Ideal

123loncar: “sve je ovo lepo rečeno ; ali dodao bih još nešto meni jako važno ; naime, postavlja se pitanje šta je to “ idealan čovek“ ?… kako je do pimovno definisan njegov profil ?… pa kad se njegov profil definiše , treba utvrditi u kojoj je meri on moguć međ ljudima … i da ne gnjavim , ja lično mislim da je taj “ idealan čovek “ , ili pak „nad čovek“ , pa i onaj jadničak od „svečoveka “ ( a kažem jadničak , jer se na našim prostorima doktrinalno forsira ) ; dakle, sve su to doktrinalne manipulacije ( ili kvazi intelektualni pleonazmi – kako bi to okarakterisao onaj veliki nemac, idealista na neki način ),za frustriranje i zaglupljivanje masa ; koje sa umišljenog pijadestala autoriteta , potpomognut velikim bratom religijom , nastoje da unište prosvetiteljski rad spoznaje / belodanih istina / časti / pravičnosti / nastojanja da se destruktivno uređen čovek u obrazovnoj društvenoj fabrici ne očoveči ( ne spozna sebe sama i dosegne svoj balans , harmoniju i sklad sopstvene prirode )… dakle , stojim na stanovištu da svaki pojedinac ( u nekom srednjem svom dobu – kako nagovesti Sofija ) , treba da zvrši u sebi proces raztuđenja i otpočne veliki proces očovečenja , te dosegne ličnu ( kako unutrašnju , tako i spoljašnju ) harmoniju i sklad ; dosegne životno blaženstvo … a ta lična čovečnost i njeno blaženstvo , različita je od čoveka do čoveka / jer svak od nas je neponovljivi i neobnovljivi kosmički događaj – u kosmosu nema juče već samo sutra /…
…po meni, idealnost pojmovno pripada samo čistom tehnicizmu i to kod tipizacije proizvoda …ona se tehnički može definisati preko tehničkih karakteristika samih proizvoda … čak i savršenost pojmovno pripada tehnicizmu… a zajedno ne mogu biti nisačim ovi pojmovi povezani u biološkom svetu živih stvorenja ( ušta ubrajam sve živo postojeće , nama znano i neznano )…

…dakle, čovek je čovek ako je čovek ( za razliku od nečovečnih ili pak destruktivno uređenih i razčovečenih – koji mogu bitno da se razlikuju od nečovečnih ) i ništa više …”

-Savrsenost u smislu zavrsenosti ili konacnosti u ovoj dimenziji nije moguca iz prostog razloga sto je ovo aktivna dimenzija promene ili razvoja. Prema tome, ne postoji zavrsen ili savrsen covek, vec covek u neprestanom razvoju.

To takodje znaci da ideal u ovoj dimenziji predstavlja covek koji se neprestano progresivno razvija, usavrsava ili ako hoces, ocovecuje tako sto nadvladava ili kultivise svoj nizi, individualni ili sebicni nagon svojim visim “bozanskim” nagonom ljubavi, savesti ili “bozije pravde”.

Covek koji se trudi da u svakoj situaciji deluje u cilju opsteg sklada i interesa (pravde, postenja, itd.), a ne svog sebicnog, sto je Marko Miljanov veoma lepo izrazio; “ Hrabrost je kad sebe branis od drugih, a cojstvo kad druge branis od sebe.”

Dakle, prema definiciji svaki covek koji smatra da je ostvario svoj savrsen razvoj (postao nad covek) ne moze biti idealan. Takvo shvatanje ukazuje na zabludu (nastalu arogantnim stavom) koja za posledicu ima regresivan razvoj. Jer, uvek se mora usavrsavati, ocovecavati, oplemenjivati, kultivisati, uciti, spoznavati, razvijati da bi se ostvarivao ideal u ovoj dimenziji.

Zato je veoma vazno da se shvati da ideal u ovoj dimenziji nije statican vec dinamican. Njega nije moguce ostvariti jednom za svagda, vec ga je neophodno ostvarivati neprestano u svakoj situaciji, u svakom momentu naseg zemaljskog zivota.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s