Dnavne arhive: oktobar 17, 2012

Dobro i zlo


zxy: „Kant je stvio kategorički imperativ u srce
a Sofija u savest
onaj ko iskreno istražuje problem dobra i zla
uleće neminovno u haos
rasprava o tome pak je jedna igra duha
u „kojima se robijaši igraju svojim lancima“
da citiram Voltera
jer čovek ne može dokučiti
uzroke svoje sudbine
ps
uh,zaboravih da kažem
da se slažem sa ovim
što je rekao Bane
a narvano i sa svim
što je napisala Sofija“

-Hvala zxy. Slazem se s tobom. Bane je zaista dao lep komentar. Naravno, da mi nikada u potpunosti ne mozemo pojmiti dobro i zlo zbog samog karaktera takve spoznaje. Sustinske zakonitosti viseg sklada i harmonije se nalaze u nadsvenom, duhovnom potencijalu kojeg ograniceni, svesni nivo nikad nije, niti moze, biti u potpunosti svestan.

On ga delimicno postaje svestan samo onda kada stupi u interakciju s njim. Kad ostvari moment unutrasnje integralnosti i iskrenosti, kroz jedinstvo osecanja i razuma sto  se ispolji kroz savest. Ona daje razumevanje koje osposobi coveka da nadvlada svoj nizi, sebicni nagon. Na taj nacin se svesno odluci da deluje u interesu zajednistva, a ne u svom ogranicenom, sebicnom interesu.

Drugim recima, kada covek deluje po nagonu svoje duhovne sustine, njegov intelekt ostvari visi stepen razumevanja. Otkriva sustinske zakonitosti i tako postaje svestan konstruktivnih akcija koje treba preduzeti.

Medjutim, dok je mudrost ili dubina naseg duhovnog potencijala bezgranicna, dotle je razumevanje naseg svesnog nivoa uvek ograniceno. Zato je neophodna njihova stalna interakcija da bi bili u stanju da produbljujemo razumevanje sustinskih zakonitostii, a time i dobra i zla. Takvu spoznaju nije moguce ostvariti jednom za svagda, vec se ona ostvaruje svo vreme dok smo ovde.

Nas intelekt se nalazi u stalnoj interakciji s razlicitim vanjskim nadrazajima kao i okolnostima. Time se  uzrokuju aktiviranje razlicitih unutrasnjih nivoa svesti. Svaki od njih se prezentuje kao razlicito osecanje koje formira karakteristican nacin misljenja ili razumevanja. Za nize nagone je karakteristicna individualna ogranicenost koja stvara dezintegralnost i neiskrenost, pa navodi na sebicno, destruktivno, nefunkcionalno i nemoralno ponasanje i delovanje.

Ukoliko je nas duhovni razvoj dorastao situaciji i iskusenju lakse cemo uspostaviti kontakt s duhovnim potencijalom. To ce rezultirati unutrasnjom integralnoscu i iskrenoscu, a time i adekvatnoj, nepristrasnoj proceni dobra i zla, kao i aktivnostima koje trebamo preduzeti.

Ali, ako nas duhovni razvoj nije dorastao situaciji, tada se osecamo zbunjeni i nismo sigurni sta da radimo? Nastaje unutrasnji kosmar protivrecnih osecanja i misli. Takav unutrasnji konflikt nas primorava na dublju i iskreniju samoanalizu kao i preispitivanje oformljenih vrednosti u odnosu na okolinu. Zato takvo iskustvo cesto rezultira drugacijom ili dubljom spoznajom dobra i zla.

Dakle, poznanje dobra i zla nije namenjeno samo filozofima, vec svim ljudima. Svaki covek je svakodnevno u situaciji da mora donositi odluku o svojim aktivnostima. Ukoliko ne deluje kroz sustinske ili moralne, duhovne zakonitosti, onda deluje kroz ogranicene, pojavne zakonitosti koje za posledicu imaju nefunkcionalan, destruktivan ili nemoralan karakter. Zato se u potpunosti slazem Servantesom kad kaze: “Prvi covekov zadatak je da najpre upozna samog sebe.”

Advertisements