Suprotnosti života

-Zivot je aktivnost proizvedena vecitom igrom jina i janga ili komplementarnim suprotnostima. Zbog toga u njemu postoji dobro i zlo, tuga i radost, smisao i besmisao, itd., posto su to sve neophodni elementi svesnog razvoja.

Svaki nesklad jina i janga se dozivljava kao nemir, patnja i bol koja stimulise duh da uspostavlja ravnotezu, cime nastaje proces promene ili ucenja. Takav proces se u svesnom nivou odrazi kao progresivnija spoznaja koja nam omoguci efikasnije prilagodjavanje.

Bez neravnoteze ne bi bilo zudnje za ravnotezom ili duhovnom dimenzijom cime bi izostalo i dublje, sustinsko razumevanje. Zato bol i patnja, kao rezultati neravnoteze, imaju svoju svrhu u procesu razvoja, jer pokrecu promenu. Ta zakonitost je uocena posredno ili neposredno u mnogim izrekama kao na primer:

Češka poslovica: „Grožđe tuge daje najbolje vino.“

———

Goethe: „Nijedna radost bez tuge ne biva!“

————–

Ivan Cankar: „Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge i nema ljepših snova od onih što ih rađa bol.“

—————-

Carl Gustav Jung: „Susret dviju osoba je poput spoja dva kemijska elementa: ako dođe do reakcije, oboje se mijenja.“

——————–

„Preterena žurba škodi, a često škodi i oklevanje; pametan je onaj ko sve radi u pravo vreme.“

——————-

Ivan Sergejevič Turgenjev: „Suze su poput oluje; posle njih čovek je uvek mirniji.“

—————

Stephen King: „Suze koje zaceljuju iste su one suze što peku i bičuju.“

-Ma koliko da je neprijatno suocavanje s vlastitim zabludama, greskama ili razocaranjem, ono je ipak neophodno ukoliko se nastoji osloboditi od njih.

———-

Pitagora: „Brige bi nas trebale voditi u akciju, a ne u depresiju. Nijedan čovjek koji se ne može kontrolisati nije slobodan.“

-Depresija i pesimizam nastaju kao potpuno blokiranje duhovne snage sto dovodi do zadrzavanja u pojavnom neskladu ili neravnotezi. Uzrok blokiranja moze biti nesvesno opiranje novim vrednostima jer se zele zadrzati strare, nefunkcionalne, ali egoisticno sentimetalne ili poznate. Pa je cesto u pitanju i nesposobnost fleksibilnosti, kao i strah od nepoznatog. Zato je za takvo stanje karakteristicana neprijatna, pasivna ucmalost koja izbegava ostrinu duha jer bi odveo u aktivnost i promenu.

——————

Konfučije: „Ako hoćeš da si stalno srećan ili mudar, moraš da se menjaš.“

—————

Afrička poslovica: „Kad nemaš neprijatelja u sebi ne može ti naškoditi neprijatelj van tebe.“

-Veoma tacno. Integralna osoba stvara jedinstvenu unutrasnju snagu kojoj ni jedno vanjsko iskusenje ili negativan uticaj ne moze nauditi.

———————-

Jefferson Davis: „Ne budite nikad ponizni pred oholima, niti oholi pred poniznima.“

————————-

„Ne mozes pronaci mir izbegavajuci zivot.“

-Niko ne moze u potpunosti izbeci zivot, posto ce ga zivot uvek podsetiti da je tu. 🙂 Mir se ostvaruje razumevanjem ili svesnim uskladjivanjem suprotnosti, a ne njihovim ignorisanjem ili potiskivanjem.

—————–

Oscar Wilde: „Žaliti zbog svojih iskustava znači zaustavljati vlastiti razvoj.“

Advertisements

3 responses to “Suprotnosti života

  1. Gledam a ne vidim. Il’ su svi prezauzeti ili prepametni? Ali ipak dobro je, i tako je kako je. Postoji samo jedna – pozitivna sila. Sila dobra! Neko kaže : Jin – jang. A ja bih dodao da je u pitanju samo jedna energija i mi, koji to osećamo. Zato je samo jedan deo slike bele boje. I on pretstavlja stvarnost, realnost. Crna boja pretstavlja nas, naš pristup shvatanju tog odnosa. Čak smo i mi ta ista sila, deo te energije, samo što naš položaj i smer na dejstvo te sile zavisi privremeno od našeg gledanja i trajanja. Kretanje stvara zabunu. Ni sam Jin ni sam Jang nisu samo slika. Oni su statična slika kretanja, što život znači. Ali to nas vodi u prethodno shvatanje – Šta je to slika? Slika je zarobljen, zamrznut, zaustavljen trenutak trajanja. I samo dejstvo te sile ima smer od slike ka nama i od nas ka slici. Slika je vrednija nego hilljade reči! Slika ima svoju dubinu. Ona nam i govori. To je onaj „nemušti jezik“. Mnogi gledaju a to ne vide. Tu dolazi do one „veličanstvene zabune“ – relativističkog shvatanja i pokušaja da se na taj način objasni postojeće stanje oko nas. Napravila se još veća zabuna i zbrka. Na prvi pogled sve je nedokučivo i jako složeno i teško. A ako bolje pogledamo sve je jasno i prosto.
    Pa mi jako teško bude i pada što ljudi, svi, jednako reaguju i rezoniraju kada ih upitam : Dali postoji NIŠTA? Prosto je da ne može da bude prostije. A objašnjava mnogo toga. To je onaj Rubikon, prelomni trenutak u životu individue. I tada čovek počinje da misli svojom glavom. Ali kako to izložiti i objasniti nekome ko „zna znanje“? Pozdrav od Petra

    Sviđa mi se

    • Pozdrav Petre!
      Nasa cula nam omogucavaju da uocavamo oblike i pojave, kao i njihovu vezu i interakciju na osnovu cega odredjujemo postojanje. Zbog toga sve ono sto ima oblik ili pojavu ili sto je dostupno uocljivosti nasih cula odredjuje se kao NESTO ili postojanje, dok sve ono sto sto nema oblik ili pojavu, ili pak ciji je oblik ili pojava toliko suptilna da se ne moze uociti, odredjuje se kao NISTA ili nepostojanje.

      Sta se iz ovoga moze zakljuciti? To, da je nasa spoznaja ili odredjivanje postojanja uvek uslovljeno nasom sposobnoscu uocavanja; i da bi prema tome, nasa ogranicena sposobnost uocavanja uslovila i neadekvatnu spoznaju postojanja (sto se vec toliko puta do sada vec dokazalo).

      Poznato je da postoje tri osnovna entiteta u postojanju i to: materija, energija i svest. Dok prva dva imaju oblik, svest nema oblik jer je niko nikada nije uocio samu po sebi, vec uvek preko materije i energije.
      Medjutim, iako svest nema oblik ona ima razlicita stanja, sto mi neposredno osecamo kao misli, osecanja i razum (o cemu sam ja vec opsirnije pisala). Najmisterioznija i najjaca sila u univerzumu je ljubav posto je njeno svojstvo prevazilazenje ili ujedinjavanje svih razlika. Tako da bi ljubav, u izvesnom smislu predstavljala „jezgro“ univerzuma iz kojeg sve ekspanzira i u koji se sve opet vraca.

      Sviđa mi se

  2. Poštovana Sofija6, Hvala Vam što ste se potrudili da mi neke stvari objasnite. Ali ja imam nešto da dodam ili drugo kažem: Sva Vaskolika Nauka, Filozofija, Fizika stoji na klimavim nogama. A ja kao autista, silom prilika, imam tu priliku ili zadovoljstvo da uočim to stanje. Divno ste sve to izložili, ali samo da nije ono „ali“. Slavna plejada, sve bolji i pametniji od pametnijeg nikako ne mogu da vide nešto što se zapravo i ne vidi, ili kako Vi kažete može da se uočiti indirektno. Posredstvovanjem nekoga ili nečega. I tu je ono zbog čega se ja lomatam i na nešto ukazujem. Čudno je to čudo. Taj beskrajni i večni prostor. Kojeg niko ne zapaža. Nego našao se ja da pametujem. Ta irelevantnost. Izgleda da će još malo da važi ona floskula : „Da je čovek merilo svih stvari!“ A baš tako je blizu našeg nosa i naše svesti. Možda zbog te blizine i ne vidimo u kom grmu leži zec. Evo baš sada se lome koplja u „Nauci“ po pitanju „alfa“ zračenja i odjeka. Izgleda da je sve ovo do sada baš ono što ja tvrdim. Ne mora da bude, ali svi su izgledi da sam ja u pravu. Iako sam ja laik i analfavbeta za pojedine. Dobro Vi obrazlažete ali donekle. I slavni Ajnštajn je pogrešio što je uzeo u račun te dve komponente Prostor i Vreme. To je jedno te isto jer može da supstituiše jedno drugo. Nije sve jedno jedan kilometar za odraslog čoveka, dete, kornjaču, puža ili mrava…I razume se da rezultat nije tačan ma koliko pokušavaju da sa njime dokažu nedokazivo. Najmanje je jednako najvećem.
    A što spominjete ljubav, ako je jednostrana, polovična, ona je sve samo ne lubav. Ljubav je prava samo kao cilina. I samo kada je obostrana!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s