O ljubavi

Ovaj post predstavlja odgovor na komentar o Kazanovi, pa se zato samo razmatra ljubav izmedju ljubavnika. S obzirom na strukturu odgovora iznosim ga ovde kao clanak.
Svaki covek nosi u sebi latentnu lepotu duse skrivenu u misterioznoj dubini vlastitog bica. Onog momenta kada neko sretne vanjsku leptu, koja projektuje njegov nemanifestovani potencijal unutrasnje lepote, dusa se aktivira tako sto iz nje iskrsne varnica zaljubljenosti. Time se omogucava dozivljaj ljubavi. Kakav ce taj dozivljaj biti zavisi od ponasanja ili duhovnog razvoja ljudi.

Dusa je sustinski, bezgranicni potencijal svesti koji prevazilazi razumevanje ogranicenog svesnog nivoa. Zato zaljubljivanje nije svestan cin (ne mozemo odlucivati u koga cemo se zaljubiti) vec je to spontana razbudjenost nadsvesnog nagona. Iz istog razloga ljubav moze biti uzvracena ili neuzvracena. Sve zavisi od visih, tajnih zakonitosti duse koje mi nismo u stanju da shvatimo.

Ukoliko je ljubav uzvracena nastaje euforija srece jer partneri neposredno deluju iz aktivirane unutrasnje lepote pa zato i izgledaju savrseni jedno drugom. Medjutim, ta euforija neminovno prodje jer se boljim upoznavanjem ukazuje njihov stvarni stepen razvoja. Ako su partnetri duhovno siromasni zaljubljenost cak moze prerasti u mrznju.

Ukoliko partneri postizu progresivan duhovni razvoj zaljubljenost prerasta u mirniju, ali postojaniju ljubav koja je u stanju da zadovolji sustinske potrebe jer se jasnije shvata znacaj iskrenosti, medjusobnog postovanja i uvazavanja.

Dakle, zaljubljenost je prodor vise, duhovne dimenzije ljudi u njihovu nizu, svesnu sferu. Njome se otvara unutrasnja lepota i dubina koja ceka da bude istrazena. Iskra zaljubljenosti rasplamsa plamen ljubavi cime se stvori duhovna spona izmedju dvoje ljudi. Medjutim, ta spona je izuzetno delikatna i veoma lako iscezne ako se ne odzava.

Da bi spoljasnji plamen ljubavi, izmedju dvoje ljudi opstao, on mora biti u vezu s izvorom svoje kreacije ili unutrasnjim plamenom dusa. Sto znaci da je neophodno da ljudi neprestano prodiru u dubinu vlastite, unutrasnje lepote da bi bili u stanju da je daju izvan sebe, te na taj nacin odrzavaju njihov ljubavni odnos.

Ako to ne cine, plamen njihove ljubavi se ugasi jer nema unutrasnje, duhovne vatre da ga odrzava i obnavlja. Medjutim, potreba za samospoznajom ili ponovnim kontaktom s duhovnom lepotom ne nestaje posto individuacija ljudi predstavlja svrhu njihovog evolicionarnog razvoja.

Tako da se opet zaljubljuju ili tragaju za idealnim partnerom koji ce ih dozivotno uciniti srecnim. Ali, dokle god se ispunjenje ocekuje izvana ili dok ono ne postane unutrasnji proces duhovnog rasta, samoplemenjivanja i samorazvoja ne moze se ostvariti istinsko zadovoljenje ili postojano osecanje srece.

Iz istog razloga ljudi s visokim stepenom samorazvoja i integralnosti koji dopiru do dubljeg, duhovnog potencijala smisla ili ljubavi u sebi prestaju da je traze izvan sebe. To ne znaci da oni vise ne vide vanjsku lepotu. Naprotiv, tek tada su u stanju da otkrivaju njenu skrivenu kompleksnost, sto im omogucava da prihvataju svako iskustvo ili zivotne okolnosti s dubljim, duhovnim mirom i razumevanjem. Zato partner nije uslov za njihov smisaoni dozivljaj egzistencije ili osecaj srece i unutrasnje celovitosti i ispunjenosti.

Advertisements

One response to “O ljubavi

  1. Poštovana Sofi, Divno je sa nekim razmeniti svoja razmišljanja o životu. A Vi ste jako strpljiva i uviđavna i upućena osoba. I vrlo upućena u pitanja morala, stanja duha i duše. Tako da smo rastrzani između ovog i onog shvatanja, poimanja sveta. Ja sam više opredeljen za ono šta će da bude posle, no pre. Gledam stvari naopako. Rekao bi neko. Obrnutim redom i sledom.
    Gospodin Velja, čitam sada, zagovara, predlaže nove poglede na „pojavu“ vremena. Kao i da ono ima neke spinove. Čuda se događaju očas. I kao sve neko nešto krije – a neće da kaže. Čuva za posle. Pa sam mišljenja da i ja to posle izostavim i kažem nešto što je sada a ipak večno. Neosporno je da prolazimo mi, a ne nešto tamo pokraj nas. Pa tako i ta LJUBAV i nije nešto drugo nego se očituje žrtvom, davanjem sebe nekome. Ako je uzvraćena onda smo svi srećni. Ako je pak neuzvraćena onda smo svi nesrećni. O tome prčaju, stalno, duhovne vođe. Crkveni velikodostojnici. Neko kaže – nema Boga! Nema ljubavi! Nema poštenja! Nema pravde! Pa zar ne vide da nam se nameće samo po sebi pitanje : A što to sve ne izmislite, primenite i po tome se upravljate. I biće sve kao što je zamišljeno i rečeno. I ovladaće duh nad materijom. Obrnuto je – kolaj rabota.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s