Staticnost i dinamicnost

Iako se sve u ovoj dimenziji nalazi u stalnom procesu promene i razvoja mi smo skloni da odredjujemo stvari u staticnom, a ne dinamicnom konekstu. Razlog tome je sto staticnost ili nepromenljivost ukazuje na otkrivanje reda ili zakonitosti u procesu promena.

Naravno da je neophodno otkrivati izvesnu staticnost unutar dinamicnosti da bi bili u stanju da shvatimo odredjeni smisao egzistencije i postojanja. Medjutim, pitanje je koliko otkrivena staticnost ili zakonitost u toku promena ima apsolutan karakter? Ili koliko je kruto staticno odredjivanje uvek adekvatno i efikasno?

Stalni dinamicni tok promena ili razvoja ukazuje na cinjenicu da otkrivene staticne zakonitosti fizicke dimenzije nisu apsolutne vec relativne posto i se i one takodje menjaju, dopunjavaju, produbljuju ili razvijaju.

Naime, u samom toku promena se uvek uocavaju nove i drugacije vrednosti koje se moraju ukomponovati sa starim, vec oformljnim sto dovodi do promene starih vrednosti, a time i drugacijeg shvatanja, razumevanja ili odredjivanja utvrdjenih zakonitosti fizicke dimenzije.

Zbog toga je neophodno neprestano uciti ili biti otvoren i fleksibilan prema novim vrednostima i spoznajama. Jer, istina ili zakonitost koja je uocena u odredjenoj fazi ili promeni moze poprimiti sasvim drugacije obelezje u daljnjim promenama.

Zbog cega je to tako? Ili kako to objasniti? Od cega se mora poci u pokusaju razumevanja tog fenomena? Odgovor se treba traziti u samoj nasoj svesti, jer je ona sustina svakog uocavanja i oderedjivanja, samim tim i dozivljaja ili spoznaje postojanja.

Stalna promena kao i pojava odredjenosti i neodredjenosti ili staticnosti i dinamicnosti u fenomenu postojanja nije nista drugo nego refleksija nase svesti. Kroz takve promene nam se omogucava da jasnije sagledamo njenu kompleksnost. Ta kompleksnost je data u vidu osecanja i misli.

Osecanja cine nejasnu sazetost, intenzitet ili dubinu svesti dok misli predstavljaju neprekidnu aktivnost ili dinamicnost. Dakle, komplementarna suprotnost s njenim karakteristicnim paradoksom.

Aktivni nivo misli omogucava razumevanje postojanja preko staticnosti identiteta sto dobija karakteristike svesnog nivoa. Medjutim, taj nivo je uvek ogranicen ili odredjen neodredjenim, nejasnim intenzitetom ili dubinom osecanja iz kojih nastaje. Zato su osecanja nesvesni nivo svesti unutar kojeg deluju dve polarnosti podsvesnog i nadsvesnog nagona.

Nadsvesnost je najvisi “centar” ili sustinsko jezgro svesti koji predstavlja potencijal promene i razvoja svesnog nivoa. On uvek ostaje nedostizan i nejasan jer svaka promena ili razvoj ogranicenog, svesnog nivoa doprinosi promeni ili produbljivanju samog tog potencijala.

Sto znaci, ako postoji potencijal permanentne, neogranicene promene i razvoja mora postojati i dinamicnost ogranicene promene i razvoja, i obrnuto. Jedno drugo uvek uslovljava i stvara medjusobnom interakcijom i transformacijom.

To takodje znaci da je razumevanje postojanja kroz dinamicnost promena fizickog oblika i pojava u vidu konacnosti ili smrtnosti jednostrano posto mi nikada nismo u stanju da sagledamo, shvatimo ili objasnimo sustinsku celovitost postojanja koja u sebe mora ukljuciti neogranicenost, beskonacnost ili besmrtnost viseg svesnog potencijala.

Samim tim sto postoji ogranicenost ili kontinualan razvoj fizickog mora postojati i njegov visi, bezgranicni potencijal koji ga omogucava ili stvara. Svaka spoznaja koja dobije obelezje staticnosti ili zakonitosti u procesu dinamicnog toka i promene je nepotpuna jer predstavlja delimican uvid u bezgranicni, neodredjeni potencijal.

Mada je taj uvid adekvatan i progresivan za specifican, trenutni moment ili fazu promene, on je ipak ogranicen i mora se menjati jer ce novi tokovi promena nositi sobom i dublji potencijal, samim tim i novu progresivniju spoznaju.

Dok psihologija takvu suprotnost unutar svesti oznacava kao svesnost i nesvesnost, dotle mnoga duhovna i religijska ucenja odredjuju ograniceni, svesni nivo kao ego, identitet ili licnost, a visi, besmrtni ili bezgranicni potencijal svesti kao dusu i duh.

Advertisements

10 responses to “Staticnost i dinamicnost

  1. Sofisticirana Sofi, Iščitavam ovaj Vaš spis o Statičnosti i dinamičnosti. Već evo nekoliko puta. I svaki put mi je sve nešto i još nešto, jasnije i još jasnije. Živimo u svetu slika i prilika rastrzani potrebama. I nikako ne možemo da uskladimo naše želje i potrebe sa mogućnostima i prilikama. Sada su mi jasnije stvari i zaključivanja o tim stvarima. Osećao sam to i ranije ali nisam mogao da definišem tako, kako ste Vi to lepo objasnili. Sada sam bliži Istini. Hvala Vam na tome. Petar

    Sviđa mi se

    • Hvala i Vama Petre. Drago mi je da je clanak rezonovao s Vama. Ponekad se zaista nesto mora procitati vise puta da se aktivira nas latentni, unutrasnji uvid koji rezultira jasnocom nove spoznaje.

      Sviđa mi se

  2. Zašto ljudi u prvom kontaktu nešto impulsivno odbace? Da li to vladaju niske strasti i nagoni u nama? Još ima puno dobrote i dobrote, pa i u zlim ljudima. Nisu ni svesni da čineći nekome zlo, čine nekome dobro. Onom trećem. Po onom narodnom – dok se dvoje svađaju treći se koristi. Nenadano i zahvalno. Pa onda ti isti pričaju i o sreći. Opet po narodnoj. Dok se nekome ne smrkne – nekome ne svane. Ipak, pored svega, tako je lepo živeti. I pričati o sreći. Postoji samo dobro. Zlo je samo na kratko. Sreća je i u tome što se samo jednom živi u ovom obliku.

    Sviđa mi se

    • Pa sve je to dokaz da mi u „postojanju“ nikako ne možemo pojmiti šta je istinski dobro a šta zlo. I otuda bih ja rekao da je o dobru i zlu moguće bistro suditi samo kroz Ljubav, tj. naoružani istinskom ljubavlju(prema sebi i svakom živom biću) ćemo lišiti sebe glavobolje od preteranog dvoumljenja na relaciji dobro-zlo.
      Rukovodeći se ovom matricom zaista ne bi trebali imati potrebu(a ni srca) osuđivati druge za njihove pogrešne izbore i postupke. Naši jedini odgovori tada biće zraci ljubavi koje
      do srži veoma dobro razume svako biće u kosmosu iako to izvana ponekad ne izgleda tako(najdublje istine se ne sreću u očiglednistima),…to je naprosto tako.

      Dobro mi budite

      Bane

      Sviđa mi se

  3. Pozdrav Petre i Bane! Izvinjavam se sto odgovaram s malim zakasnjenjem, ali tek sada sam u mogucnosti da to ucinim. S obzirom da je vasa tematika slicna jer razmatra suprotnost dobra-zla, zato ce moj komentar predstavljati zajednicki odgovor na vase komentare. Ono sto ja nastojim da izrazim je da smo mi veoma kompleksna bica koja imaju nagon konstruktivnosti (dobra) i destruktivnosti (zla) usled interakcije dve komplementarno suprotne dimenzije naseg fizickog i nefizickog svojstva.

    Nasa nadsvesna sustina pripada univerzalnoj svesti univerzuma ili vrhunskom smislu koji obuhvata, razume i uskladjuje sve individualne razlike u jedinstvenu snagu ljubavi. Nadsvesnost je bezoblicni, bezgranicni, ali pasivni (u ovoj dimenziji) potencijal nase duse i duha, za razliku od aktivnog, ali ogranicenog svesnog nivoa inteligencije ili identiteta.
    Da bi taj potencijal postao aktivan neophodno je da svesni nivo uspostavi interakciju s njim tako sto se opredeljuje za nagon ljubavi cime mu se omoguci dublja kontemplacija ili razumevanje sustinskih zakonitosti postojanja.

    Jer, pored duse i duha mi takodje imamo materijalnoenergetski oblik tela koji se formira izdvojenom, individualnom ili ogranicenom svesnom vibracijom Telesne svesti koja obrazuje pojavne ili fizicke zakonitosti postojanja. Zato je veoma vazno da znamo sebe ili da spoznajemo vlastitu kompleksnost da bili u stanju da pravimo konstruktivne izbore u ovoj dimenziji.

    Karakter naseg svesnog nivoa je takav da nas neprestano prisiljava da vrsimo izbore. Oni se ne mogu izbeci, jer odluka da se ne pravi izbor je takodje izbor. Nas svesni nivo se nalazi u vibratornom, interaktivnom “polju” izdvojenih, individualnih svesti koje zahtevaju uskladjivanje ili funkcionalnu adaptaciju unutar takvog zajednistva.
    Ta adaptacija se moze ostvariti samo onda kada se izdigne iz tog “polja” ili kad nas svesni nivo ostvari kontakt s visim nadsvesnim potencijalom, sto rezultira mirom ili ravnotezom koja daje nasem misljenju potrebnu “dubinu, sirinu i visinu” za sagledavanje tog zajednistva, a time i svoje uloge ili aktivnosti u njemu koja ce doprineti boljoj adaptaciji ili skladu.

    Naravno, da to nije uvek lako postici, cak ni za ljude koji su svesni toga, a pogotovo za ljude koji nemaju adekvatnu samospoznaju, jer takva adaptacija cesto prerasta nasu sposobnost ili nas trenutni stepen razvoja (sto i namece nuznost ili neophodnost stalnog razvoja).

    Zato se niko ne treba osudjivati. Vecina ljudi nije ni svesna svoje duhovne dimenzije, tako da se neprestano nalazi u vrtlogu reaktivne aktivnosti kojom pokusava da odbrani ili odrzi svoju individualnost, umesto da je razvija ili osmisljava kroz visi, kreativni potencijal.
    Medjutim, iako se niko ne treba osudjivati, izvesna doza odgovornosti ipak postoji jer inteligencija ljudi ima odredjenu sposobnost uvida u karakter zajednistva i individualnosti kroz impuls savesti.

    Savest nas uvek upozori kad krsimo vise zakonitosti zajednistva time sto se opredeljujemo za nizi, sebicni impuls ogranicene individualnosti. Zbog toga vecina ljudi i pojmi da je zlo ubiti drugog coveka za svoj individualni sebicni nagon a, da je dobro da mu se pomogne u cilju viseg nagona ljubavi ili sklada zajednistva.

    Sviđa mi se

  4. Možda bi neko i rekao da sam ja sklon da vulgarizujem i uprošćavam stvari do ništavnosti i ništavila. Možda bi neko rekao i da upropaštavam stvari. Ali sebi sam postavio crtu ispod koje nema ničega više. Andragogija uči kako da prevaspitavamo već gotove formirane ličnosti. Ali avaj, gotovom detetu je teško biti otac. A odraslom nikako. Već akumulirano znanje i iskustvo stvaraju nepremostivu prepreku, jaz, za dalje napredovanje. Nešto pokušavam ali ne ide. Brišu mi postove i nazivaju šarlatanom. Biće da je tako, samo u obrnutom smislu. Zaposeli su položaje i kao kerberi, čuvari duhovnog blaga i ne daju se ni opepeliti. Žao mi je i njih i mene. Istina se ne može ni na mala ni na velika vrata da probije na svetlost dana. Kada kome kažem da naše telo pretstavlja samo gomilu akumulirane hrane i meni samom glupo zvuči. Verovali ili ne ono je tako. Ono malo duše što ima u nama samo je duša na renta-kar. Kao i samo telo. Pošto je kupljeno po to je i prodato. Zakon o očuvanju energije! I to zvuči iščašeno. Ali šta ću mu ja. PROLAZNOST! To je sudbina svih nas. I mnogi mi ne daju za pravo. Divno je što smo bili savremenici. Mnogi nam mogu samo da zavide jer nisu bili u našoj koži. Pa kako je tako je. Ništa se nije promenilo, samo smo mi postali drugi neko.

    Sviđa mi se

    • Telo je daleko više od akumulirane hrane… pre no što sebi zavrtimo um i dushu mislima o sopstvenoj prolaznosti i ništavnosti moramo se prenuti iz tog sebicnog traganja i povremeno iskoristiti spoj te dve božanske tvari tela i duše i preko njih duhovno opštiti u ljubavi sa drugim bićima, biti zahvalan biti zahvalan i biti zahvalan, i deliti i deliti i deliti sebe sa tim savremenicima. Da, vaistinu je divno što jesmo savremenici, a još divnije je što JESMO.
      Mnogo je bitno ne propustiti sebe, onda postaje besmisleno žaliti za bilo čim i žaliti bilo koga.

      Bane

      Sviđa mi se

  5. Moje razmišljanje i shvatanje prevazilazi ove naše životne međe, pa me i ne opterećuje svakodnevica. Onostrano me navodi na pomisao da je sve večno i skladno postavkama ovih današnjih fizičara sa pričom o održanju energije. Znači i mi smo večni. Nauka se ne upušta u detaljisanje. Ostavlja nama da se bakćemo detaljima. Sve nedaće nastale u životu su proistekle iz shvatanja prolaznosti kao da je nešto propalo. Pa i samo doživljavanje i iživljavanje nije ama baš nikakva hasna. Davanje je ono što i ja nazivam ljubavlju. Ali samo pod uslovom da svi daju, obostrano davanje i žrtvovanje. I niko nije u gubitku. Ako neko misli da je u dobitku ako je nekog iskoristio, već sledećeg trenutka je taj isti u velikom gubitku. Prevario je drugog, bližnjeg, a sebe obmanuo, prevario, da će neko nešto odneti na „onaj svet“. Ljuto se vara. Tvorac je to regulisao jedinom pravdom. „Moli se a radi šta hoćeš!“ (Sveti Augustin)

    Sviđa mi se

  6. Ja baš nešto mislim da ako na ljubav nužno očekujemo ljubav(davanje),
    to onda pomalo sliči i na trgovinu.Zar ne ? Tvoje davanje bi tebi moralo biti dovoljno
    u tom energetskom smislu.
    Davajući drugom neminovno „prospreriras“ jer se zapravo time klanjas božijoj dimenziji
    u tom nekom, a shodno tome da je to potpuna ista energija od koje si i sam sazdan…
    „svo blago u istu vreću ide“ 😉 Mnogo je lepo seozercavati Beskraj u drugom, no ako(dok)
    ga ne uočiš(priznaš) u sebi biće ti teže videti ga u drugom.

    Slično je i sa opraštanjem recimo, oprostiš li nekome is sveg srca neki konflikt koji se oboje imali a ovaj drugi to isto ne želi da uradi,…to je onda samo njegov problem, tj. stvar između njega i višnjeg zakona u njemu. Jer kroz njega si oprostio i sebi. Divnog li paradoksa, kroz druge rastemo i sijamo, napredujemo. Samo vrlo retki bivaju sposobni penjati se sami.

    Veoma tajne su zlatne stvari. Vredi ih tražiti.
    Tako bar ja mislim.

    Bane

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s