Komentari na Kazanovu

Đakomo Kazanova: “Žena uopšte nema čari, sve dok ih vi ne otkrijete.”

Zxy: “Lep izbor citata čija sadržina prija kao i njihovih komentara
hvala ti na svemu što radiš Sofija.
Ja bih se ipak zadržao na onom što reče Kazanova
jer mislim da ga nisi dobro razumela
U ono vreme nosile su glomaznu odeću žene
do čari se dolazilo tek kad se to sve skine
bilo je tu dosta posla dok se sve otkrije.”

– Haha zxy, hvala. Ali, ne vredi da branis Kazanovu jer se on mogao bolje izraziti. Moja izjava je jesna i ne ostavlja nedoumicu o zenskim carima. Njegova se izjava moze tumaciti na vise nacina. Jedan od njih je taj sto si ti pomenuo. Takav nacin je ogranicen jer se zadrzava samo na muskoj percepciji ili dozivljaju. Sto znaci da nije objektivan, vec iskljucivo subjektivan.

Za njega cari zene postoje samo onda kada ih on otkrije. Ako ih ne otkrije, one ne postoje, sto je tacno za njegovu subjektivnu, ali ne i objektivnu realnost. Zenske cari postoje bez obzira da li su skrivene ili otkrivene; bez obzira da li ih je on otkrio ili ne.

Drugi je da zena bez muskarca nije u stanju da otkrije svoju vlastitu vrednost ili cari, sto je stavlja u podredjen polozaj koji potcenjuje njenu sposobnost samorazvoja. Koliko ce zena biti svesna njenih cari ne zavisi od muskarca vec od same zene.

Mada, komplementarna supronost muskarca i zene (kao yin i yang) ima svrhu razvoja, ali u takvom sistemu ni jedna suprotnost nema podredjen ili nadredjen polozaj, vec su obe podjednako vazne i znacajne za medjusobno postojanje ili opstanak.

Sto znaci, da je ipak neophodna medjusobna interakcija muskarca i zene koja ce stimulisati ili aktivirati razvoj njihovog unutrasnjeg potencijala. Medjutim, potencijal uvek postoji bez obzira da li je aktiviran ili ne.

123loncar: “..mislim da pojam čari nije prikladan za ono o čemu govori sofija ..ono što očarava mene ne mora ni jednog živog stvora da očarava … a mene ili nekog bilo kog, može da očara nešto što je dopadljivo na ovaj ili onaj način .. a dopadljivost suprotnog pola za bilo kog zdravog čoveka formira se kao skup ili spreg mikro dopadljivosti … dakle , zasigurno je da svaka osoba ima gotovo beskonačan broj dopadljivih elemenata na sebi / u sebi / oko sebe — zrači …a ta beskonačnost razume se ako se vratimo na početak da smo na tom planu različiti , samo zato što je svak od nas jedinstven u vremenu i prostoru ; pa je i dopadljivost nečija jedinstvena i neponovljiva …dakle, nema univerzalne dopadljivosti ili pak nedopadljivosti ; stoga nema ni univerzalne čarobnost , jer nema univerzalnih čari … za nekog su očaravajuće plave oči , a za nekog crne ; a retki su ravnodušni / ne lože se na oči … i tako u beskraj ..stoga bilo ko ne može biti siguran ako je očaravajući za neke na taj i taj način da je isto tako i očaravajući za onoga koji je njega začarao … sve u svemu , kad se govori o čarima , subjektivizam je objektivan do “ koske “ …svi koji misle i veruju u populističku / masovnu očaranost, umiri žedni i željni istine … masovna očaranost se proizvodi , kao sapun ili pak viršle … stoga je i prolazna .. svak ko je bio očaran ( lično – bez populističke euforije ) nekom osobom i spoznao to stanje u sebi , zna da je ono večito ( imalo ili nemalo ljubavi ) …a onaj kod koga nečije čari ni vreme ne uništi ( mislim na starost ) , taj zna štaje večna ljubav i večno voljenje … dakle , svak ima čari ako je večno voljen ( do smrti u dobru i zlu ).. a ako se ne voli večno ( do smrti u dobru i zlu ) , onda i nije bilo ljubavi jer nije tu ništa bilo očaravajuće — onda je sve to bila sujetna potreba za posedovanjem , u kojoj je bilo lažnih iskaza o čerima koje očaravaju .. zavodnička manipulacija …a to znaju podjednako žene kako i muškarci …tako ja mnim …”

– Odlicno zapazanje loncar. U potpunosti se slazem da se razliciti ljudi ocaravaju razlicitim stvarima, pa je i definicija i dozivljaj ljubavi razlicit za svakog coveka. Uzrok tome je razlicit razvoj ljudi.

Jung je s razlogom okarakterisao proces individuacije kao osnovnu teznju, ako ne i svrhu inkarnacije svakog ljudskog bica. Individuacijom se ostvaruje (simbolicno receno) sazrevanje, kompletiranje, ostvarenje celovitosti ili samoispunjenje.

Ja sam vec ranije istakla da je za aktivnost ili razvoj neophodna komplementarna suprotnost. To se vidi po tome sto ljudi pored svesnog nivoa koji se manifestuje kao aktivnost misli takodje imaju i sazeti, nesvesni intenzitet osecanja.

Ali, isto tako pored unutrasnje (subjektivne) suprotnosti, svesni nivo ljudi ima spoljasnju (objektivnu) suprotnost, sto mu u kombinaciji ili njihovoj specificnoj interakciji omogucava kompleksan razvoj licnosti ili individualnost.

Za zdrav ili funkcionalan razvoj licnosti neophodne su obe ove interakcije ali u potrebnoj zastupljenosti ili balansu (sto nije uvek lako postici). Preterana spoljasnja ili unutrasnja interakcija (formirana kroz polusvesni ego) dovodi do odredjenih zabluda, a time i nefunkcionalnog ponasanja.

Poznato je da oba pola u ranoj mladosti ili periodu puberteta pocinju zapazati spoljasnju suprotnost polova, a time i teznju za spojem ili jedinstvom koje se manifestuje, bilo kao fizicka, bilo kao romanticna ljubav. Takva spoljasnja suprotnost je znacajan stimulans za proces unutrasnjeg sazrevanja kod mladih ljudi ili njihovu unutrasnju teznju ili potrebu za ispunjenjem ili celovitoscu.

Medjutim, dok mladi ljudi svoju snaznu potrebu ili nagon nastoje da zadovolje samo izvan sebe ili kroz druge ljude (usled toga sto jos uvek nisu u dovoljnoj meri svesni svog unutrasnjeg potencijala ili svoje vrednosti) dotle zreliji ljudi s visim stepenom samospoznaje i integralnosti otkrivaju vlastiti unutrasnji potencijal kojim ostvaruju process individuacije sto rezultira unutrasnjim stanjem mira, ispunjenja ili zadovoljenja, cime nestaje i preterana ( cesto i neuroticna potreba) za spoljasnjim ispunjenjem.

Da li to znaci da osoba s visokim stepenom individuacije vise nema potrebu za partnerom? Ne u potpunosti. To znaci da je takva osoba OK. i s partnerom i bez partnera. Da je u stanju da u svakoj situaciji otkrije ono najefikasnije za nju ili da ostvari potrebnu funkcionalnost, mir i zadovoljstvo.

Cak sta vise, progresivna individuacija je uvek uslov zdravog, sretnog i funkcionalnog odnosa izmedju dvoje ljudi, i obrnuto. Ukoliko osoba ne ostvaruje potrebnu individuaciju ona nije svesna svoje vrednosti i svoga potencijala tako da nije u stanju da sama ostvaruje unutrasnje stanje mira i zadovoljenja vec to uvek trazi, ocekuje ili zahteva od okoline ili drugih ljudi. Medjutim, ne postoji osoba izvan nje koja ce biti u stanju da to ucini, sto ce kad-tad rezultirati konfliktom, razocaranjem i uzaludnim traganjem za idealnim partnerom.

Advertisements

2 odgovora na “Komentari na Kazanovu

  1. Poštovani, Vi svi unosite u račun verovatnoću, nešto, kao parče torte iz sredine.. Nije ni Kazanova bio toliko pametan koliko se priča. Jer ne bi bio to što jeste. Postoje i ekstremni slučajevi, kao recimo – na pustom ostrvu otpada svako razmišljanje o idealizovanju. Dok ne spojite dve polovine jedne prepolovljene jabuke nema smisla govoriti o idealima i ljubavi. Jer bi to bila priča o iluzijama i jalova naklapanja. A potrebno je, nije da nije i ta priča o Kazanovi.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s