Pirandelo

Pirandelo: “U nama uvijek postoji potreba da za svoje nesreće i gubitke optužujemo drugoga.”

– Takva potreba postoji kod nezrelih ljudi ili ljudi koji nisu spremni da snose odgovornost za svoje vlastito ponasanje. Znacajna karakteristika zrelosti sastoji se u saznanju da mi sami sebi kreiramo i gubitke i nesrecu pogresnim izborima, stavom ili razumevanjem.

Zato je zrelost uslov progresivne promene ili otvorenog stava prema ucenju. Dok se optuzuju drugi ljudi, covek nikada nije u stanju da shvati gde gresi, pa samim tim nije svestan promena koje mora da ucini u svom ponasanju da bi ostvario zeljeni rezultat.

Iako mi nismo u mogucnosti da uticemo na izbore i aktivnost drugih ljudi, koje oni prave u odnosu na nas, mi uvek imamo vlastiti izbor reakcije u odnosu na njihovo ponasanje i aktivnost.

Svaka situacija u zivotu je lekcija koja nas necem uci, tako sto nas primorava da pronalazimo potreban stav u odnosu na nju. Dokle god postoji bes, frustracija, razdrazljivost, iracionalan otpor, itd., to je znak da ne reagujemo pravilno ili da nismo polozili lekciju, posto jos uvek nismo dosegli unutrasnji potencijal kojim bi ostvarili dublju spoznaju zivota. Takva spoznaja uvek rezultira mirom.

——————-

Mesa Selimovic: “Nikad ne zalite sto ste upoznali neku osobu u svom zivotu…Jer, dobre osobe ti daruju srecu…Lose ti daju iskustvo, a zle ti daju lekciju…U svakom slucaju dobijes nesto, i ne mozes nikako biti gubitnik, jer u zivotu koliko si naucio toliko si pobedio.

-Zaista. Zivot predstavlja proces svesnog razvoja. Zato, svi ucimo jedni od drugih kroz razlicite zivotne okolnosti ili situacije.

——————–

Oprah: “The greatest discovery of all time is that a person can change his future by merely changing his attitude.”

“Najvece otkrice svih vremena je da osoba moze da promeniti svoju buducnost samo promenom svoga stava.”

– Upravo tako. Promena stava nasataje promenom misljenja koje opet, nastaje procesom razumevanja samog sebe a, time i zivota.

———————–

Taleb: “The imagination of the genius vastly surpasses his intellect; the intellect of the academic vastly surpasses his imagination”

“Imaginacija genija znatno prevazilazi njegov intelekt; intelekt akademika znatno prevazilazi njegovu imaginaciju.”

– Interesantno poredjenje, ali se ipak u potpunosti ne slazem s njim, jer izostavlja talent svojstven umetnosti. Mislim da bi sledeca izreka bila adekvatnija: -Imaginacija umetnika znatno prevazilazi njegov intelekt; intelekt akademika znatno prevazilazi njegovu imaginaciju. Jedino je genije u stanju da ostvari potreban balans izmedju imaginacije i intelekta tako sto u sebi sjedini umetnika s akademikom. To mu omoguci da koristi puni svesni potencijal, cime ostvari lucidan uvid koji prodre kroz iluzornost pojave do samog jezgra sustine.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s