Dnavne arhive: oktobar 17, 2012

Dobro i zlo


zxy: „Kant je stvio kategorički imperativ u srce
a Sofija u savest
onaj ko iskreno istražuje problem dobra i zla
uleće neminovno u haos
rasprava o tome pak je jedna igra duha
u „kojima se robijaši igraju svojim lancima“
da citiram Voltera
jer čovek ne može dokučiti
uzroke svoje sudbine
ps
uh,zaboravih da kažem
da se slažem sa ovim
što je rekao Bane
a narvano i sa svim
što je napisala Sofija“

Hvala zxy. Slazem se s tobom. Bane je zaista dao lep komentar. Naravno, da mi nikada u potpunosti ne mozemo pojmiti dobro i zlo zbog samog karaktera takve spoznaje. Sustinske zakonitosti viseg sklada i harmonije se nalaze u dusi svakog coveka kao njegov nadsvesni potencijal kojeg ograniceni, svesni nivo inteligencije ili identiteta nije svestan.

On ga postaje svestan samo onda kada stupi u interakciju s takvim potencijalom ili kad uspe da ostvari moment unutrasnje integralnosti i iskrenosti, kroz jedinstvo osecanja i razuma, sto dobije manifestaciju savesti. Takvo razumevanje osposobljava coveka da nadvlada svoj nizi, sebicni nagon. Na taj nacin se svesno odluci da deluje u interesu celine ili zajednistva, a ne u svom ogranicenom, individualnom interesu.

Drugim recima, kada covek deluje po nagonu svoje duhovne sustine, njegov svesni nivo ostvaruje visi stepen razumevanja, jer otkriva sustinske zakonitosti koje su u neposrednoj vezi sa svime izvan njega sto mu omoguci da pravilno odredi nacin delovanja i ponasanja koji ce doprineti opstem skladu.

Medjutim, dok je mudrost ili dubina naseg duhovnog, nadsvesnog potencijala bezgranicna, dotle je razumevanje naseg svesnog nivoa uvek ograniceno pa je zato neophodna njihova stalna interakcija da bi bili u stanju da produbljujemo razumevanje sustinskih zakonitostii, a time i dobra i zla. Zato je nemoguce ostvariti takvu spoznaju jednom za svagda, vec se ona ostvaruje svo vreme dok smo u ovoj dimenziji.

Ova dimenzija predstavlja interakciju komplementarnih suprotnosti koja omogucava nasoj svesti aktivni razvoj tako sto zahteva njihovo neprestano uravnoteznje da bi bili u stanju da ostvarimo duhovni mir. To se postize koriscenjem punog svesnog potencijala u svakoj datoj situaciji.

Naime, nas svesni nivo identiteta se nalazi u stalnoj interakciji sa svojom okolinom cime se kreiraju razlicite sitiuacije ili spoljasnji nadrazaji koji uzrokuju aktiviranje razlicitih unutrasnjih svesnih nivoa. Svaki od njih se prezentuje kao razlicito osecanje koje formira karakteristican nacin misljenja ili razumevanja. Za nize nagone je karakteristicna individualna ogranicenost koja stvara dezintegralnost ili neiskrenost te time navodi na sebicno, ali destruktivno, nefunkcionalno ili nemoralno ponasanje i delovanje.

Ukoliko je nas duhovni razvoj dorastao situaciji ili iskusenju nama ce biti lako da uspostavimo interakciju s nadsvesnim nivoom sto ce nam omoguciti neophodnu integralnost i iskrenost u proceni dobra i zla, a time i funkcionalno ponasanje ili konstruktivno delovanje u interakciji s okolinom.

Ali, ako nas duhovni razvoj nije dorastao situaciji tada se osecamo zbunjeni i nismo sigurni sta da radimo jer nastaje unutrasnji kosmar protivrecnih osecanja i misli. Takav unutrasnji konflikt nas primorava na dublju i iskreniju samoanalizu kao i preispitivanje oformljenih vrednosti u odnosu na okolinu. Zato takvo iskustvo cesto rezultira drugacijom ili dubljom spoznajom dobra i zla.

Dakle, poznanje dobra i zla nije namenjeno samo filozofima, vec svim ljudima. Svaki covek je svakodnevno u situaciji da mora donositi odluku o svojim aktivnostima. Ukoliko ne deluje kroz sustinske ili moralne, duhovne zakonitosti onda deluje kroz ogranicene, pojavne zakonitosti koje za posledicu imaju nefunkcionalan, pa cak i destruktivan ili nemoralan karakter. Zato se u potpunosti slazem Servantesom kad kaze: “Prvi covekov zadatak je da najpre upozna samog sebe.”

Advertisements