Sadasnji trenutak

Tumaram_i_dalje: “prihvatanje sadasnjeg trenutka ma kakav on bio je centralno ucenje eckhart tolla. ali ne u smislu sadrzine sadasnjeg trenutka koji je forma koji je promenljiv vec u smislu bezvremenog neuslovljenog prostora u kom se raznolika sadrzina odvija. zato mislim da tollova ucenja nisu usmerena da se covek oseti „bolje“ u kolokvijalnom smislu jer zamislimo najbanalniji, najekstremniji slucaj (koji sluzi da olaksamo razumevanje)-zavisnik od droge. ako zavisnik prozivljava pakao i time stvara patnju sebi i svojim bliznjima i zeli to da promeni ali ne moze jer je bespomocan rob narkotiku kakvu ulogu „prihvatanje“ ima u njegovom zivotu?..
toll u knjizi „nova zemlja“ ima jedno poglavlje pod naslovom „cuvari frekvencije“ u kom se govori kako mnogi probudjeni ljudi danasnjice svojim prisustvom ucestvuju u budjenju ostalih ljudi.. i tako daje primere da ce neki od tih probudjenih ljudi na spoljasnjem nivou biti vrlo aktivni svojim radom kroz prosveceni biznis, umetnost, duhovno isceljivanje dok ce neki drugi probudjeni ljudi kako toll jasno kaze biti vise okrenuti ka unutra i nece se mnogo eksponirati-obezbedice sebi minumum materijalne nezavisnosti vodeci spolja gledano vrlo neaktivan zivot, ili ce biti otpadnici od drustva ili ce postati „zavisni od neke droge jer je zivot na ovom svetu previse bolan za njih“…
dakle prema tome mozemo zakljuciti da zivot u sadasnjem trenutnku nuzno ne oslobadja od patnje, bola i raznih oblika zavisnosti.
ovo sve govorim jer razumem da je osnovni motiv upustanja u tollovo (slobodno mogu reci i isusovo, budino itd itd) ucenje oslobodjenje od patnje.
zeleo bih da cujem vase misljenje o ovome ?”
——————
Tumaram_i_dalje, izvini sto nisam ranije odgovorila, ali tek sada sam slobodna da to ucinim. U svakom slucaju da Toll ostvaruje dublje svesno prodiranje cime otkriva skrivenu dimenziju duse. Za takvu dimenziju je karakteristicna intuicija, pa i misticni dozivljaj koji lebdi u besprostoro-vremenskoj punoci/bogatstvu/potencijalu novih uvida ili spoznaje. Lepotu takve dimenzije, ljudi vekovima docaravaju kroz umetnost.

Dakle, bez intuitivnog uvida nema ni novog otkrica, samim tim ni spoznaje ili ucenja. Medjutim, kakav ce karakter necijeg ucenja biti zavisi od nacina njegove interpretacije. Dok pesnici i mistici lebde u plodonosnim oblacima, noseci kisu zednoj zemlji, oni je ne izrucuju vec samo nagovestavaju.

Zato njihovo ucenje donosi osvezenje, ali nema praktican znacaj. Da bi do njega doslo neophodno je oploditi zemlju kisom ili ostvariti spoj vise i nize sfere jer time nastaje akumulacija viseg bezgranicnog potencijala koja je u stanju da se realizuje u novu spoznaju. Dok se lepota i punoca zgusnutog, kompaktnog oblaka osecanja ne rastoci u individualne kapi misli ne moze se ostvariti jasnoca ili razumevanje s prakticnim znacajem.

Svest ima svoj ritam ili ciklus samoobnavljanja u kojem svi njeni aspekti moraju biti podjednako zastupljeni da bi se ostvario smisao ili potreban progres. Zbog toga ja i isticem znacaj balansa ili ravnoteze izmedju aktivnog, svesnog nivoa ili procesa misljenja s pasivnim, nesvesnim nivoom osecanja.

Mislim da je Ekart ostao zasenjen lepotom i intenzitetom vise duhovne sfere sto mu je onemogucilo da shvati zakonitosti svesne transformacije, a time i aktivnog svesnog nivoa ili funkcije misljenja pa ga je obezvredio. Medjutim, ova tema je dosta kompleksna tako da ne bih bila u stanju da je ovde detaljnije obrazlozim, zato cu pokusati da se zadrzim na interpretaciji sadasnjeg trenutka.

Poznato je da postoje razlicite tehnike relaksacije ili opustanja kojim se nastoji osveziti od disfunkcionalne ili preopterecene aktivnosti misljenja nastale neprirodnim zivotnim tempom. Naime, kompleksnost spoljasnjih nadrazaja sve vise uzrokuje preteranu okupiranost i identifikaciju s vanjskim vrednostima cime se gubi kontakt s unutrasnjim, sustinskim vrednostima.

Na taj nacin izostaje potreban proces unutrasnjeg duhovnog razvoja ili samospoznaje. Samospoznajom ljudi otkrivaju svoj visi, duhovni potencijal koji predstvalja neunistivu “oazu” snage, mira, ljubavi i konstruktivnosti. Zato izostanak duhovnog razvoja uvek rezultira dezintegracijom licnosti sto se oseca kao praznina i nezadovoljstvo koje se nastoji ispuniti kroz spoljasnji sjaj ili vrednosti (usled toga sto covek nije svestan vlastitih) sto vodi u stanje jos vise disfunkcionalnosti, pa i zavisnosti kao na primer, droga, kocka, alkohol, itd. Jer, dok su unutrasnji resursi neiscrpni dotle su spoljasnji uvek ograniceni.

Ekartov sadasnji trenutak nije nista drugo nego moment svesne integralnosti u kojem se dosegne jedinstvo licnosti tako da osoba nije razjedinjena nego je u potpunosti prisutna ili sabrana da koristi svoj puni potencijal sto rezultira izvanrednim bezvremenskim mirom i lepotom duhovne snage. Medjutim, za postizanje takvog momenta nije dovoljna samo fizicka vezba ili tehnika vec konstantan, progresivni, duhovni razvoj koji u sebe ukljucuje aktivnu unutrasnju interakciju. Mada takva interakcija cesto zapocinje fizickim opustanjem ili relaksacijom ona se takodje sastoji od refleksije, kontemplacije i dubokog, iskrenog preispitivanja svoga nacina zivota i ponasanja.

Nema nepromenljive duhovne probudjenosti vec je to proces koji traje sve vreme dok smo u ovoj dimenziji, pa je samim tim podvrgnut i progresu i regresu. Istina je da ljudi ostvaruju razlicit duhovni razvoj, pa samim tim imaju i razlicit uvid, ali ne postoji probudjen ili savrsen covek koji se ne razvija ili ne produbljuje svoje ucenje i razumevanje. Zato se nicije ucenje ne treba bezuslovno ili nekriticki prihvatati ukoliko ne rasplamsava skrivenu iskru nase vlastite svetlosti i uvida.

Iako bol i patnja nisu prijatni, oni takodje imaju svoju svrhu u procesu ucenja posto predstavljaju znacajan podsticajni element promene. Njima se cesto signalizira odredjena nefukcionalnost i zamaskirana arogantnost ega koja se opire nezeljenoj ali potrebnoj ili zrelijoj promeni nacina zivota i ponasanja.

Dokle god se opire bolu i patnji ili dokle god se oni nastoje izbeci sprecava se i dublji uvid, a time i progresivnija promena ili razvoj. Ipak, neophodno je naglasiti da postoje razlicite kategorije ili uzroci bola i patnje sto iziskuje neophodnost razlicitih uvida ili razumevanja za njihovo prevazilazenje.
Sazeto: samo osoba s potrebnim duhovnim razvojem koja ostvaruje integralnost u stanju je da dozivljava ili prihvata sadasnji trenutak, tj. da pronalazi mir u njemu jer dopire do duse ili neiscrpnnog, sustinskog izvora snage i mudrosti. Ali, za sada toliko. Ukoliko smatras da nesto zahteva jasnije obrazlozenje, nastavi da pitas. 🙂 Pozdrav i sve najbolje!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s