Duhovnost i drustvo

Zxy: “Uvažavam to što si rekla i slažem se sa tim ali sam hteo da iskoristim priliku i kažem svoje mišljenje u vezi sa tim što i ovom prilikom činim. Ne postoji bezbroj puteva kako se do duhovnosti stiže već je taj broj ograničen i „institucije“su se već pobrinule da ih iskoriste za svoje ciljeve:Tako imamo i na makro planu situaciju koja se sreće i kod pojedinaca.

Mislim da postoji generalna podela kod ljudi po predispozicijama koje ih opredeljuju na putu ka duhovnosti kao što postoji podela na ekstrovertne i introvertne i sl.Ove razlike uočavaju se u ponašanju i karakteru na makro planu kao što se razaznaju kod pojedinaca,i usmeravaju tok istorije kao što kod pojedinca odredjuju tok individuacije tj.života.

Tačno je da dijalektika njihova daje dinamiku života ali dosad bar kad god se planski neka mašinerija organizovano ustremila na samu osnovu humane etike pretrpela je poraz.Pa i kod pojedinaca kad pritisak spolja naraste preko odredjene mere čovek mobiliše snagu iznutra u odbranu svog integriteta i individualnosti.

Zakon akcije i reakcije vlada i u ovoj sferi.Danas je pojedinac ugrožen i ometan moćnim sredstvima šire zajednice na putu svog razvoja ka duhovnosti posebno.Zato kad je reč o razvoju svesti i duhovnosti kod ljudi ne može se zanemariti uticaj organizovanog i planskog delovanja faktora kojim društvo oblikuje način i tok života svojih članova.”

-S obzirom da sam ja vec ranije pisala o odnosu drustvo-pojedinac kao i subjektivno-objektivnom odnosu, ne bih ih opet ovde iznosila, vec bi se zadrzala na duhovnim zakonitostima razvoja ljudi. Naravno, da su svi ti odnosi i zakonoitosti medjusobno uslovljeni i isprepleteni, pa se izdvajanje duhovnog aspekta cini samo u pokusaju jasnijeg objasnjenja izvesne kompleksnosti koja dominira u tom aspektu.

Duhovnost podrazumeva sferu univerzalnog, bezgranicnog, tj. sustinskog smisla koja se nalazi iza svakog individualnog i pojavnog oblika. Iako na prvi pogled sve fizicke razlike izgledaju haoticne ili slucajne, one ipak imaju svoj dublji smisao ili obrazac u nefizickoj dimenziji. Zato ga mi jos uvek nismo u dovoljnoj meri svesni posto se on nikada ne moze direktno uociti u fizickoj sferi. Fizicka sfera omogucava samo indirektno uocavanje smisla kao na primer, da svaki fizicki oblik (coveka, psa, ptice itd.) ima svoju speficnu inteligenciju.

To nas navodi na pomisao da fizicki oblik stvara svest. Ali, u pitanju je mnogo suptilnija i kompleksnija interakcije fizicke i nefizicke dimenzije. Nije oblik taj koji stvara svest, vec je svest (kao sustinski nematerijalni smisao) ta koja stvara oblik i to kroz svoj pasivni i aktivni princip duse i duha.

Materijalni, fizicki oblik i pojava nije nista drugo nego projekcija nefizickog bezoblicnog smisla, koji u telu dobija karakteristike inteligencije. Zato je inteligencija uvek odredjena ili ogranicena oblikom, mada je njena sustina bezgranicna i sveobuhvatna. Ni jedan oblik, tj. inteligencija nije slucajna. Svaki oblik/inteligencija predstavlja odredjeni stepen razvoja smisla u okviru jedinstvene svesti univerzuma, na cemu su mnoge religije zasnovale zakonitost reinkarnacije.

Po tome, nije slucajno zasto se neki ljudi rode introverntni, ekstrovertni, skloni okrutnosti ili pak blagosti ili zasto imaju razlicite uslove zivota, teskoce (sudbinu), itd. Sve je to akumulacija njihovih predjasnjih iskustava i razvoja. Samim tim svaki covek ima i svoj jedinstven dozivljaj objektivnosti koji je uslovljen njegovom jedinstvenom individualnoscu i duhovnim razvojem sto odredjuje njegovo jedinstveno ponasanje i reagovanje.

U svakom slucaju da drustvo (objektivnost) vrsi pozitivan ili negativan uticaj na razvoj pojedinca. Medjutim, koliki ili kakav je taj uticaj, kao i da li i koliko je pojedinac svestan toga uticaja zavisi od njegovog stepena samospoznaje. Zato bih se slozila s tobom kada kazes da ne postoji bezbroj puteva do duhovnosti.

Taj put uvek vodi “ka sebi” ili ka unutrasnjoj, sustinskoj dimenziji vlastite svesti. Dok je inteligencija usmerena samo ka “spoljasnjosti” ili otkrivanju zakonitosti fizicke dimenzije, ona nece biti u stanju da razotkriva suptilno, sustinsko jedinstvo i uslovljenost subjektivno-objektivnog odnosa.

Za to je neophodna dublja unutrasnja interakcija koja ce zadirati u sferu nesvesnog ili kompleksnih, cesto i protivrecnih osecanja. Takva interakcija nastupa s izvesnom dozom zrelosti jer zahteva smelost i odvaznost, a iznad svega odgovornost za svoj zivot i svoje postupke. Zato ne treba da cudi sto vecina ljudi izbegava takvu interakciju, odnosno sto uzrok svoje nevolje i nefunkcionalnosti vidi i trazi samo u spoljasnjem, ali ne i u unutrasnjem neredu ili haosu.

Samospoznajom inteligencija razotkriva vlastitu, neunistivu autenticnost u vidu duhovnog potencijala ili sustinskog smisla postojanja sto joj omogucava progresivan, konstruktivan i funkcionalan razvoj s okolinom. Ukoliko ne dolazi do samospoznaje, inteligencija nije u stanju da koristi svoj duhovni potencijal, tako da nije u stanju da shvati sustinske zakonitosti postojanja ili medjusobnu uslovljenost i zavisnost subjektivno-objektivne interakcije i odnosa.

Ljudi s visokim stepenom samospoznaje ili autenticnosti ce biti svesniji svojih sustinskih potreba od ljudi s nizim stepenom autenticnosti ili samospoznaje. To ce im omoguciti da jasnije sagledavaju negativan drustveni uticaj na svoj razvoj, samim tim i da imaju drugaciju reakciju u odnosu na destruktivne drustvene elemente. Oni ce biti u stanju da lakse prozru manipulaciju, odole razlicitoj vrsti iskusenja, itd.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s