored njih postoji i steceni nagon ili osecanje Polusvesnog Ega, koji se formira kao rezultat nerasciscenih konflikata ili neprevazidjenih iskustava u interakciji s okolinom.

Dakle, ljudi imaju svesni, podsvesni i nadsvesni nivo, kao i steceni nivo Polusvesnog ega. Svesni nivo je domen ega ili inteligencije. On je neophodan za interakciju s okolinom. Ali, isto tako on vrsi interakciju s unutrasnjim nivoima nesvesnog ili osecanjima, pa je posrednik izmedju vanjskog i unutrasnjeg sveta.

Svako osecanje ili nagon predstavlja svesni intenzitet ili sazetost koja ekspanzira ili se transformise u misli. Interakcija svesnosti ili ega s okolinom aktivira unutrasnje razlike (osecanja podsvesnog, Polusvesnog ega, nadsvesnog) usled cega dolazi do ekspanzije razlicitih, cesto protivrecnih misli, tako da je ego prinudjen da pravi cenzuru ili da odlucuje za koji nagon ce se opredeliti, sto uslovljava sta ce reci, ili sta ce precutati.

Psovke, izlivi besa ili afektivnog ponasanja su najbolji primer kada svesna cenzura popusti ili kad podsvesni nagon preplavi svesnost i inteligenciju, pa iz ljudi izviru divljacke, iracionalne misli i reci. Isto tako, u momentima nadahnuca i inspiracije, kad nadsvesno osecanje ili nagon preplavi svesnost, iz ljudi sponatano naviru konstruktivne reci progresa, dubljeg uvida, harmonije sklada i ljubavi, koje iznenade i samu osobu koja ih izgovara.

To su iznimni slucajevi, jer je za ego i svesni nivo karakteristicno da u vecini slucajeva savrseno funkcionisu i odrzavaju balans izmedju unutrasnjih i spoljasnjih nadrazaja. To je verovatno i razlog sto se osobine ega cesto oznacavaju kao “priroda ljudi” kao na primer, rivalstvo, sebicnost, potreba za isticanjem, manipilisanjem, odnosno sve ono osobine kojima ego nastoji da ostvari svoju korist, po svaku cenu.

Koliko ce ljudi biti iskreni, posteni ili manipulativni, zavisi od njihovog karaktera. Svaki covek gradi svoj vlastiti karakter, tako sto se identifikuje ili opredeljuje za pojedine unutrasnje nagone.

Tako na primer, za coveka koji se opredeljuje za konstruktivni nagon Duhovne svesti je karakteristicno da sledi svoju savest, bez obzira na sebicnu potrebu i korist ega. Na taj nacin on prevazilazi ego, kao i vanjski uticaj. On ima hrabrosti da bude iskren, da ostane dosledan svojim najvisim principima i svojoj autenticnosti.

Ali, Duhovna svest je najvisi, sustinski domen svesti ili sam izvor mudrosti, pa se do nje dopire tek dubljom unutrasnjom kontemplacijom. Zato tvoja primedba da se pre prica, pa onda razmislja, nije u potpunosti bez osnove.

Naravno, da ljudi imaju misli iz kojih proizilaze reci, medjutim, te misli su povrsne, ako se formiraju iz Polusvesnog ega a, ne sustinskog svesnog potencijala. Inace, za osecanja Polusvesnog ega je karakteristicno ili preterano precenjivanje vlastite vrednosti (arogantnost) ili njeno podcenjivanje.

To znaci, da svesni nivo iz osecanja Polusvesnog ega nema potreban balanas s okolinom (objektivnoscu) te nije u stanju da ostvari skladne ili konstruktivne odnose s njom. Zato ljudi koji formiraju misli iz takvog svesnog nivoa obicno imaju antisocijalnu, nezrelu ili buntovnicku reakciju kojom se na destruktivan ili nefunkcionalan nacin opiru drustvenim normama ponasanja.

Ili su pak, u potpunosti podredjeni vanjskom uticaju, jer se osecaju zbunjeni ili uplaseni (kao sto si primetila) usled nagomilanih i neprevazidjenih bolnih iskustava, koji ih odvajaju od unutrasnje duhovne snage, a time i vlastite autenticnosti i smelosti da se odupru vanjskom uticaju.

Nesklad se javlja i kod ljudi cija je svesnost u potpunosti preokupirana vanjskom interakcijom na racun unutrasnje, a time i nadsvesnog nivoa. Za takve ljude je karakteristicno da imaju izuzetno snazan, beskrupulozan ego, pa se za njih kaze da su hladnokrvni, proracunati ili bezosecajni. Oni su u glavnom preokupirani egoisticnim zadovoljenjem, kao i postizanjem drustvenog priznanja i materijalne koristi.

Svakako da visi stepen inteligencije moze rezultirati visim stepenom obrazovanja, kao i mogucim materijnim prosperitetom ili drustvenim priznajem, itd. Medjutim, visok stepen inteligencije, ipak nije uslov mudrosti. Mudrost proistice iz nadsvesnog nagona Duhovne svesti.

Ukoliko je takav nagon blokiran ljudi nece biti u stanju da ostvare unutrasnju celovitost ili integralnost koja ce im dati sposobnost da ostvare sklad s okolinom, prevazidju zivotne okolnosti i uspostave unutrasnju ravnotezu ili osecanje mira i zadovoljstva. To potvrdjuje cinjenica da mnogi neobrazovani ljudi uspevaju to da postignu, dok se mnogi obrazovani ljudi ili intelektualci bore s unutrasnjim nezadovoljstvom, prazninom ili osecanjem besmisla.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s