Nuznost fleksibilnosti

Fleksibilnost je neophodan element progresivnog razvoja i funkcionalnosti, sto se nastojalo izraziti i sledecom izrekom: „Ako nece breg Muji, mora Mujo bregu.“ Ukoliko se covek nalazi na vrh planine i pri tome oseca osamljenost, usled potrebe za komunikacijom s ljudima koji se nalaze u nizini, i koji nisu u stanju da stignu do njega, normalno je da se on mora spustiti do njih. Inace, postaje detinjasto sedeti na vrhu i jadikovati nad svojom sudbinom, poput Nicea.

Mislim da je najvise s njim ostala impresija da intelektualna superiornost neizostavno vodi pesimizmu i tragicnoj izolovanosti od drustva usled nerazumevanja. U svakom slucaju da se misljenja koja idu daleko ispred njihovog vremena cesto susrecu s podozrenjem, nerazumevanjem, pa i omalovazavanjem.

Medjutim, to nije razlog za pesimizam i tragicnu izolaciju. Takva vrsta reakcije se obicno javlja kod arogatnih mislilaca s izuzetno jakim egom, kojima nedostaje fleksibilnost prilagodjavanja zbog nefunkcionalnog razvoja.

Oni preko pesimizma i izdvojenosti dobijaju potvrdu njihove intelektualne superiornosti, sto ih navodi da ih sto vise produbljuju, naravno s negativnim posledicama. Jer, se takvim stavom covek ne otudjuje samo od drugih vec i od svoje sustine. Na taj nacin se pada u zamku materijalnosti ili krutog, jednostranog pristupa fenomenu postojanja koji se pokusava shvatiti samo kroz suvoparnu intelektualizaciju.

Bez duhovnosti covek sebe i sve oko sebe shvata suvise tragicno i fatalno, posto gusi impuls intuicije ili dublje, smisaone dimenzije zivota. Bez takve dimenzije covek nije u stanju da nadraste vlastite okolnosti ili da sagleda skriveni smisao u pojavnom besmislu, pa se samim tim i nadje u depresivnom, pesimistickog krugu intelektualizacije.

U takvom svesnom stanju postoji svesnost o jazu s drugima i otudjenosti, ali se ne pronalazi konstruktivno resenje ili izlaz iz takve situacije. Razlog tome je sto covek pada u zamku svoga ega, pa  svoju vrednost procenjuje samo kroz svoju intelektualnu sposobnost, u cemu sam jaz sluzi kao neosporan dokaz njegove izuzetnosti i superiornosti nad drugima. Zato nije ni spreman ni da ga premosti jer bi time porekao svoju vrednost i superiornost ili sve ono cime se tako dugo identifikovao, tj. sto je postalo sastavni deo njegove licnosti.

Mislioci koji nadrastu njihov ego ili za koje je karakteristican progresivni duhovni razvoj, ne zapadaju u pesimizam ukoliko dodje do nerazumevanja s drugima vec pokusavaju da ga premoste na konstruktivan nacin. Oni ne procenjuju svoju vrednost, niti vrednost drugih ljudi, samo kroz intelektualnu sposobnost, vec naziru dublju, sustinsku lepotu i smisao koja se krije iza pojavne ogranicenosti. Za njih nije karakteristicna otudjenost vec kreativna osamljenost koja postaje izvor radosti i zadovoljstva, a ne patnje.

Advertisements

4 responses to “Nuznost fleksibilnosti

  1. Poštovana Sofija6,
    Zaista svaki put dotičete prave duhovne teme. Puno je toga za razmišljane i prihvatanje. Ja bih dodao jednu komponentu u vezi „Nužnosti Fleksibilnosti“. (Tolerancije. Obzirnosti, Poštovanja, Saosećanja.) Puno je toga što treba da se menja. Ali u ovom odnosu, koje vreme nudi za promene nedostaje dobre volje. Jedan vid učmalosti, otupelosti, obamrlosti i apatije. Nikome se ne ide u nešto nepoznato, preteće i previše ozbiljno i rizično. Pogotovu kada se ne misli svojom glavom. Tako da ja ne bih krivio onog ko ide ispred svog vremena nego bih one koji neće ili zaostaju – žalio! Kad tad moraće da shvate i popuste jer Istina mora da pobedi. To je neminovnost. A ovo što rulja ili masa radi je čisti hedonizam. A to nije daleko odmaklo od onih niskih strasti, pobuda i požuda. Kao fol – jednom se živi. Požurimo da što više nagrabimo. Jadni ne znaju da će jednog lepog dana sve da ostave. Ionako smo svi samo gosti. Pogotovu ne štima kada je to sve još povezano sa raznim perverzijama i nastranostima. A tako je bedan i jadan taj i takav život. Samo sva težina i vrednost takvog života je što se to ne vidi na početku nego tek na kraju drame, koja je svaki put bliža tragediji ili tragikomediji. I pri tome stalno pričaju da vreme leti, curi, juri i kako je život kratak i uludo protraćen. Pa da svisneš od tuge i žalosti za onim što smo mogli a nismo hteli. Pozdrav Petar

    Sviđa mi se

  2. Posto vidim da najveci znacaj pridajete duhovnosti, da li pritom zanemarujete i pol, da li opravdavate homoseksualizam ?

    Sviđa mi se

    • ne zanemarivati, nego da li ste za jednakost izmedju polova, i da li biste opravdali takvu slobodu..

      Sviđa mi se

      • Duhovnost nema pola. Polovi kao komplementarna suprotnost postoje u pojavnoj ili fizickoj dimenziji. Zbog toga razliciti polovi mogu ostvariti istinsko ili sustinsko razumevanje samo kroz duhovnu dimeziju ili progresivni duhovni razvoj koji se zasniva na iskrenosti, plemenitosti, nesebicnosti, itd.

        U pojavnoj, fizickoj dimenziji se koncentrise na razlike, tj. ostaje se u domenu nizeg razumevanja. Duhovnost se izdize iznad razlika tako sto ih objedinjuje, prevazilazi ili ostvaruje njihovu konstruktivnu sintezu i time dobija dublje, sustinsko razumevanje.

        Drugim recima, mada svako ljudsko bice ima fizicku, ogranicenu, odredjenu, pojavnu razliku u vidu pola, ono takodje ima i nefizicki, „neutralni“ ili duhovni potencijal. Razvoj tog potencijala i jeste ono sto omogucava ljudima da ostvare konekciju ili da uvide iluzornost njihovih pojavnih ili polnih razlika.

        Sto se tice homoseksualizma, mislim da je to stvar licnog izbora i sklonosti. Ja sam o tome vec iznela svoje misljenje zato cu ga samo copy/paste ovde:

        Homoseksualnost je najkontroverznije seksualno ponašanje ljudi. Osnova te kontroverzije nalazi se u pitanju urodjenog i stečenog karaktera homoseksualnosti, koje za sobom takodje povlači i pitanje moralne prihvatljivosti.

        Ukoliko homoseksualno ponašanje osobe ima nasilan i destruktivan karakter ili u odnosu na nju samu ili u odnosu na druge ljude ono predstvalja posledicu zaostalog duhovnog razvoja koji se nalazi u protivrečnosti s moralnim principima.

        Međutim, ukoliko dvoje odraslih ljudi dobrovoljno stupaju u homoseksualni odnos i pri tome imaju konstruktivan odnos i prema sebi i jedno prema drugom kao i prema okolini, takvo ponašanje se može okarakterisati kao moralno ili prihvatljivo. Ipak, kao što se rani heteroseksualni odnosi negativno odnose na duhovni razvoj ljudi, isto je i sa homseksualnošću.

        Mladi ljudi prolaze kroz različite faze razvoja pa im je ponekad teško da jasno sagledaju njihovu seksualnost. Pogotovo ukoliko im je dostupna pornografija te se nalaze pod uticajem iskrivljenog ili degradirajućeg odnosa preme seksualnosti. Zbog toga je neophodno da se postigne ne samo fizička već takođe i psihička zrelost pre nego što osoba definiše sebe kao homoseksualnu.

        Ukoliko ljudi oforme homoseksualnu bračnu zajednicu u kojoj nameravaju da imaju decu neophodno je da podrobno razmotre sve aspekte takve namere. Mi živimo u društvu gde su još uvek duboko ukorenjene predrasude tako da deca iz takve zajednice mogu biti izložena mnogobrojnijim i kompleksnijim neprijatnostima nego deca iz heteroseksualne zajednice. Isto tako, činjenica da se deci uskraćuje odrastanje uz oba biološka roditelja je sama po sebi diskutabilna.

        Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s