Komentari na Ducica

Ovde cu navesti komentare na moj post “ Jovan Ducic” iz razloga da se izbegne nesporazum ili dobije jasnija predstava onog sto sam nastojala reci:

Ljilja MMM: “Baš napisah nešto na ovu temu. Naravno, svako ima svoj sistem da mu staro prodje i novo dodje.”

-U svakom slucaju. Svako ima svoje specificne okolnosti/situaciju koju mora prevazici kroz drugaciji stav, razumevanje ili reakciju. Sto znaci, da se zamena starog i novog odnosi na promenu unutar nase svesti ili njen progresivniji pomak, kojim ostvarimo novu, dublju spoznaju.

Takva spoznaja nam omoguci da sagledamo i sebe i situaciju u drugacijem svetlu, tj. da shvatimo uzrok nase patnje, frustracije, nemira, itd. kao i nacina da ih otklonimo.

Veoma je znacajno shvatiti da je uzrok nase patnje uvek u nama ili nasem stavu prema okolnostima. Mi ne mozemo kotrolisati druge ljude, niti smo u stanju da uvek uticemo na vanjske promene, vec uvek na unutrasnje u vidu drugacije adaptacije i stava prema okolnostima.

Naravno, da vanjski nesklad, desfunkcionalnost ili besmisao afektira unutrasnje stanje nase svesti. Ali, o tome se i radi. Vanjski nadrazaji ili objektivne okolnosti (kao komplementarna suprotnost nasoj subjektivnosti) se nalaze u stalnoj interakciji, sto stvara svesnu aktivnost misljenja, a time i dozivljaja egzistencije.

Vanjski nesklad i disfunkcionalnot uzrokuje unutrasnji. Na taj nacin se pokrece unutrasnji proces samorazvoja koji nam omogucava dublje poniranje u nasu psihu, nas duhovni potencijal ili jasniju i dublju samospoznaju.

Mi sve izvan nas posmatramo i shvatmo kroz nas. Zato je uvek uslov janijeg sagledavanja i razumevanja svega izvan nas (okolnosti i objektivnosti) nasa dublja samospoznaja, tj. subjektivna promena ili razvoj.

Iz istog razloga unutrasnja nefunkcionalnost koja je uzrokovana spoljasnjom, ne moze se prevazici sve dotle dok se ne ostvari potreban svesni pomak ili progresivni razvoj u vidu drugacijeg, dubljeg nacina razmisljanja ili razumevanja sebe, samim tim i svega izvan sebe. Ako se preterano okupira spoljasnjom nefukcionalnoscu, tada se zanemaruje unutrasnja, a time i nacin njihovog otklanjanja ili prevazilazenja.

Misli su veoma mocne, jer stvaraju dozivljaj egzistencije, pa se i kaze: “Promeni svoje misli i promenio si svoj svet.” Ovim ne nastojim potrencirati pasivno prihvatanje svih okolnosti. Jer, postoje situacije ili okolnosti koje se mogu i trebaju menjati da bi se uspostavila duhovna ravnoteza ili ostvario mir. Ali, mogucnost kao i uspesnost takve promene je takodje uslovljenja progresivnom unutrasnjom promenom i razvojem.

Medjutim, isto tako postoje okolnosti ili situacije koje nisu u nasem vanjskom domenu uticaja. Tada je uzaludno i stetno da se opire onom sto jeste, posto nam takav stav ne dozvoljava svesni pomak ili potreban razvoj te se nepotrebno zadrzavamo u patnji i frustraciji.

Aarogantnost potice od izdvojenog dozivljaja egzistencije koji se izdvaja od viseg, sveopsteg ili univerazlog smisla zivota, te se na taj nacin zadrzava u ogranicenoj perspektivi razumevanja.

Arogantan covek smatra da zivot ili sve oko njega mora da deluje po njegovim principima ili shvatanjima i da je svako odstupanje od toga pogresno, tj. da ga je neophodno menjati, ispravljati i kontrolisati makar i uz primenu sile. Pri tome zanemaruje cinjenicu da se sve “rukovodi” visim, univerzalnim (Bozijim) smislom koji stvara, odrzava i uskladjuje sve suprotnosti u njihovo tacno utvrdjeno vreme.

U APSOLUTNO ISTOM aktivnost je nemoguca. A, posto je aktivnost ili promena sustina razvoja, ova dimenzija mora imati komplementarnu suprotnost, jer jedino one mogu stvoriti aktivnost i promenu i time omoguciti smislu (zivotu) njegovo produbljivanje ili samoobnavljanje. Zato postoji dobro i zlo, radost i tuga, sreca i nesreca, yin and yang koji stvaraju i odrzavaju jedno drugo uskladjenom interakcijom i nazimenicnoscu.
———————

Zxy: “Odmah da kažem da se sa svim iznetim slažem.Ali dodao bih i nešto svoje a sad dal to je tačno ili nije ,pitanje je . Egoizam i snaga tako prisutne u životu Zapada pored nesumnjivog uspeha nužno su vezane za bol i patnju a hedonizam koga forsiraju donosi prazninu i uništava kulturu..U katoličkom hrišćanstvu koje je niklo na rimskom tlu u poznatim okolnostima patnja je sredstvo pročišćavanja kojim se postiže duhovnost.Protestanti slede Lutera i Kalvina ali na drugačiji način od njihovih načela.Oni predvode sada a dokle su stigli vidimo svi mi.Ali postoje i drugačiji ljudi i čitavi narodi pa i drugačije religije s tim u vezi.U samom hrišćanstvu izvorna poruka je drugačija.I kad se sukobe ove dve etike od kojih je prva netolerantna i agresivna uvek pobedjuje ona koja dušu i srce ima sposiobno za ljubav,trpljenje i žrtvu ali i za pobedu kad zatreba.”

————–

123loncar: “… “uzdizanje u propadanju „…. hercegovačka manipulacija , kojom je prenatrpan pesnički opus tih velikana, koji su sisali državno vime( naravno , krava se zvala šunadijskomoravski puk ) ; a zato danas imamo kusturizaciju , dodikizaciju i još tako neke visoko intelektualno duhovne veličine za naugled …lako je tragati za svrhom postojanja na grbači sirotinje / porobljene / duhovno uništene ispranih mozgova …naročito je in dičiti se takvom duhovnošću… …sva sreća da živimo u vremenima brzog komunikacijskog sistema ( za mnoge manipulativne i pokvarene umove prebrzog – uzgred, koji je zasad besplatan i svima zainteresovanima dostupan ), koji može upornima da otvori oči ( naravno , ako sebe oslobodili hipnoze autoriteta poznatih i uvažavanih ; pa čak i hipnoze sopstvene zaslepljenosti i podređenosti nekom umišljenom znanju koje mu je tokom života usađeno u mozak ), te da bar razumeju šta je snašlo njihove predke i sad jaše njih i njihove potomke…dakle, ta manijačka manipulativna prevara , da se kroz bol i patnju doseže duhovno vaskrsnuće, izvela je n nekoliko genocida nad stanovništvom šumadijskomoravske regije u poslednjem veku – i to ne kažnjeno i dan danas ; čak šta više : mnogi su odlikovani , a živi primaju nacionalne penzije … ..jesu katolici sa tom frazom !opravdavali “ mnoge genocide i uništenja čitavih civilizacija ( no danas čak i papa priznaje da je to bilo neljudsko njihovo orgijanje i da tu nema ičeg duhovnog ) …jesu čak ubijali i sopstvene umove sa tom doktrinom i njenom duhovnošću ..ali tako bedno više ne muljače sopstveno stanovništvo i ne žive na njihovoj grbači sa tom ništačkom frazom – malo više su suptilniji u eksploataciji ; čak su im i intelektualci iznad ovakvog ništakluka i prevaziđene genocidne duhovnosti … ..danas katolici stoje na stanovištu, da izazivanje bola bilo koje vrste ( bilo kom živom stvoru – pa i divljoj životinji ), krivično je delo, koje se tretira po krivičnim zakonima ; te da izazivanje duhovnog bola veći je zločin od izazivanja i prouzrokovanja telesnog bola , te spada u domen teških krivičnih dela … čak se ljudima koji praktikuju samouživanje u bilo kojoj vrsti bola, određuje starateljstvo… ..a mi veličamo bol i patnje…bože čime sve nije sluđivano ovo stanovništvo zarad manipulativnog ništačkog pljačkanja i parazitiranja na tuđoj grbači…

..( pa posle se pitamo zašto su žrtve poslednjih genocidnih ratovanja iznad nas živih )…

…vladiko , eve stiže kuruz iz šumadije.. ako nije okrunjen i sažvakan kolektivno skačemo u ambis ..!?”

-Verujem da se iz obrazlozenja Ljilji jasnije vidi da moj post ne zadire u institucionalnu duhovnost u vidu razlicitih religijskih shvatanja, a jos manje u politiku i drustvene odnose, vec u intimnmi, duhovni razvoj svakog pojedinca. Iako se takav razvoj odvija, a cesto i podstice drustvenim i politickim odnosima, on je uvek individualan.

Ja sam u mom ranijem izlaganju napravila razliku izmedju razlicitih religioznih institucija i duhovnosti. Razlicite religije su samo ogranicene frakcije duhovnosti. Duhovnost je univerzalni, svesni potencijal koji prevazilazi rasne, religiozne, nacionalne, klasne ili pojavne razlike jer omogucava ljudima da prodru do sustine ili sustinskog jedinstva egzistencije.

„I kad se sukobe ove dve etike od kojih je prva netolerantna i agresivna uvek pobedjuje ona koja dušu i srce ima sposobno za ljubav,trpljenje i žrtvu ali i za pobedu kad zatreba.“

Upravo tako. Istinska duhovnost uvek izdize svesnost na visi stepen razumevanja i konstruktivnosti kojom se prevazilaze razlike. Time se stari nefunkcionalni nacin zivota i razmisljanja, koji se karakterise nemirom i patnjom zamenjuje novim, funkcionalnijim.

Ali, to se ne moze desiti jednom za svagda, posto bi se tada razvoj, a time i progres u potpunosti okonacao, vec se to desava stalno ili neprekidno, dokle god smo u ovoj dimenziji. Nekad nadjacaju “sile zla”, nekad “dobra”, ali se nikad ne sme izgubiti iz vida da je sve to sastavni deo zivota ili procesa ucenja i razvoja, te mu se kao takvom ne vredi opirati. Jer, se svakim otporom nepotrebno trosi energija koja umanjuje sposobnost ucenja i razvoja.

Advertisements

3 responses to “Komentari na Ducica

  1. @123loncar – tako je

    Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Komentari na Dučića | Срби, сви и свуда!

  3. Pozdrav i hvala za javljanje.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s