O talentu i velicini

Na moj post “Velicina” (kojeg ovde opet iznosim) dobila sam zanimljive komentare o talentu. Interesuje me koje je vase misljenje o ovoj temi?

Mark Twain: „Izbjegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi dok istinski veliki ljudi u vas pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki.“

-Velicina ne dolazi slucajno, vec razvojem unutrasnjeg potencijala. Razvoj takvog potencijala omogucava velikim ljudima da ga uoce i podsticu i kod drugih. Mali ljudi jos uvek nisu dostigli takav stepen svesnosti ili razumevanja. Zato nisu u stanju da budu podstreh ni sebi, ni drugima.
————–

Pablo Picasso: “The meaning of life is to find your gift. The purpose of life is to give it away.”

“Smisao zivota je da pronadjes svoj dar. Svrha zivota je da ga dajes.”

– Ova izreka se na izvestan nacin nadovezuje na prethodnu. Mi svi imamo skriveni potencijal ili dar kojeg je neophodno otkriti u sebi. Takvo otkrice nam omogucava njegov razvoj.

Uslov razvoja unutrasnjeg dara je njegovo spoljasnje davanje ili darivanje drugima. Time dolazi do ekspanzije toga dara jer, ga drugi ljudi dopunjavaju svojim utiscima, cime se stvara obogacena ili objektivna slika.

Ona sluzi kao ogledalo preko kojeg unutrasnji dar sagledava svoju realizaciju sto dalje aktivira njegovo otvaranje i produbljavanje, tj., neophodnu cirkulaciju da se razvija i zivi. Jer, zivi samo ono sto se razvija. A, razvija se samo ono sto cirkulise.

—————————————————————————————————————-

-Izuzetno lep komentar s kojim se u potpunosti slazem:

pely: “Mali ljudi su na putu da postanu veći. Treba im podrška ….pomozimo im na više dobro svih je to! Svi smo nekad u nekom trenutku bili manji ljudi, svakim danom smo sve veći ako uložimo malo želje volje i ljubavi u svoj napredak.”

“Budi jaka i ne zaziri od slabih.

Oni će te zbog svoje slabosti napasti,

ali im oprosti rane na svojoj koži,

i požali ih zbog rana na njihovoj duši.

Vesna K. “

-Bas tako. Hvala peli za ovaj komentar. Razumevanje je uvek vise od osude. Svi se mi (s razlogom) nalazimo na odredjenom stepenu razvoja, sto nam daje specificne lekcije i ispite, koje cemo eventualno poloziti i ostvariti pomak u neprekidnom ciklusu zivota.

———

YHYK: “Има овде много недореченог, необјашњеног…ово је превелики колач за један оброк! Треба се ово жвакати мало дуже.

1. Зашто дар мора да буде скривен? Може ли да буде откривен, јасан? Јасан и нама самима и другима? Оно док је човек зелен, све му је скривено, тј. ништа му није јасно. Али већ код раних 20-их требао би да има какву такву слику о свом дару. АКО је тад нема, онда шансе су да он и не постоји.

2. Како се може открити дар у себи? Који је модус, техника за то? Устанеш једно јутро и кренеш да га откриваш??

3. дар који се може развијати? Таленат да се може развијати? Ово не слаже са дефиницијом талента. За способности знам да се могу развијати, али то нема везе са талентом.

4. Даље, дар без рада не значи ништа. Можда је аутор мислио на РАД када је говорио о развијању талента?

5. Обогаћена или објективна слика дoводи do ekspanzije toga dara, која је изазвана utiscima других људи? Ово је тешко сварити без каквог примера. Можда и више од једног примера би добро дошло?

6. Марк Твен је гворио о Великим и Малим људима. Чак рече да и ми можемо постати велики људи?? Нигде не рече шта то значи бити велики човек (а шта Мали)? Како да знам да ли сам постао Велики човек? Која је јединица мере за величину човека? Морала би да постоји нека објективна мера…ово чисто да бих избегао субјективизам или ти оубраженост. И да бих био сигуран да сам посао Велики. Јер, немам прилике да одем до чика Твена па да ме он измери.

Дакле, леп покушај, али оставља више питања него ли даје одговора, ЗА сада.”

Naprotiv, ja bih rekla da je ovo malo parce kolaca, pa je moguce da oni s vecim apetitom ostaju nezadovoljeni, odnosno da traze citav kolac. Medjutim, za citav kolac je potrebno mnogo vise vremena i prostora. Iz ovako kratkih izjava mogu se dobiti tek nagovestaji sire i kompleksnije celine. Zbog toga, kao sto si i sam primetio, neke stvari ostaju nedorecene i nerazjasnjene. Zato ti hvala sto postavljas pitanja ili sto nastojis uneti vise jasnoce u ovu tematiku.

1. Ovo pitanje je zbunjujuce zbog kontradiktornosti. Postavio si pitanje:

Зашто дар мора да буде скривен?

Da bi malo dalje konstantovao: Оно док је човек зелен, све му је скривено, тј. ништа му није јасно.

Posto je tvoje prvo pitanje u uskoj vezi s drugim:

2.Како се може открити дар у себи? Који је модус, техника за то? Устанеш једно јутро и кренеш да га откриваш??

Ovde cu dati odgovor na oba.

Uslov svakog otkrica je svesnost. Skriveno je sve ono cega nismo svesni. Sto znaci, da za nas postoji samo ono cega smo svesni. Takva realizacija nas osposobljava da shvatimo da je postojanje mnogo kompleksnije nego sto mi trenutno razumemo, odnosno da ima mnogo vise u nama i oko nas sto trebamo otkriti ili cega trebamo postati svesni. Nova otkrica ili realizacije nam pomazu da se bolje i efikasnije adaptiramo s okolinom, kao i da ostvarimo visi stepen unutrasnjeg zadovoljstva i funkcionalnosti.

Kako se moze otkriti dar u sebi? Aktivnim stavom prema razlicitim oblastima i delatnostima. To znaci, da je potrebno probati nesto da bi otkrili da li imamo dara za to ili ne? Naravno, vazno je slediti unutrasnji instinkt i afinitet prema necem. Osoba koja ima dar za mehaniku pokazace izuzetno interesovanje kada se govori o popravci kola, osoba koja ima dar za kuvanje osecace se u svom elementu u kuhinji itd.

Ako se neko ko ima dar za stolarstvo pokusava nauciti da sije, on ce to dozivljavati kao mucenje. Njemu ce trebati mnogo vise vremena i truda da nauci siti, od nekog ko ima vise sklonosti. Medjutim, ako bi se izlozio stolarstvu, on bi pokazao izuzetnu zivost i interesovanje i mnogo bi brze savladao zanat od ostalih. Pored toga, njegove rukotvorine bi se isticale posebnim kvalitetom.

Namerno sam predstavila zanate jer, ljudi cesto asociraju talent samo uz umetnost ili nauku. Talenti se mogu pronaci u svim oblastima ljudske delatnosti. Dakle, talent se otkriva po unutrasnjem ispunjenju, entuzijazmu i radosti prilikom neke aktivnosti.

Mislim da su pitanja 3. i 4. brzopleto postavljena:

дар који се може развијати? Таленат да се може развијати? Ово не слаже са дефиницијом талента.

zatim:

Даље, дар без рада не значи ништа. Можда је аутор мислио на РАД када је говорио о развијању талента?

A, sta bi drugo mogla misliti nego na aktivno angazovanje na stvaralckom radu. Jer, kao sto se kaze: “Use it or loose it.” Ako neko ima talent za slikarstvo, a nikada ne slika, takav talent ce ostati zanemaren i beskoristan.

Ovo se nadovezuje na tvoje 5. pitanje. Neophodno je da covek s talentom stvara ili da materijalizuje svoju unutrasnju kreativnost u vidi razlicitih vanjskih dela kao na primer, slike, kompozicije, razlicite inovacije, naucno otkrice, itd. Na taj nacin ona postaju dostupna i drugima. Drugi ljudi mogu dati svoje komentare, primedbe, opaske ili utiske i time inspirisati stvaraoca da napravi jos bolje stvaralacko delo.

Tako na primer, ako je neki naucnik dosao do odredjenog naucnog otkrica i izneo ga u javnost, verovatnoca je da ce to otkrice biti dostupno ljudima slicnog interesovanja, koji ce takodje izneti svoja otkrica. Na taj nacin ili takvom razmenom oni mogu pomoci jedan drugom da ostvare visi stepen svesnosti, sto ce im omoguciti da jos efikasnije i bolje koriste svoj talent.

6. Kada Tven govori o velikim i malim ljudima on pravi razliku izmedju egoisticnih ljudi koji ne saosecaju s drugim ljudima ili koji su ograniceni samo sobom i svojim sebicnim interesima. Za razliku od njih, veliki ljudi su dostigli visi stepen humanosti koji se karakterise plemenitijim osecanjima i brigom za bliznje.

——————-

123loncar: “..predpostavljam da kad se kaže za nekog da je talentovan za ovo i ono , da je on vešt u tome , zašta se tvrdi da je on talentovan…a opet sve veštine se postižu treningom / vežbanjem / učenjem – kako kroz trening da se dosegne vrhonska uvežbanost…dakle, nema talentovanih bez treninga, vežbanja i usmerenog učenja….da se bude talentovan rudar , stolar, mehaničar , avijatičar, glumac , vajar , muzičar —- bilo šta , ne može se bez usmerenog učenja , vežbanja i treniranja….

…ako zdravo rođeno dete stavite u takav ambijent gde se usmereno uču , vežba i trenira za ovo ili ono – ono će svremenom izrasti u takvu talentovanu ličnost….svi oni koji odustanu od ovog programa Razvoja i Rasta – biće takozvani nerealizovani talenti….slobodno može da se kaže da se talenti proizvode u adekvatno ispunjenom programskom ambijentu…..talentovan za ovo ili ono , zapravo je izdresiran lik i ništa više….

…tehnološkim razvojem , čovečanstvo će mnoge talente da izbaci iz igre….tu će prvi masovno da nestanu takozvani muzički izvođački talenti – a i kompozitori populističke muzike….jer skuplja je dresura i proizvodnja jednog muzičkog talenta , od programera…još ako se uzme u obzir da je muzički izvođač jednostran i kroz dresuru zaglupljen za ostale delatnosti , onda je proizvodnja programera koji se u više svera aktiviraju , pa su i kreativniji , isplativija….

…čovečanstvo polako ulazi u tehnološke svere u kojima ničemu ne služe mnoge struke i njihovi talenti…….strukovni talenti , imaju još nešto šanse kroz genetsko DNK inžinjerstvo , koje tvrdi da još u pred začeću može da programira rađanje takozvanog talentovanog stolara ili vilionistu ….no kvar na takvom proizvodu teško je popravljiv i zasigurno je skuplja popravka od popravke jednog softerskog talenta – robota…no , još uvek imamo dominantne talente biološkog karaktera…

…ako takve biološke mašine – super talente , nazovemo pravim imenom – strukovno veštim ljudima ; onda ćemo uočiti jasno da se oni proizvode vaspitno obrazovnim procesima i da u njima nema ničeg nadljudskog….

….pa ako tako sagledavamo stvar , kroz strukovnu uvežbanost , onda možemo da kažemo da u ovoj struci jedan izvođač je visoko kvalitetan a drugi pak nisko kvalitetan… …odnosno, prvi je vešt a drugi manje vešt…onda ovaj veštiji i nije veći čovek od onog manje veštog…čak može da se kaže , da je manje vešt čovečniji od onog veštijeg ; pa je i značajniji….
…zašto ovo kažem…pa svojevremeno je bila na sceni teza da visoko profesionalizovana strukovnost otuđuje čoveka od njegove prirode – ljudske prirode…a takav , raztuđen visoko profesionalizovan , postaje stvar koja ima jednoznačnu upotrebnu vrednost….

…dakle, ako se malkice jarcamo zaratrustranski po gorama i nebesima , imamo veće šanse da se uzdignemo iznad ovih talenata – strukovnih veštaca i zahvaljujući nima postanemo u odnosu na njih nadljudi….oću da kažem , da bežanjem od razvijanja strukovne talentovanosti za ovo i ono izuzimamo se od sveta / rulje i postaje se slobodnim čovekom….
…dakle, talentovanost ne čini vas čovečnijim ili većim u odnosu na netalentovane ili one koje nazivamo neostvarenim talentima…ali zasigurno ste više strukovna stvar, koja se proizvodi i po programiranom kvalitetu selektuje….

….ima nešto što na kraju treba reći, a to je da svako biološki zdravo ljudsko biće ima nemerljive potencijale…a te potencijale nose njegove moći – prirođene moći ili datosti… to je Tvorčev DAR ….ZHVALJUJUĆI TOME , SVAK JE POTENCIJALNO DAROVIT ZA BILA ŠTA ! …sve ostalo je manipulacija koja većinski svet vaspitno obrazovnim sistemom ujarmljuje bez ikakva otpora….pa izvolte ….

( …Muhamed Ali , daroviti svetski bokser, svetski prvak…..a u stvari , strukovni proizvod visokog kvaliteta , bološka mašina za surovu zabavljačku arenu….stvar koja je otuđena od svoje ljudske prirode….um , koji je bio do te mere zaglupljen , da nije shvatao da se lagano samoubija…um , zaglupljen do te mere , da nije pojmao da sa svakim udarcem u glavu , nepovratno se gube na stotine hiljade ćelija u mozgu i tako se lagano ubija celo telo….i ovde njega pominjem zbog onih koji su ga učinili takvim i koji su ga lažima i svojim lukavstvom pravili velikim i glupljim od najglupljeg posmatrača iz publike u areni ….)”

-Iako su vestina i talent u bliskoj vezi, ponekad cak medjusobno isprepleteni, izmedju njih ipak postoji razlika. Kao sto je vec istaknuto, svaki covek je nadaren za nesto, samo to treba otkriti i razvijati, inace ce zakrzljati.

Neki ljudi imaju dar za fizicku aktivnost, neki opet za matematiku, psihologiju, rucne radove, itd. Ukoliko se ljudi pocnu baviti onim sto vole ili zasto imaju dara, oni ce veoma brzo postici vestinu. Mnogo brze od ljudi koji nemaju afinitet za takvu vrstu delatnosti. Njihovi radovi ce se uvek isticati mnogo boljim kvaltetom nego od ljudi koji imaju vestinu, ali ne i dar.

Tako na primer, uzmimo dva profesora istorije: jednog sa darom za istoriju i drugog bez dara. Iako su oboje zavrsili isti fakultet (imaju istu “vestinu’) njihova predavanja ce se veoma mnogo razlikovati. Profesor s darom ce umeti da kreira atmosferu u kojoj ce biti u stanju da “ozivi” istoriju ili da u potpunosti okupira paznju ucenika. Izlaganje profesora koji nema dara bice suvoparno i monotono i on nece biti u stanju da okupira paznju ucenika i da im prenese znanje kao professor s darom.

Medjutim, iako su mnogi ljudi talentovani za nesto, ne ostvare svi genijalna ili remek dela. Zasto su genijalna ili remek dela retka? Zato sto je za njih neophodna izuetna snaga talenta koja u potpunosti okupira coveka i njegov zivot. Takav covek ne moze da pronadje zadovoljstvo u bilo cemu osim njegovoj kreativnoj aktivnosti. Zbog toga takvi ljudi posvete citav zivot njihovom stvaralastvu. Dobar primer za to su Nikola Tesla, Leonardo da Vinci, Pjer i Marija Kiri, itd.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s