Moc negativnog misljenja

U “Politici Online” sam naisla na clanak koji razmatra odnos drustva i pojedinca. S obzirom da je tema dosta aktuelna bilo bi interesantno procitati vise pogleda na nju.

„Moc negativnog misljenja

Da bi neko ostvario svoj važan cilj, da bi postigao uspeh, mora da veruje da je to moguće. Kada mu je nešto važno, prirodno je da o svojim namerama i planovima razgovara sa bliskim ljudima. U atmosferi kolektivnog nezadovoljstva, veoma je verovatno da će umesto podrške, doživeti kritiku začinjenu brojnim upozorenjima i razlozima zašto je nemoguće ostvariti dati cilj. Ma koliko neko bio usmeren na sebe, na njega će uticati mišljenje ljudi koji su mu važni. Najverovatniji rezultat će biti gubljenje poleta i postepeno odustajanje od nameravanog poduhvata.

Svako ko progovori o svojim pozitivnim namerama brzo će otkriti da je okružen ljudima koji negativno misle. Kod onih koji ih vole, negativno mišljenje je izraz iskreno dobrih namera. Tako roditelji, na primer, mogu da postanu veoma zabrinuti. Reč je o onoj vrsti roditeljske ljubavi koja je veoma raširena na ovim prostorima, a koju zovemo „ljubav-zabrinutost”.

Roditelji smatraju da svoju ljubav moraju da pokazuju tako što će veoma zabrinuto da razmatraju razne negativne scenarije koji će sprečiti uspeh. Time što će brinuti za svoje „odraslo dete”, što će se mešati u njegove poslove i davati različite savete, oni će mu nesvesno poručivati da još nije dovoljno odraslo, da je nesposobno, kao i da je ovaj svet veoma opasno mesto. I naravno, da ga samo roditelji zaista vole.

Nekada je dobra namera u tome da se osoba spreči da ispadne naivna. Postoji ljudska sklonost da se onaj ko se zalaže za nešto doživi kao naivan, a da se onaj ko nešto kritikuje doživi kao pametan i mudar. Pored toga što sprečava da odraslo dete bude prevareno i izigrano, roditelj koji sumnja i negativno misli potvrđuje svoju mudrost.

Nekada roditelji kažu da na ovaj način sprečavaju dete da se razočara i da na kraju bude nesrećno. Ko stvari vidi negativno taj ne može da se razočara. Ne razmišljaju o tome da u tom slučaju njihovo dete neće ni verovati u pozitivan ishod, i zato neće imati potrebnu energiju da ostvari uspeh.

Pored dobronamerne negativnosti, osoba koja nešto želi da pokrene, mora da se suoči i sa onom negativnošću koja dolazi od onih koji nisu dobronamerni. A takvih je mnogo u društvu u kome je raširena zavist. Mnogi u tuđem uspehu vide svoj neuspeh: „Ako je neko toliko dobar da je bolji od mene, to znači da sam ja loš.” A kako ljudi ne vole da budu loši, više ili manje suptilno diskvalifikuju onoga ko „umišlja” da može nešto da ostvari.

I zato oni koji su odlučni da uspeju u negativističkom okruženju pronalaze trik tako što se negativizmu suprotstavljaju ne pozitivnim, već negativnim motivom. Mnogi koji su uspeli – uspeli su iz prkosa, inata.”

Zoran Milivojević

-Prkos i inat nisu uzroci uspeha. Pre njih mora postojati nepokolebljiva unutrasnja samouverenost u pozitivan ishod odredjenje situacije i pored svih negativnih (dobronamernih ili zlonamernih) spoljasnjih uverenja. Takva samouverenost nastaje kao rezultat unutrasnje integralnosti ili progresivnog duhovnog razvoja, sto omogucava osobi da koristi njen puni intelektualni potencijal.

Prema tome, u pitanju nije snaga negativnog, vec pozitivnog, subjektivnog misljenja koje je nadvladalo negativno objektivno misljenje. Negativno subjektivno misljenje u vidu sumnje u vlastitu sposobnost, nastaje kao posledica zapostavljanog duhovnog razvoja ili unutrasnje dezintegralnosti sto vodi u apatiju, malodusnost, gubitak nade, entuzijazma itd.

Iako su spoljasnji faktori podsticaj unutrasnjeg razvoja, oni ne uslovljavaju reakciju subjekta vec, njegovo mentalno stanje nastalo kompleksnim unutrasnjim razvojem. Inat i prkos s egoisticnim, rivalskim stavom, udaljavaju ljude jedne od drugih i stvaraju razdor medju njima, pa zato nisu konstruktivni i progresivni niti za pojedinca, niti za drustvo.

Covek ne treba da se nadmece s drugima (osim, naravno u igri i zabavi) vec, sa samim sobom. Takvo nadmetanje ne omalovazava niti podcenjuje druge. Naprotiv, cesto vodi zblizavanju ljudi jer zraci stimulativnim entuzijazmom koji budi zelju za timskim radom, a time i znacajnijim rezultatima i sveopstim progresom.

2 responses to “Moc negativnog misljenja

  1. Sofija, ne znam koliko ce ovaj moj komantar biti u vezi sa temom pod kojom pisem.
    Probacu kratko. Koliko svi znamo postoje ljudi koji su okrenuti sebi i paze na svoju duhovnu higijenu.Oni drugi, takozvani ekstrovertovani navodno manje. Sada osnovna nit ili moje pitanje bi glasilo, da li mislite da emotivni i introvertovani ljudi vise putuju po sopstvenim duhovnim prostorima ili mislite da to nije pravilo? Neki ljudi, makar meni, zaista izgledaju kao da ih ne dotice nista intimno, boje se i izbegavaju takoreci prica o zivotu, smrti, smislu, emotivnom stanju.
    Mene veoma zanima kako se takvi ljudi upoznaju sami sa sobom, ili mozda takvim ljudima nije potreban takav dodir te na taj nacin sasvim lepo funkcionisu u ovome svetu, otvoreni su, veseli, duhoviti,…a spolja gledano bez ikakve potrebe za transcedencijom?

    Druga stvar koja me zanima je, da li mislite da se kao osoba neupucena u sebe moze zaista dobro osecati do svojih poslednjih dana na ovoj planeti? Oduvek mi se cinilo da mi emotivniji i osetljiviji cesce upadamo u neke krize, koje drzim samo za dobre, no ipak, nekad izgleda da ni te krize nekome nisu potrebne. Govorim o tim najdubljim krizama identiteta kad se covek izstinski zapita KO SAM JA i STA RADIM OVDE?

    Veliki pozdrav

    Bane

    Sviđa mi se

    • Hvala Bane na tako lepom i iskrenom komentaru. Naravno, ja ne mogu da govorim u nicije ime, odnosno o osecanjima i mislima ljudi koje svrstavas u ekstrovertnu kategoriju, a koji nemaju zelju da istrazuju egzistencijalna pitanja.

      Svako ljudsko bice je izuzetno kompleksno, pa generalizacija nije dovoljna ukoliko se nastoji proniknuti u neciju psihu. Pored nje, neophodan je originalan, specifican pristup zasnovan na najintimnijim iskustvima koji su uticali na formiranje personalnosti.

      Zato moj odgovor moze biti samo uopsten. Ja sam u mojim ranijim tekstovima napravila razliku izmedju duhovnosti i religioznosti. Duhovnost je sama sustina svesti ili potencijal smisla, progresivne promene/razvoja, baziran na konstruktivnom nagonu sklada i zajednistva s univerzumom. Rezultat takvog razvoja se uvek reflektuje kao plemenitost, iskrenost, humanost, visok stepen funkcionalnosti i odgovornosti u necijem zivotu, itd.

      Prema tome, duhovnost nije uvek vezana uz religiju posto postoji dosta ateista koji imaju takve kvalitete, kao sto postoji i dosta religioznih ljudi koji ih nemaju. Kod njih je religioznost vise simptom neuroticnosti i samoobmane kojom prikrivaju zaostao duhovni razvoj ili nagon destruktivnosti. Primer za to se moze naci u mnogim kultovima i sektama koji na nemoralan nacin iskoriscavaju njihove clanove, kao i nekim ljudima koji redovno idu u crkvu a, da se pri tom ne ustrucavaju da budu neposteni i neiskreni.

      Kao sto se ljudi svojim fizickim, psihiskim i duhovnim karakteristikama razlikuju od ostalih zivih bica na ovoj planeti, isto tako svaki covek ima svoj jedinstven fizicki izgled, kao i duhovni uzrast, koji se razlikuje od ostalih ljudi, a koji uslovljava njegov nacin zivota, razvoja, pa shodno tome i interes. Mada odredjeni stepen samospoznaje ili duhovnosti uvek rezultira odredjenim stepenom iskrenosti, fleksibilnosti, sposobnoscu saosecanja s drugima, itd., on ne rezultira uvek interesovanjem za pitanja o nastanku i poreklu zivota.

      To se desava samo kod ljudi s visokim stepenom duhovnog uzrasta jer, ih snaga njihovog duha nagoni da prodiru kroz pojavne, fizicke zakonitosti, dok s ljudima s nizim duhovnim uzrastom, to jos uvek nije slucaj. Njihovo vreme jos nije doslo. Kao sto kruska sama pada kada je zrela, tako i ljudi imaju svoje vreme kojim prevazilaze zemaljsko, ljudsko iskustvo da bi se pripremili za kompleksnije iskustvo van ove planete.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s