Sustina svesti

Nenad Stojanovic:  “Sustina svesti je koncentrisana u nadsesnom nivou.”

Šta je sustina svesti ? Zašto se sustina svesti koncentrise i gde se koncentrise nadsesni nivo?

Zdravo Nenade,

-Drago mi je da postavljas pitanja. Mada se trudim da sto vise sazmem i pojednostavim objasnjenja nije ih moguce razumeti bez dubljeg uvida u ovu oblast. Dosta toga je medjusobno isprepleteno i nalazi se u uzrocno posledicnom odnosu.

Zbog toga i odgovor na tvoja pitanja nije moguce dati, a da se ne obuhvate filozofska i duhovna razmatranja fenomena postojanja. Mi egzistiramo u fizickoj dimenziji pojave ili materijalno energetskih oblika, tako da se sve objasnjava i analizira kroz njih.

Cak i sama svest (koja vrsi analizu ili koja predstavlja sustinu razumevanja) se objasnjava materijalno energetskom aktivnoscu, sto je apsurd. Koliko mi zaista razumemo odnos izmedju materije, energije i svesti? Koliko je ispravno shvatati svest kao produkt materije (mozga) i razlicitih elektro hemijskih impulsa?

Jer, isto tako je moguce da su eletro-hemijske reakcije i impulsi u mozgu produkti i posledica odredjene svesne aktivnosti, odnosno da je svest sustinski, jos uvek nedovoljno shvacen  entitet postojanja koji egzistira nezavisno od materije i energije, ali koji se nalazi u stalnoj interakciji s njima. Takvo tvrdjenje je prisustno u svim religioznim, duhovnim kao i mnogobrojnim filozofskim ucenjima (staro-grcki filozofi, Dekart itd.)

Po njima, svest je nefizicki, nematerijani, neunistivi entitet koji, sam po sebi, nema oblik (nevidljiv je) ali koji stvara materijalno energetsku pojavu i oblike. Sustina nase svesti je dusa i duh. Dok se dusa shvata kao svesna sazetost ili jezgro tela, dotle se duh odredjuje kao nevidljivo, rasplinuto  polje koje okruzuje telo (otuda oreol kod svetaca).

Jezgro se oseca kao nejasni inetnzitet osecanja, dok duh daje jasnocu razumevanja. Mada na prvi pogled dusa i duh ili osecanje i razumevanje izgledaju suprostavljeni nije tako.

Predstavljaju “lice i nalicje” jednog istog, u ovom slucaju transformacije kojom svest  postize  samoobnavljanje i razvoj. Pojava dvostrukog svojstva jednog istog uocena je cak i fizickoj dimenziji kod elektrona. Dakle, dusa i duh predstavlaju bezgranicni svesni potencijal u vidu osecanja i razumevanja. Naravno, potencijal je uvek nerealizovan, pa je zbog toga nesvestan ili bolje receno, nadsvestan sto mu daje karakteristiku pasivnosti ili latentnosti.

Za razliku od nesvesnog nivoa, svesni je realizovan i odredjen. Ima individualnost/ licnost/ego. Taj nivo je aktivan, jer se licnost nalazi u stalnom procesu razvoja kroz aktivnost misli. Svesni nivo je um i ima znacajnu funkciju u razvoju svesti posto je spona izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg.

Licnost preko misli prodire u osecanja ili vlastito jezgro, ali se time u isto vreme rasplinjuje u polju razumevanja koje joj omogucava da shvati, ne samo sebe, vec i sve oko sebe. Medjutim, licnost i misli su mac sa dve ostrice. Njima se, takodje, oformi i Polusvesni ego. Nesveno je veoma kompleksno. Ono popred nadsvesnog i podsvesnog sadrzi i Polusvesni ego koji licnost oseca kroz spektar razlicitih osecanja.

Struktura svesti se moze porediti sa strukturom atoma, pa bi misli predstavljale elektrone koji se krece u polju praznog prostora (duha) dok se unutar njega nalazi  sazeto jezgro duse/osecanja.

Sve ovo sto sam napisla predstavlja izuzetno povrsnu i grubu skicu onoga sto se o ovoj temi moze reci. Ali, smatram da ce i ovo biti dovoljno da dam donekle razumljiv odgovor na tvoja pitanja.  Sustina svesti svakog individualnog coveka je dusa i duh ili beskonacni potencijal osecanja i razumevanja. Duh i dusa su medjusobno uslovljeni jer stvaraju i odrzavaju jedno drugo stalnim procesom sazimanja i sirenja. Bez sazimanja duse ne bi moglo biti sirenja duha i obrnuto. Nadsvesni nivo svakog coveka je povezan jednom, zajednickom dusom, odnosno duhom univerzuma.