Sreća

Srecu bi mogli okarakterisati kao idealno svesno stanje kojem tezi svako ljudsko bice. Iz tog razloga, sreca predstavlja neiscrpnu, vecito aktuelnu temu. U vezi toga sam dobila sledeci komentar, za kojeg smatram da bi mogao interesovati vise ljudi:

“Ove reči Donalda Walscha su me podstakle da ponovo postavim jedno pitanje

na vašem blogu. Prilažem iseček iz njegove knjige “Srećniji od boga”:

“The Good News is that you do not have to go through hell to get to heaven.

This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing. We’re going to explore that idea here, as we look deeply at how you can be happy all the time.

Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes. ”

(ovde je i direktan link do sajtahttp://nealedonaldwalsch.com/freelesson/index.html

E sad mene zanima, da li je biti srećan sve vreme zaista nešto što je uopšte za bilo

koga moguće a i potrebno? Dobro je poznato koliko patnja može biti lekovita. Naravno mnogo lekovitija je kada se dođe do toga da je patnja veoma dobar lični terapuet svakoga od nas. Naravno mora se tu onda i shvatiti od čega se lečimo i šta je svrha postojanja u ovoj dimenziji…kompleksna tema, no najkraće rečeno, ovde smo da bi upoznali sami sebe.

Da li postoje ljudi koji nisu morali patiti, koji su oduvek bili “srećniji od boga”.

Biti ceo život srecan i ne dotaći patnju bi značilo skoro kao i potpuni prekid procesa

duhovnog i mentalnog razvoja.

Šta vi mislite o tome?”

Mislim da je otvoren pristup prema svakoj novoj ideji neophodan za progresivan razvoj ljudi. Ali, to ne znaci da se svaka nova ideja treba “slepo”, bezrezervno ili nekriticki prihvatiti. Naprotiv, i te kako je potrebno svaku novu ideju podvrci detaljnoj analizi ili izvesnom balansiranju teoretskih i prakticnih elemenata, da bi dobili jasniji uvid u njenu valjanost. U protivnom se veoma lako moze zaneti i od toga imati vise stete nego koristi. Ne postoji savrsena ideja ili ideja koja se ne produbljuje, iz prostog razloga sto je ljudska svesnot aktivnost, pa zbog toga razumevanje ljudi predstavlja stalnu promenu ili razvoj.

Mada retko dajem procenu bilo cijeg misljenja, ukoliko nisam dovoljno informisana, ovaj put cu uciniti izuzetak i dati svoj utisak samo na osnovu glavnih ideja, koje ocigledno dominiraju u Walschovom ucenju. S tom napomenom, da se moje misljenje takodje treba prihvatiti s rezervom jer, je ipak neophodno procitati vise njegovih izlaganja da bi se dala adekvatnija procena.

“Take the idea that you can be happier than God.” Zaista, podjimo od te ideje. Da li je uopste moguce poci od takve ideje? Jer, ko od nas zna koliko je Bog sretan? Ili sto je jos neverovatnije, ko ga je prevazisao da zna da je sretniji od njega? Ne samo sto je ovakva ideja besmislena i neosnovana vec, takodje zvuci arogantno i megalomanski.

To se vidi i po tome sto se ona namece kao jedina moguca preko ultimatuma: ili verujes ili ne verujes u ideju da zivot treba biti sretan? Ako verujes – odlicno, znas kako se treba ziveti. Ako ne verujes, onda je takodje ok. jer postoji formula za to koja se moze dobiti kroz lekcije (koje se naravno, trebaju kupiti).

Dakle, u takvu ideju se ne moze sumnjati, cak ni po cenu katastrofa, patnje, tragicnih iskustava, itd. U nju se mora verovati jer je ona olicenje progresa, dok sve sto je protivno takvoj ideji predstavlja “mracnu silu covecanstva” i neznanja. U takvoj shemi ne ostaje mnogo mesta za zdrav razum.

Da li se stvarno moze ocekivati od zene koja umire od gladi i bolesti ( gledajuci svoje dete koje takodje, umire od gladi i bolesti) da veruje da je zivot sretan? Nece li takvo tvrdjenje njoj zvucati kao uvreda, a ne pomoc?

Pored toga, prisutna je izvesna ambivalencija i kontradiktornost. Mislim da se sledeca izjava ne bi trebala olako prihvatiti (bez adekvatnog obrazlozenja) jer spaja medjusobno iskljuciva osecanja. “This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing.”

Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.

Isto tako, njegova sledeca izjava je takodje diskutabilna:

“Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes.

And you can be, too. You can be happier than God.”

Meni ovo izgleda kao prazno obecanje zasnovano na vestoj manipulaciji reci. Mada je pitanje: “Da li sam sretan svo vreme? ” postavljeno u sadasnjem vremenu, negativan odgovor je dat u proslom: “Ne. Lagao bih da kazem da sam bio.” To je ucinjeno s razlogom. Cilj ovih izjava je da se stekne uverenje o sreci koja ne prolazi, pa nije moguce reci: “Ne. Lagao bih da kazem da jesam”. Zato se teskoca izbegava proslim vremenom.

U svemu je takodje znacajna iskrenost i to je postignuto, ali s vesto postavljenim pitanjima. Poslednje pitanje nije : “ Da li sam sretan svo vreme?” vec: “Da li stvarno mislim da mogu biti sretan svo vreme? Odgovor je naravno da, iz cega sledi zakljucak: “ I vi isto tako mozete to biti. Mozete biti sretniji od Boga”

Hm, suvise samouveren zakljucak bez adekvatnog obrazlozenja ili argumentovanih dokaza. Jer, jedno je misliti, a drugo je stvarno postici/odrzati srecu u neprijatnim, tragicnim situacijama koje u potpunosti “izbace iz koloseka”, usled toga sto nadrastaju duhovni razvoj ili ostvareni stepen razumevanja.

Ipak, Walschova ideja srece nije u potpunosti bez osnove. Sreca ne dolazi sama od sebe vec, smo mi ti koji je omogucavamo ili sprecavamo vlastitim izborom ili stavom prema zivotnim okolnostima. Zato bih se slozila s njim da zivot ima svoje zakonitosti koje je neophodno otkriti da bi ostvarili funkcionalniji, samim tim i sretniji nacin zivota. Vecina ljudi bi mogla biti mnogo sretnija, nego sto jeste, uz pravilnije izbore, nacin ponasanja ili drugacijim odnosom prema sebi i drugima.

Medjutim, zivotne zakonitosti predstavljaju beskonacnu dubinu mudrosti, pa zbog toga nikada nisu u potpunosti dostizne ljudskoj svesnosti ili razumevanju, vec se uvek delimicno otkrivaju. Zato nase razumevanje i predstavlja neprekidan proces razvoja i ucenja kojim postizemo bolju adaptaciju, a time i visi i postojaniji stepen srece, sto je i Walsch uocio. Verujem, da Walschovo izlaganje ima korisnih informacija koje vredi razmotriti, ali da se ipak, celom konceptu treba pristupiti s dozom zdravog razuma i kritickog osvrta.

Advertisements

3 responses to “Sreća

  1. Pa dobro, ipak taj naslov „Srecniji od Boga“ mi ne smeta puno jer sam ga odmah svatio
    kao izraz humora g. Walscha, koji je inace izuzetno duhovita osoba. Naslov je toliko apsurdan da naprosto moze preziveti samo kao šala.

    Donald Walsch je dao težinu svojoj prvoj knjizi „Konverzacije sa bogom“ na taj nacin sto tvrdi da je imao viziju, tj. u nekom poluizbezumljenom stanju od spostvanih pitanja koja su ga mucila je poceo da dobija odgovore, cak u vidu fizickog glasa koji mu je odgovorao na najdublja pitanja o egzistenciji i svrsi. I tako dalje, ima tu mnogo zanimljivih detalja.

    No tamo onda postoje i nekoliko mesta gde on tvrdi da je od Izvora dobio saznanja kako zapravo dobro i zlo ne postoje, te da je Hitler u raju. Pa sad, naravno da je u raju ako ne postoji zlo pa simim tim ni ideja pakla.
    Onda sledeca meni nejasna „istina“ o tome da u stvari ne trebamo nikakav proces razvoja, da u svakom momentu, ne, vec sada mozemo biti srecni, ispunjeni, ostvareni…itd.

    Pa na kraju mi apsoulutno nije jasna ta jeftina izjava kako zapravo mozemo i trebamo sve vreme biti sretni, a sreca je tako relativna stvar. Mene vise recimo zanima rec MIR, duhovni mir. Sreca zvuci nekako drugorazredno i relativno.
    Ne zadovoljava me naprosto njegovo velicanje kategorija srece i tolerancije.
    Ja sam vise za mir i ljubav.

    Jer…kao sto rekoste, zena koja umire od neke teske bolesti ili gladi, tesko moze biti srecna,
    ali zato moze imati mir ako ga je prethodno stekla kroz razvoj (koji je sigurno podrazumevao i poneku nesrecu, frustraciju, zalost …). Nekako mi se cini da, sve i kada bi od danasnjeg dana pa do kraja svog fizickog zivota prebivao u nekoj opstoj sreci ne bih na pretnodne boli gledao sa gnusanjem.

    Usput, zaboravih se potpisati, ja sam otovrio temu o sreci N.D. Walscha.

    pozdrav

    Bane

    Sviđa mi se

  2. The one particular factor I’m finding is not any subject how anyone else did it….it can be nonetheless a personal working experience and you’ve got to figure out yourself WHAT Operates. You can find a magic formulation that your human body will respond to but acquiring it can be rough. AND…however (for me, anyways) it has been an disagreeable truth which i just have to be hungry on ocassion if I need to get rid of much more slimming gel.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s