Komentari na Ogledalo

Zxy: “Lep izbor; pokušaji da se probije tamnica u kojoj smo zatočeni a to je …egoizam. Samo je on neprikosnoven na ovome svetu,ne trebaju mu ni filozofi ni pesnici ,uvek dosledan sebi zaslužuje da mu se skine kapa. Menščini to je istina a ove tvoje lepe misli su melem za dušu i uživanje ih je čitati koliko to obaveze služenja glavnom bossu dopuste.”

pokušaji da se probije tamnica u kojoj smo zatočeni a to je …egoizam.

-Ili, da se oslobodi maje (iluzije) po hinduizmu; da se zemaljski (prirodni) covek nadvlada nebeskim ili duhovnim (hriscanstvo), itd.

U pravu si Lucifer ili ego jeste boss u ovoj dimenziji, zato sto sama struktura svesnog razvoja to iziskuje. Razvoj, kao aktivnost, mora imati podeljenost ili suprotnost sto se u svesti odrazilo kroz razlicite svesne nivoe: podsvesno, svesno i nadsvesno.

Svakako da je misljenje ili aktivni svesni nivo koji formira ego ili identitet neophodan za svesnu funkcionalnost. (Zbog toga se u ludilu gubi jasan identitet, samim tim i sposobnost racionalnog misljenja).

Medjutim, svesni nivo ili ego je “pojavna” niza svesnost ili razumevanje. Nas sustinski nadsvesni nivo (duhovna dimenzija ili duhovna svest, dusa, istinsko Sopstvo, itd.) je potencijal koji omogucava ego licnosti prodiranje u sustinske zakonitosti postojanja, cime se ostvaruje najvisi stepen svesnosti i razumevanja.

Evolucionarni razvoj ljudske vrste ili svrha zivota sve i jednog coveka sastoji se u tome da sto vise koristi svoj duhovni potencijal da bi ostvarivao adekvatnu samospoznaju ili spoznavao svoju duhovnu sustinu. To rezultira prevazilazenjem egoizma ili oplemenjivanjem i konstruktivnoscu, odnosno mudroscu koja nas oslobadja ogranicenosti, stega, nuznosti i uslovljenosti fizicke dimenzije.

Na taj nacin se omogucava autentican, slobodan razvoj jer se nadrastaju okolnosti tako sto se prestaje reagovati iz nizeg ego impulsa ili nizeg stepena razumevanja, a umesto toga se bira sustinski impuls ljubavi i konstruktivnosti, odnosno nasa neunistiva, istinska, duhovna “priroda”.

Naravno, da to nije uvek lako jer razvoj predstavlja dinamicni proces, pa mi nikada nismo u potpunosti oslobodjeni ego instinkta ili iskusenja dokle god smo u ovoj dimenziji. Iako kod duhovno razvijenih ljudi taj instinkt nije u tolikoj meri aktivan, vec latentan, on je ipak prisutan sa stalnom mogucnoscu da se zamaskirano aktivira u kompleksnim situacijama.

Zbog toga se iziskuje stalni oprez jer se ego impuls moze javiti u vidu uverenja o postignutom savrsenom razvoju, te time odvesti na stranputicu i regres. Isus je toga bio svestan sto mu je i omogucilo da odoli svim iskusenjima i da do poslednjeg zemaljskog daha odrzi svoju autenticnost ili ostane dosledan svojoj duhovnoj sustini.
———

R. Bah: “ Svi na ovom svetu-svi smo mi odrazi, svi smo ziva ogledala jedni drugih.”

Tol: „mada mi se cini da nismo bas nikako slicni iako nesvesno trazimo svoj odraz u drugima, ne bi li pronasli suprotnosti-prave tragove alterega-kompatibile, jin i jang.. da bi dvojina imala smisao i dobar ishod..(ono mushko u nama trzi podudrno zensko u muskom polu ..a tako i u prijateljstvu)“

-Ono sto fascinira u svemu je kontradikcija istog i razlicitog. Naime, svi mi imamo istu jedinstvenu sustinu ili potencijal ljubavi, konstruktivnosti i sklada, ali ga razlicito razvijamo sto se odrazi kao razlicita individualnost i karakter.

Mada takve razlike uzrokuju sukobe, patnju, muku ili tegobu one su u isto vreme i efikasno sredstvo ucenja. Zato i Heraklit kaze: “Nije dobro za ljude da im sve ide kako oni žele.” Tada smo najskloniji arogantnosti i zabludama. Progledamo tek onda kad nas nesto tresne po glavi 🙂 jer nas to prisili na podrobnije razmatranje i razumevanje vlastite licnosti.

Razlika stvara dvojnost, samim tim i aktivnost. Jedno (isto) je neaktivnost ili stanje mira. Zbog toga mi i tezimo tome da pronadjemo ljude sa slicnim duhovnim razvojem (moralnim shvatanjima i vrednostima) jer se tada ostvari spoj ili konekcija na sustinskom duhovnom nivou, sto stvara mir.

Medjutim, kao sto sam vec prethodno rekla, razvoj je dinamican proces pa bliss mira, spoja i razumevanja kod slicnih ljudi ne moze stalno trajati posto svaka osoba ima drugaciji tempo razvoja, sto takodje moze dovesti do sukoba ili razlicitog misljena. Isto tako, to moze uzrokovati da se ponekad ostvari spoj s ljudima s kojima se prethodno bilo u sukobu. Sve zavisi od smera i tempa razvoja koji se ostvaruje u odredjenim momentima i situacijama.

Zato bi se moglo reci da nas ljubav kao nasa konstruktivna smisaona sustina uvek spaja, dok nas egoizam ili pojavna individualnost (kao nizi stepen razumevanja) uvek razdvaja, mada nas uci.

Advertisements

9 odgovora na “Komentari na Ogledalo

  1. Ovo pitanje je možda „off“ na ovu temu ali se itekako tiče vaših nekih ranijih postova
    a i uklapa se u kontest ovog bloga.

    Naime danas sam po prvi put pogledao emisiju / Curiosity with Stephen Hawking, Did God Create the Universe?(možete naći na YouTube) /, i takoreći sam se po prvi put približno uputio o čemu priča.
    Emisija se završava zaključkom da pošto je kosmos explodirao iz bezvremenog „prostora“ u vreme, dakle zaključak se izvodi da Kreator nije mogao da postoji izvan vremena.
    I to je zapravo suština hipoteze, …iskreno očekivao sam dublju i kompleksniju tezu
    od Hokinga.

    Pritom mislim da su njegova i moja poimanja večnosti i bezvremenosti otrpilike na istom nivou, takoreći, ne možemo da pojmimo toliko apstraktne pojmove, a sa druge strane meni se čini da je religija oduvek govorila o Kreatoru kao nepokretnom pokretaču, nekome ko je iznad vremena a koji se itekako proteže i u vreme.
    Meni je to blisko recimo da živimo, kako ste i vi par puta rekli, u ovoj dimenziji i da su izvan toga veoma moguće i nege druge, zašto zaboga ne i bezvremene?
    Potom me onda buni, o kom i kakvom Kreatoru Hoking govori?

    Ne znam koliko ste pratili rad profesora ali eto voleo bih da prokomentarišete,
    a i ostali mogu, nešto na ovu temu.

    srdačan pozdrav
    Bane

    Sviđa mi se

    • Hvala Bane za tako interesantan komentar. U svakom slucaju da dotice fundamentalno pitanje samim tim i opsirnu, kompleksnu, pa i apstraktnu diskusiju. Medjutim, ja cu nastojati da sto vise pojednostavim moj odgovor. Trenutno nemam vremena da pogledam emisiju, ali cu to svakako kasnije uciniti, pa ukoliko nadjem za shodno potrudicu se da jos nesto napisem na ovu temu. Hokinga sam citala veoma davno i mada su neke njegove postavke zaista originalne i zanimljive, ja sam takodje, kao i ti, ocekivala mnogo vise od njega.

      Druga ili drugacija dimenzija postoji. Problem je u tome sto smo je mi okarakterisali kao nepostojanje ili NESTO sto je NISTA. Medjutim, sve svetske religije uce da je to NISTA duhovna dimenzija ili bezoblicna sustina ove fizicke dimenzije, odnosno oblika ili materije i energije.

      Mi nastojimo shvatiti i odrediti postojanje samo kroz materiju i energiju posto su oni dostupni naucnom istrazivanju. Medjutim, pored njih postoji i svest koja predstvalja treci, bezoblicni, ali sustinski entitet postojanja. U svesti je sadrzana misterija, jer sve postoji u njoj i iz nje (ukljucujuci i samo odredjivanje postojanja).

      Svest je komplementarno suprotna obliku (materiji i energiji) pa se nalazi s njima u specificnoj interkaciji i na taj nacin deluje preko njih. To je ta kreativna, bezvremenska, bezprostorna, smisaona, neunistiva “sila” postojanja koja niti nastaje, niti nestaje vec JESTE. A, jeste tako sto se neprestano transformise ili osmisljava kroz svoja dva osnovna komplementarno suprotna stanja (koja kao i materija i energija) imaju vid intenziteta i aktivnosti.

      Intenzitet svesti je osecanje koje je sazeto ili nepokretno, ali koje kad ekspanzira daje aktivnost misljenja. Dok fizicka dimenzija predstavlja ekspanziju, samim tim i razlike ili razlicite individualnosti kojima nastaje aktivnost, dotle nefizicka (duhovna) dimenzija ostvaruje sazimanje svih tih razlika, otuda jedinstvena snaga LJUBAVI, mira, sklada i harmonije. Mnoge religije zato i navode da sve nastaje iz JEDNOG ili Boga.

      U hriscanstvu misljenje ili ekspanzija kreativne aktivnosti je oznacena Luciferom posto je ta aktivnost dijabolicna jer njome pored razvoja i kreativnosti, takodje nastaje nesklad, nemir i patnja. Mir, sklad ili harmonija apsolutno svega postoji samo u njihovoj apsolutnoj sazetosti ili JEDNOM (Bogu), tj. Jedinstvenom intenzitetu LJUBAVI koje se nikada u potpunosti ne moze shvatiti ili razumeti, posto se shvatanje i razumevanje moze ostvariti samo kroz ekspanziju ili svesnu aktivnost (a, cim je aktivnost onda vise nije intenzitet).

      Toliko za sada. Nadam se da ce se jos neko prikljuciti diskusiji ove teme, jer je ona nezaobilazna ukoliko se nastoji dopreti do sustine postojanja. Jos jednom ti hvala sto si je postavio. Sve najbolje i mnogo pozdrava!

      Sviđa mi se

  2. „Mi nastojimo shvatiti i odrediti postojanje samo kroz materiju i energiju posto su oni dostupni naucnom istrazivanju. “

    …upravo, to je još jedna stvar koja mi je zasmetala na filmu jer se Hoking povremeno služi i nekim banalnim primerima iz fizičkog sveta kako bi na podlozi toga konstruisao tezu iliti zaključak o najapstraktnijim pojmovima, bezvremenosti, baskraja ili ništavila.

    Hvala za ovako opširan odgovor.

    B

    Sviđa mi se

  3. „To je ta kreativna, bezvremenska, bezprostorna, smisaona, neunistiva “sila” postojanja koja niti nastaje, niti nestaje vec JESTE“

    Da, tu možemo slobodno razdvojiti značenja reči BITI i POSTOJATI.
    Ovo prvo mi više beskonačnije zvuči 😉
    Postojimo samo ovde, u materiji.

    Bane

    Sviđa mi se

    • Gledala sam emisiju na youtube i ne vidim nikakvu znacajniju teoriju ili objasnjenje nastanka fizickog univerzuma iz Velikog Praska. Naprotiv, i dalje ostaju mnoge nedorecenosti i kontradikcija posto se teorija zadrzava samo u pojavnom ili mehanickom, a ne sustinskom uzroku ekspanzije i sazimanja univerzuma.

      Zbog toga se takav proces vezuje uz slucaj i sponatanost da bi se izbeglo trazenje njegovog dubljeg, duhovnog (svesnog/nadintelegentnog ili superinteligentnog) uzroka koji prevazilazi (ili bolje receno stvara) fizicke zakonitosti, pa shodno tome i naucni kapacitet razumevanja ili ogranicenu intelektualizaciju ljudi.

      U svakom slucaju da razumevanje fizickih zakonitosti ili naucna spoznaja ima neprocenjiv znacaj u procesu otkrivanja sustinskog uzroka postojanja i funkcionisanja univerzuma, medjutim takva spoznaja ipak nije dovoljna ( o cemu sam ja vec pisla pod naslovom “Religija, nauka i filozofija kao razliciti aspekti svesnosti ljudi”).

      Sustinska spoznaja zahteva angazovanje punog svesnog kapaciteta ljudi. Sto znaci, njihovu naucnu, filozofsku kao i intuitivnu duhovnu sposobnost spoznavanja i razumevanja. Inace, preti opasnost od arogantnog, jednostranog, ogranicenog ili pogresnog zakljucivanja.

      Tako na primer, odnos NISTA-NESTO nije moguce pojmiti i odrediti samo naucnom spoznajom vec se mora ukljuciti dublja filozofska i intuitivno duhovna kontemplacija koja zadire u samu kompleksnost tog odnosa. Hoking arogantno zakljucuje da iz NISTA nastaje NESTO, iako nije pravilno shvatio ni odredio pojam i sustinu NISTA i NESTO. Za njega je NISTA sinonim za tamu, neaktivnost kao i crnu rupu ili sazeti univerzum) dok je NESTO svetlost i aktivnost rasplinutog univerzuma).

      U kinskoj filozofiji ne postoji NISTA-NESTO vec Yin-Yang ili NESTO sto je uvek NESTO tako sto vrsi interakciju ili sto se stalno transformise u svoju suprotnost. Tama, crna rupa, bezprostornost, bezvremenost ili neaktivnost je takodje POJAVA ili NESTO sto POSTOJI kao suprotnost svetlosti, aktivnosti ili vremenu. I ne samo sto tama, mir, neaktivnost itd. nije NISTA, vec je upravo ona izvor svetlosti, prostora, aktivnosti i vremena.

      Dakle, svetlost i tama su POJAVE komplementrano suprotnih karakteristika fizickog ili materijalno-energetskog oblika postojanja. Medjutim, kakav je njihov odnos ili veza sa svescu ili SUSTINSKIM, bezoblicnim entitetom postojanja? POJAVA mora imati ogranicenost komplementarno suprotnih oblika jer su oni uslov interakcije i aktivnosti. Uslov bezoblicnosti je apsolutni mir koji postoji kao visa sinteza POJAVNIH komplementarnih suprotnosti ili njihova smisaona celovitost i jedinstvo.

      Zato je svest, kao bezoblocna, smisaona, celovitost ili SUSTINA postojanja nezamisliva, samim tim i nerazumljiva. Ona se uvek indirektno spoznaje kroz POJAVU ili materijalno energetski oblik svetlosti i tame koji reflektuju neprestani proces njenog razvoja ili osmisljavanja.

      To osmisljavanje se odvija promenom/transformacijom njenog aktivnog i pasivnog stanja (misljenja i osecanja) ili svesnim sazimanjem i ekspanzijom. Kreacija se manifestuje kao svena ili inteligentna aktivnost koja deluje kroz prostor i vreme. Medjutim, njena sustina ili potencijal postoji kao jedinstvena, celovita punoca mira u sazetoj besprostorno-vremenskoj dimenziji osecanja.

      Pojam Boga nije tacno odredjen jer se on razlicito definise kao na primer, Rec, Osoba, Ljubav, Energija, Logos, Svest, itd. Zato je pitanje: “Da li je Bog kreirao univerzum?” jos uvek preuranjeno. Da bi bili u stanju da damo odgovor na to pitanje moramo imati tacnu definiciju ili razumevanje univerzuma i Boga, a mi to jos uvek nemamo.

      Hoking se koncentrise i zadrzava samo u pojavnom, materijalno-energetskom odnosu, a da pri tom u potpunosti zanemaruje i ignorise svest koja predstavlja treci, najznacajniji ili sustinski entitet postojanja.

      Kao sto se jaje ne moze objasniti bez koke, tako se ni materijalno-energetski odnos ili fizicke zakonjitosti ne mogu razumeti bez sustinskih, svesnih ili duhovnih zakonitosti. Dokle god postoji antagonisticki stav izmedju naucnog i filozofskog ili intuitivno duhovnog shvatanja, ljudi nece biti u stanju da ostvare znacajan progres. Antagonizam je uvek posledica arogantnog ili ogranicenog uvida koji sprecava konstruktivnu sintezu razlicitih shvatanja, a time i sustinskog razumevanja.

      Sviđa mi se

  4. Bane, samo da te obavestim da sam ovu korespodenciju prenela na Krstaricu, pa ako tebe ili jos koga intersuje moze da pogleda sledeci link:
    http://forum.krstarica.com/entry.php/33547-Da-li-je-Bog-kreirao-univerzum

    Sviđa mi se

  5. Naravno,
    hvala još jednom na temeljnom razmatranju i odgovoru 😉

    Bane

    Sviđa mi se

  6. #Estetika i bit# Mozda u potpunosti necu biti dorecen, ali svakako cu izreci svoju trenutnu misao.Slazem se sa Sofijom da je u velikoj ili sustinskoj meri presudna svest!Uzrocno- posledicni sled filozofskog vrtloga NISTA je NESTO, ne nosi nikakvu svoju sustinsku jasnocu i bitnost…Ono sto je po meni, vrlo, vrlo vazno sama MISAONA BIT, sa kojom se uvek polazi, krece, zaokruzuje, tematizuje uzdize ili sputava odradjeni smisao ili se u besmislu prezentuje smisleno itd…Sustinsko se uvek nekako izoblici kroz celokupno ljudsko misaono iscekivanje i nastojane, jedan skromni prilog tome jeste, slika i estetsko, koje je uvek obujmljivalo i obuzimalo ljudsku svest, osecanje, divljenje ili odbacivanje…Posmatrajuci ljudsku vrstu, stalno je sebi ulepsavala prostor,urbanom,gradjevinsko- istrazivackom, socijalnom i psiholoskom strukturom sopstvenog uma i sopstvene svesti, kroz vrem, gradeci razlicite zadivljujuce, velelepne gradjevine, crkve, dvorove,piramide, menjajuci citave pejzaze i prostore…A, sve to u principu da bi stvorio u sebi velicinu divljenja i da bi iz sebe postavio znacaj ka spoljnjem, ka preostalom, ka dolazecem, da bi slikom i estetikom uzdigao i sopstvenu moc, time se filozofski, svesno ili ne svesno, smisleno sebi, uoblicio Boga, ili vec nesto skoro u velicini prirodne enigme, znaci transponovao sopstvenu svest na druge, gde svakako dolazi citav konglomerat moci, organizacija i upravljanje (ljudima), stvaranje nadcoveka i sl.Mnogo misaono duboko, siroko, tezi ka beskonacnom i bezvrmenom prostoru, bezi izvan dosegnuca ljudskom umu, verovatno, delom, zbog ljudskog veka i trajanja…Te, samim tim preostaje samo kolektivno pamcenje, belezenje i prenosenje, a slike i arhitektura,gradjevine, kao tvorevina coveka, postoje, ostaju i zasencuju coveka pred Bogom, te se on u svojoj konacnosti uvek negde gubi kao nedorecen i krajnje nepojasnjen u svome toku…Hvala Sofiji na temi! Svetozar Savkovic

    Sviđa mi se

    • Hvala i tebi Svetozare na tako divnom tekstu i razmisljanju.
      “Uzrocno- posledicni sled filozofskog vrtloga NISTA je NESTO, ne nosi nikakvu svoju sustinsku jasnocu i bitnost…Ono sto je po meni, vrlo, vrlo vazno sama MISAONA BIT, sa kojom se uvek polazi, krece, zaokruzuje, tematizuje uzdize ili sputava odradjeni smisao ili se u besmislu prezentuje smisleno itd…”

      S fizickog aspekta NESTO je ono sto ima oblik, odnosno uocljivost ili pojavu, dok NISTA nema oblik, samim tim ni pojavu. Drugim recima, NESTO-NISTA se moze okarakterisati kao vidljivost-nevidljivost postojanja u kojem je vidljivost, fizicka (pojavna) dimenzija, a nevidljivost nefizicka (svesna ili sustinska). Opsirnije: https://sofija6.wordpress.com/2010/03/07/xi-postojanje-i-nepostojanje/
      https://sofija6.wordpress.com/2011/01/13/sistem-postojanja-i/
      https://sofija6.wordpress.com/2011/01/14/sistem-postojanja-ii/

      Dobro si primetio da je MISAONA BIT ono sto je vazno, jer je to bezoblicna, nevidljiva sustina koja oblikuje vidljivo ili daje smisao/besmisao svemu sto ima pojavu. Mada apsolutno sve izvire ili potice iz nevidljivog, (svesnog) jezgra univerzuma, sve je s razlogom razlicito. Razlike su uslov aktivnosti ili procesa razvoja. Svaki covek se nalazi na svom jedinstvenom, specificnom stepenu razvoja, pa samim tim ima i razlicito shvatanje ili dozivljaj umetnosti i estetike.

      Sve zavisi od toga koliko spoznaje vlastitu svesnu kompleksnost, jer preko nje postaje svestan sustinskog jedinstva univerzuma. Nema umetnickog dela bez momenta nadahnuca ili inspiracije. Inspiracija nije nista drugo nego dar ili talent kod pojedinih ljudi da spontano ostvare spoj s nadsvenim nivoom ili da “otvore dusu” koja ih vodi ka Bogu ili samoj, zivoj sustini univerzuma.

      Istinski umetnik uvek stvara iz unutrasnjeg poriva, a ne spoljasnjeg priznanja. Ono dodje tek posle. Jer, svakim takvim kontaktom on uspeva da pretvari nevidljivo u vidljivo ili daje oblik i pojavu bezoblicnoj sustini koja postaje dostupna ili preopoznatljiva svima cija je dusa dovoljno otvorena. Umetnik daje oblik i pojavu, do tada, nemanifestovanoj, univerzalnoj svesnoj dubini koju posmatrac umetnickog dela pronalazi u sebi, pa otuda intenzivan dozivljaj ili osecanje.

      Sto god je umetnik vise u stanju da dosegne i izrazi takvu dubinu, njegovo delo je znacajnije ili ima visu umetnicku vrednost. Ponekad se desi da umetnik ode toliko daleko da vecina ljudi nije u stanju da dosegne takvu dubinu. U tom slucaju, izostaje priznanje ili ono sledi mnogo kasnije, kada ljudi ostvare dovoljan stepen razvoja da shvate takvu dubinu. O ovoj temi se, zaista, moze dosta toga reci. Jos jednom, hvala za lep tekst i javljanje.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s