Mika Antic

Mika Antic: “Velika je to igra umeti upotrebljavati neupotrebljive misli, a jos veca je igra usuditi se ziveti neupotrebljiv zivot.”

– Igra misli Mike Antica dotakla je duse mnogih ljudi, pa njegov zivot nije bio neupotrebljiv. Mnogi su imali duhovnu korist od njegove egzistencije i lepote njegovih misli.

Misli i zivot nikada nisu neupotrebljivi. Njima se uvek nesto kreira. Cak i u ovom slucaju, oni imaju svrhu jer, su neophodni za nastanak igre.

———————-

-Reci su sastavni deo ljudskog iskustva i bozanske manefistacije. Zato one uvek nadju put u kreativnom stvaralastvu ljudi, cime unose novi smisao a, time i radost i zadovoljstvo u njihovu egzistenciju.

———-

Fridrih Siler: “Svojina svih je ono sto mislis. Tvoje je samo ono sto osecas.”

-Mislim da je mnogo adekvatnije reci: „Svojina svih je ono sto izgovoris. Tvoje je samo ono sto precutis.“ Jer, misli, kao i osecanja nisu dostupni drugima sve dotle dok se ne iskazu ili dok ne odlucimo da ih saopstimo drugima.

————————–

-Teskoca je najefikasniji pokretac progresa. Kroz nju najbolje uocavamo greske, kojih do tada nismo bili svesni, a koje su prouzrokovale nesklad. Zato nam teskoca pruza mogucnost da otkrijemo drugaciji ili progresivniji nacin ponasanja, pa se s razlogom kaze: da u svakom zlu ima i dobra.

Medjutim, iako je dobro uvek prisutno, ono nije uvek dostupno jer, zahteva pravilan stav ili reakciju u svakoj datoj teskoci. Prema tome, od nas ili nase reakcije zavisi da li cemo ostati u zlu ili cemo se izdugnuti do dobra?

———————–

Miguel de Unamuno: “Niko ne postaje ličnost po unutrašnjem djelovanju, već po spoljnjem.”

– Spoljasnji i unutrasnji svet se nalaze u stalnoj medjusobnoj uslovljenosti i zavisnosti, tako sto jedno drugo stvaraju i odrzavaju kroz licnost. Licnost nije nista drugo nego rezultat unutrasnjeg i spoljasnjeg delovanja.

Zato nema uspesnog spoljasnjeg delovanja, ukoliko se najpre ne ostvari uspesno unutrasnje delovanje, u vidu unutrasnje spremnosti. Spoljasnje okolnosti samo iniciraju aktivnost, ali do njenog izvrsenja dolazi kroz unutrasnju spremnost, pa je spoljasnje delovanje uvek odraz unutrasnjeg.

————-

Bono: “Bolje izgubiti ponos zbog ljubavi nego ljubav zbog ponosa.”

– Prava ljubav ne zahteva zrtvovanje ponosa, vec samo njena imitacija. Istinska ljubav voli s ponosom, posto se u njoj postuje dostojanstvo licnosti.

————–

Nepoznat: „Nije važno zaustavljati rat, važno je potencirati mir.“

– U svakom slucaju da potenciranje mira ima ogroman znacaj. Medjutim, vazno je i jedno i drugo. Jer, ako druga opcija ne funkcionise, neophodno je primeniti prvu.

Advertisements

4 responses to “Mika Antic

  1. Podeliću sa Vama stihove Protestne pesme

    Svašta umem.
    Stvarno umem.
    Samo – sebe ne razumem.
    Ja čuvao, ljudi, ovce
    tamo negde na kraj sveta,
    mojoj deci kajmak smeta,
    luk im smeta…
    Sve im smeta.
    Ja do škole pešačio
    i po kiši i po snegu,
    moje kćeri k’o knjeginje,
    k’o da se u svili legu:
    jednom šmrknu,
    dvaput kinu
    i beže u limuzinu.

    Svašta umem.
    Stvarno umem.
    Samo – sebe ne razumem.
    Ja krčio s ocem šumu.
    Plik do plika dlan mi ospe.
    Mome sinu-gospodinu
    teško i da đubre prospe.
    Kad mu mati nešto reži
    mislim: žensko pa nek’ reži.
    A on: odmah kupi stvari
    i od kuće u svet beži.
    Još mi žvrlja neka pisma
    oproštajna,
    puna bola.
    Ispadnemo pred njim krivi
    mi i škola.
    Traži novac, kuka, moli
    – nema čime stan da plati,
    a ja šašav
    pa ga pustim
    da se mirno kući vrati.

    I sve divno, divno umem
    samo – sebe ne razumem.
    Sve sam ovo za njih stek’o.
    Niko hvala nije rek’o.
    K’o da moram da se zboram
    i da leđa večno krivim
    zbog prinčeva i princeza.

    K’o da samo zato živim.
    A ja živim jer se nadam
    da me i sad negde čeka
    jedna šuma iz detinjstva
    i vedrica vrućeg mleka,
    i tišina ispod brega,
    i plav lepet ptičjih krila,
    i ogromna žuta zvezda
    kao što je moja bila.
    Al’ putevi zatravljeni.
    Nad njima se magle tope.
    Odavno su zatrpane
    moje bose dečje stope.

    Išao sam i ja u svet
    bez režanja,
    bez bežanja.
    Išao sam da odrastem.
    Sad sve mogu.
    Sad sve umem.
    Ali šta mi sve to vredi
    kad sam sebe ne razumem.

    Miroslav Mika Antić

    Sviđa mi se

  2. Hvala Djurdjice. 🙂 Mnogo pozdrava!

    Sviđa mi se

  3. Misli ishlape, nekud odlutaju. A reči nam ostaju ko dobra turšija. Da nam prave društvo. Da nas na dobra stara vremena – podsećaju! Treba sa mislima i rečima biti mag, da bi svima bio drag!

    Sviđa mi se

    • Da. Lepo je kad reci odrazavaju kulturu, ljubaznost i dobre namere. Medjutim, potrebno je da se njihova prava vrednost potvrdi kroz dela, da bi doslo do istinske bliskosti i postovanja medju ljudima.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s