Mrkla Noc Duse (Dark Night of the Soul)

Zlatna Iris: „moje neko shvataje je da integracija sa bogom (koja kako kazes moze da nastupi samo onda kada covek vise nije u telu) je moguca samo ukoliko je covek za zivota dostigao mudrost, prosvetljenje, neko bi rekao i vaskrsenje. sto se tice hriscanstva, mozda gresim, ali opet moje shvatanje isusovog vaskrsnuca je upravo povezano sa mrklom noci duse. (nisam citala jovana da bih znala o cemu se radi, nagadjam) raspece je ta mrkla noc kroz koju je trebalo proci da bi mogao da vaskrsne kao duhovni covek – isus hrist.“

Zxy: „Ja mislim da vaskrsava svaki čovek još za života kad se produhovi što naravno bude kad noseći svoj krst prodje kroz golgotu na svom putu i da je to smisao poruke“ Ja sam put,istina i život“

Zlatna Iris: ja ne delim isto misljenje…mislis li zaista da se svaki covek produhovi u pravom smisli reci? postane svestan svoje sustine…oko sebe ja vidim vrlo malo onih koji zive u skladu sa sobom, a mnogo onih koji se zadovoljavaju prolaznim, kratkotrajnim zadovoljstvima koje nudi spoljasnji svet. i samo nanose sloj za slojem na svoju skoljku misleci da ce nova farba, nova tekstura, novi ukras biti dovoljan da ih ucini srecnim. a unutra suplje….

-Isus je bio podvrgnut fizickom mucenju zbog cega je i umro, da bi posle tri dana vaskrsao. On je bio duhovno probudjen i pre vaskrsnuca. Mrkla noc duse je nesto drugo. U njoj ljudi nisu podvrgnuti fizickom mucenju vec je to neka vrsta unutrasnje krize koja moze da se javi kod religioznih ljudi kao sumnja u njihovu veru.

Takva kriza je cesta kod religioznih ljudi usled njihove ogranicenosti autoritetom, teologijom, dogmom ili bezrezervnim, nepromisljenim prihvatanjem ideja koje nisu, niti mogu biti asimilirane na svim nivoima njihove psihe. Naime, svaki covek ima svoju jedinstvenu unutrasnju lepotu i originalnost ili duhovni potencijal koji treba da se realizuje u njegovoj licnosti kroz svesni nivo ili um.

Spoljasnji uticaj je pozitivan ako aktivira takvu realizaciju ili ako stimilise ljude na prodiranje u dublje nivoe njihove psihe, cime obelodanjuju njihova dublja osecanja i misli. Time se ostvaruje unutrasnja integracija ili dobija jasniji uvid i u sebe i sve izvan sebe. Ukoliko ne dodje do takvog procesa vec se bez razmiljanja prihvata necije misljenje tada se potreban unutrasnji proces razvoja paralise sto rezultira unutrasnjom dezintegracijom i neravnotezom koja moze rezultira krizom. Kriza je pravi blagoslov jer predstavlja katarzu u kojoj se um ili svesni nivo oslobadja spoljasnjih uticaja i uspostavlja ponovni kontakt sa svojim duhovnim potencijalom.

Zasto su neki ljudi podlozniji bezrezervnom ili nekritickom prihvatanju spoljasnjeg uticaja? Neki beze od odgovornosti posto imaju duboko potisnuto osecanje inferiornosti i nesigurnosti, nekima pojedine ideje omogucavaju da i dalje zadovoljavaju nize nagone i strasti, odnosno takve im ideje omogucavaju da svesno imaju visoko misljenje o sebi i svom duhovnom razvoju i pored unutrasnje dezintegracije ili zanemarivanja svojih dubljih moralnih vrednosti, osecanja i potreba.

To je kao privremena anestezija koja maskira unutrasnji bol i haos te je covek u stanju da i dalje zadrzava iluziju svoje savrsenosti, srece, uspeha i zadovoljstva. Jednom recju, u pitanju je zapostavljen duhovni razvoj ili unutrasnja dezintegracija i neiskrenost sto je Zlatna Iris takodje zapazila:

mislis li zaista da se svaki covek produhovi u pravom smisli reci? postane svestan svoje sustine…oko sebe ja vidim vrlo malo onih koji zive u skladu sa sobom, a mnogo onih koji se zadovoljavaju prolaznim, kratkotrajnim zadovoljstvima koje nudi spoljasnji svet. i samo nanose sloj za slojem na svoju skoljku misleci da ce nova farba, nova tekstura, novi ukras biti dovoljan da ih ucini srecnim. a unutra suplje….

Da li to znaci da se ne trebaju prihvatati ili proucavati ideje drugih ljudi? Naravno da ne. Svaki covek nosi svoj specifican i jedinstven uvid koji veoma mnogo moze da obogati i stimulise nas uvid i razumevanje, te je korisno i pozeljno proucavati misljenja drugih ljudi. Ali, ne bez kritickog osvrta, pitanja i analize.

U takvoj analizi i um (razum) i srce (osecanja, intuicija) moraju biti podjednako zastupljeni i zadovoljeni, odnosno integrisani. Odlika svake dogme ili zatvorenog sistema je da apelira ili na jedno ili na drugo. Zbog toga je korist, zadovoljstvo i mir koji se ostvaruje kroz dogmaticno ucenje, ne samo lazan, vec i stetan posto zaustavlja potreban unutrasnji proces integracije ili realizaciju ljudi o njihovom stvarnom unutrasnjem stanju. Time se unutrasnja neravnoteza ili dezintegracija jos vise potiskuje sto kasnije rezultira i kompleksnijom krizom ili visim stepenom nefunkcionalnosti.

Istina ili mudrost je ziva aktivna dubina koja se neprestano produbljuje, zato ucenje koje se ne razvija ili koje se zaustavlja na bilo kojoj dostignutoj dubini mudrosti vremenom prerasta u njenu suprotnost, pa i Andre Žid kaže: “Veruj onima koji tragaju za istinom, sumnjaj u one koji su je pronašli.”

Advertisements

9 odgovora na “Mrkla Noc Duse (Dark Night of the Soul)

  1. Поштована Софија6,
    Нисам ни позван да судим, нити дајем своје мишљење о било чему или о било коме. Али могу у својој осами да мислим шта хоћу. И о коме хоћу. Тако и друга бића мисле и делају. Превише је претварања и лажи речено. Превише је изманипулисано све са свиме и свачим. Поготову паметовањем.
    Тема задире у дубину и таму где се реално са „нереалним“ нама недоступним, дотиче и једно у друго претаче. Само ми то не схватамо тако, него је све или – или. Догма цркве је да је нешто априори тако, како великодостојници кажу, а верујте ми на речи, не знају ни да се прекрсте. Или, Свети отац им каже овако, а они – контра. Погледајте боље па ћете и то видети. Ја сам учио веронауку и многе ствари су ми јасне. Духовна моћ људи се крије у њиховом телу које је истовремено окружено и нечим што ми не видимо. Неко каже да је то аура. А све је исувише просто. Све је то јединство целине. Како Ега тако и Супер Ега. Отуд настају лутања и неслагања. Наука се држи свог плота, а црква свог. Ја сам заговорник да Физика и Метафизика морају да буду једно. Иначе нама нема ни макац. Па када кажем да постоји НИШТА, односно Простор или растојање и ирелевантна густина, вредност, величина, број…Многи „од здраве памети“ мисле да сам ја „шенуо“. Ајнштајн је увео у рачуницу Простор и Време, привидне атрибуте и помешао са енергијом и њеним кондензатом материјом, као реалне чињенице. Па је тако погрешио. Два пута. Када би мислили својом главом многе би ствари биле на свом месту. Видели би да ми небисмо могли ни да макнемо у свом кретању, односно не би било ни времена. Тако да без „Вакума“ који итекако постоји не би било ни нас. А размишљање о Етеру и шта је било пре Биг Бена би нас одвело у Свету Тајну. Ја и о томе имам своју претпоставку али није за неког ко не мисли својом главом, него све прима – здраво за готово. Поздрав Петар

    Sviđa mi se

    • U svakom slucaju Petre da imate pravo da mislite sta hocete i kako hocete, i da dajete svoje misljenje sve dotle dok se njime ne omalovazavaju ili povredjuju drugi ljudi, tj. dok se ostaje u okviru konstruktivne diskusije. Vi to za sada cinite, tako da ne vidim razlog da ne iznosite svoje misljenje, ukoliko to zelite. Ja Vas takodje pozdravljam.

      Sviđa mi se

  2. Poštovani Skupe, Uvažena Sofija6,
    Ja, kao i svi subjekti u duhovnom životu smo samo refleksija „spoljnog sveta“. Odnosno samo smo naše mišljenje, teorija o fizikusu i nas u njemu. Ako se naše postavke pa ma i u jednom slučaju ne poklapaju sa stvarnošću, istinom, ili ne štimaju – onda sve treba revidirati i postaviti na novim temeljima. Realnost je skoro nemoguće menjati. Lakše je promeniti nas, naše shvatanje i zaključke o svemu. Ili promeniti rezon ili se ne petljati u nešto što ne razumemo. Ako tako ne radimo onda samo kvarimo odnose i naše mesto u svemu. Nikada ne treba da baziramo apriori na predmetu spora. Kvarimo Harmoniju. Kvarimo lepotu Kosmosa, dela koji je Bog stvorio. Moje razmišljanje je samo ukazivanje, moj putokaz, da ne treba da grešimo. Svi imamo saznanja ali nismo svi na istom rastojanju od istine. A ja bih molio da svako ukaže na bolji put, pa da me ispravi. Nikad se neću ljutiti. Malim koracima do cilja, na putu spoznaje, saznanja i izgradnje svesti. Ne zatvarati oči i ne praviti se nem i ne preuzimati ulogu stvoritelja. Postoji jedinstvo svega. Nekad iritiram ljude kada kažem da je najveći broj, cifra jedan. Istina je samo jedna. Pozdrav misliocima od Petra

    Sviđa mi se

  3. Kako je to Isus vaskrsnuo 3 dana posle smrti? I kako se nasa dusa sjedinjuje sa bogom posle smrti?
    Jel mozete to da mi objasnite?

    Sviđa mi se

    • U Bibliji (Novi zavet) je zabelezeno da se Isus tri dana posle smrti na krstu, pojavio i razgovarao s njegovim sledbenicima pre nego sto se u potpunosti izdigao u Nebo ili presao u drugu dimenziju. Takvim prevazilazenjem fizickih zakonitosti potvrdio je snagu i neunistivost duhovnih zakonitosti, tj. njegovog ucenja ili svega onoga sto je predstavljao. Naravno, o tome postoje obimna i kompleksna teoloska objasnjenja koja se ne bi mogla izloziti u kratkim crtama, a da ne izgube pravo znacenje. Pored toga ja se ne bih zadrzavala na teoloskom kao i dogmaticnom, crkvenom objasnjenu jer je moj pristup duhovnosti mnogo otvoreniji i fleksibilniji.

      „I kako se nasa dusa sjedinjuje sa bogom posle smrti?“

      Ovo takodje dotice kompleksno pitanje svesti koje za sobom povlaci objasnjenje i razumevanje mnogobrojmih pitanja i pojava. Tako da ne znam koliko cu biti u stanju da dam zadovoljavajuce objasnjenje kroz komentar. Medjutim, ipak cu pokusati s rizikom da mnoge stvari ostanu nedorecene ili cak i nerazumljive zbog izvodjenja iz konteksta. Sve ono sto mi u ovoj dimenziji mozemo videti ili opaziti to je materija i energija s fizickim ili uzrocno posledicnim zakonitostima kroz koje mi nastojimo da otkrijemo sustinu postojanja.

      Medjutim, sustina postojanja se ne moze otkriti kroz njih, posto su materija i energija pojavni oblici postojanja. Sustinski entitet postojanja je svest sa komplementarno suprotnim zakonitostima fizickoj dimenziji ili materiji i energiji. Svest je nematerijalana, nefizicka, duhovna, bezoblicna ili neunistiva dimenzija postojanja koja se nalazi „iza“ pojave ili prolaznosti fizickih oblika.

      To je ono sto UVEK JESTE ili sto se neprestano samoobnavlja, razvija i transformise stvarajuci pojavu (materiju i energiju). Tako da je pojava ili materija i energija samo refleksija sustinske svesne transformacije. Tako na primer, dve osnovne, najuopstenije karakteristike fizickog univerzuma su komplementarna suprotnost svetlosti (zvezde) i tamnog prostora. Pored njih postoji i etericnost ili vazduh koji se povezuje s inteligentnim zivotom.

      Mnoge religije (nezavisno jedna od druge) isticu sustinsko Trojstvo ili transformaciju koja je u hriscanstvu poznata kao Otac (nemanifestovanost, prema tome tama i pasivnost u fizickoj dimenziji), Sin (svetlost, aktivnost ili manifestovanost) i Sveti Duh (etericnost koja donosi razumevanje). Zasto to? Sta to simbolise ili na sta to aludira?

      Na svest ili sustinu postojanja. U nasoj svesti te tri razlike se manifestuju kao osecanja, misli i razumevanje. Osecanja su jedinstvo, intenzitet ili sazetost misli (svetlosti) te predstavljaju neshvacenu ili misterioznu dubinu tame, tj. nesvesnog, pasivnog potencijala koji je bitak aktivnog, realizovanog svetla ili aktivnog, svesnog nivoa, odnosno bica.

      Interakcija svetlosti i tame ili svesnog i nesvesnog nivoa stvara etericnost, tj. neutralnost i ravnotezu Duha. To je moment jedinstva svetlosti (misljenja) i tame (osecanja) ili uvida i u jedno i u drugo cime se ostvari mudrost ili razumevanje. Bez duhovne dimenzije misljenje postaje pristrasno, nefunkcionalno, vodjeno slepim, nerazumljivim nagonima, zeljama, strastima, porivima itd. sto zadrzava u nerazumevanju ili sto stvara iluziju.

      Zato je neophodno da svi svesni aspekti, tj. osecanja, misljenje i razumevanje budu ukljuceni u proces razvoja bica ili osobe da bi se „povezao krug“ ili omogucila nesmetana svesna cirkulacija ili transformacija smisla ili njegovog samoobnavljanja ili samorazvoja.
      U tom ciklusu najnedostizniji ili najmisterizniji je potencijal ili dubina osecanja iz kojeg izviru i misli i razumevanje. Ta dubina je Ljubav, pa se zato za Boga i kaze da je Ljubav. Naime, dok fizicka dimenzija predstvalja ekspanziju svetlosti, individualnosti, odnosno njihovu interakciju i aktivnost, dotle sustinska dimenzija potencijala predstavlja sazetost svetlosti ili nemanifestovano, pasivno jedinstvo individualnosti iz kojeg sve proizilazi i u koji se sve opet vraca.

      Dok u fizickoj dimenziji oblik ili pojava postaje veca sirenjem, dotle je u nefizickoj dimenzjiji obrnuto, posto se sazimanjem ili „skupljanjem“ ostvaruje visi ili dublji smisao. Takvo sirenje i sazimanje je pulsiranje ili samoodrzavanje smisla, svesti ili zivota. Dakle, iza tame fizickog univerzuma je jedinstven, sazeti potencijal svetla ili snaga Ljubavi, koja ne samo sto obuhvata postojecu svetlost i aktivnost (zvezde s planetama), vec je i sam njihov izvor.
      Ono sto je tama univerzumu to je dusa nasim telima. Dusa je skrivena u tami nesvesnog kao dubina ljubavi ili snaga koja spaja i odrzava sve telesne razlike. Svako telo ima svoj specifican i karakteristican oblik zato sto ima specifican i karakteristican intenzitet duse ili ljubavi. Sve duse, kao razlicite sazetosti, intenziteti ili dubine ljubavi sadrzane su u Bogu kao najsazetijem, najdubljem ili Jednom, jedinstvenom intenzitetu ili dubini Ljubavi celokupnog univerzuma. Zato se Bog nalazi u sredistu ili „srzi“ svake duse.

      Sto god se dusa vise otvora kroz ekspanziju misli koje se prosvetljuju ili oplodjavaju duhom bice postaje svesnije svoje sustine ili svoga bitka, odnosno ostvaruje visi stepen integralnosti. Takva integralnost bica, omogucava dusi, kao bitku bica da se produbljuje ili priblizava svom sredistu ili „srzi“, tj. Bogu.

      Integracija bica ili svesnog nivoa ega sa svojim bitkom ili dusom u telu je neophodna da bi dusa posle smrti ili u svom bestelesnom razvoju mogla da se u potpunosti sjedini svojim bitkom ili Bogom. Takva integracija ili takvo svesno stanje prosvetljenja, ispunjenosti, mira, ljubavi i razumevanja je nemoguce u telu, pa zbog toga i ostaje neobjasnjivo i nepojmljivo u ovoj dimenziji.

      Sviđa mi se

      • Na moju izjavu: „Takva integracija ili takvo svesno stanje prosvetljenja, ispunjenosti, mira, ljubavi i razumevanja je nemoguce u telu, pa zbog toga i ostaje neobjasnjivo i nepojmljivo u ovoj dimenziji.“ Dobila sam sledeci komentar na Krstarici, pa mislim da bi takodje uneo vise svetla u ovu temu:

        Zxy: „Ja mislim da se ta integracija dešava u telu za života ,šta više da mu je to i smisao i cilj,koji se ostvari u većoj ili manjoj meri uz svest o ograničenju koje ga sputava ali upravo to je osnov nade koja oseća da su ta ograničenja vezana za telo i život…privremena.“

        -Dusa je nadsvesni ili sustinski potencijal svesti (Sopstvo) dok je svesni, aktivni nivo (ego) realizovana ogranicenost toga potencijala. Cilj je da ego postane svestan svoje prave sustine ili duse, zbog toga i diktum: „Spoznaj samog sebe“, s kojim se ljudi opominju da spoznaju dusu u telu.

        Medjutim, dusa se u interakciji s telom takodje ogranicava jer nije u potpunosti koncentrisana u Bogu, mada je on uvek koncentisan u njoj kao njen bitak ili „srz, centar“. Tek kada prestane interakcija s telom ili kada se dusa vrati svojoj cistoj, bestelenoj dimenziji, ona je u stanju da ostvaruje sazimanje koje nije ograniceno vremenom i prostorom kao u fizickoj dimenziji, cime se vraca svojoj srzi ili bitku koje je Bog ili Apsolutno Jedno celog univerzuma, a ne samo jednog odredjenog oblika ili tela kao dusa.

        Sviđa mi se

      • To sto tvrdite ne moze se dokazati stoga to je jedan vid iluzije ako prihvatate neku ideju za koju nemate nikakvih logickih dokaza.
        Vasu ideju temeljite na minimalnom razlogu koji nije dovoljan razlog da proglasite neku tvrdnju za istinitom.
        Kao i sto je slucaj sa vaskrsnucem Isusa – prihvatanje tvrdnje autoriteta – Crkve koja se opet bazira na veri a ne na znanju ( stavise takvu pojavu niko ne moze da razumom da spozna ).

        Sva pitanja sto se ticu postanka sveta, zivotu posle smrti itd spadaju u metafiziku i ona nisu spoznatljiva, bar ne jos…stoga i samo zamlacivanje tim pitanjima bilo bi besmisleno.

        Zivot je ovde i sada, stoga nemojmo gubiti vreme na gluposti.

        Sviđa mi se

        • U pravu si ovo spada o domen metafizike. Medjutim, metafizika takodje ima svoj znacaj i svrhu postojanja. Ona ne nastaje iz NICEG vec iz NECEG sto prevazilazi granicu materijalno-energetskog, pojavnog ili uzrocno posledicnih zakonitosti fizicke sfere, odnosno sto zadire u nefizicku ili nedovoljno istrazenu sferu sustinskog postojanja. Koja je to sfera? To je sfera svesti ili najmisterioznijeg, neshvacenog entiteta postojanja.

          Da li se svest moze spoznavati? Ako je odgovor da, onda je pitanje kako? Odgovor je da i to neposredno kroz samospoznaju, intuiciju, meditaciju, refleksiju, pa i iskustveno kroz zamiranje ili klinicku smrt. Rezultati takve spoznaje ili uvida ljudi su izrazeni kroz religiju, filozofiju kao i i naucnu disciplinu psihologije i psihijatrije s Jungom i Stevensonom kao najpoznatijim, ali ne i jedinim predstavnicima.

          Koliko je hipoteza o svesti kao sustinskom, neunistivom entitetu zivota i postojanja, koja ima smisaoni kontinuitet razvoja, osnovana ili validna u poredjenju s hipotezom o postojanju nepostojanja, besmisla ili NISTA kao sustini postojanja NECEG sto ima manifestaciju fizickog zivota i postojanja? Na cemu je zasnovana jedna, a na cemu druga hipoteza?

          Prva hipoteza je zasnovana na aktivnom istrazivanju ili nastojanju da se pronikne u „obe strane“ postojanja, pa je samim tim sveobuhvatnija, progresivnija, fleksibilnija ili otvorenija u odnosu na drugu zatvorenu, ogranicenu i jednostranu hipotezu koja se u potpnosti ogranicila pojavom i fizickim zakonitostima, zanemarujuci ili cak ignorisuci „drugu stranu“ postojanja.

          Odnosno, koja je iz nedovoljno shvacenog i objasnjenog fizickog postojanja donela kategoricki, arogantni i pesimisticki zakljucak o „drugoj strani“ kao nepostojecem, besmislenom ili nevaznom, iako nema adekvatne dokaze da je to tako. Naprotiv, takva hipoteza obiluje kontradiktornoscu.

          Ja sam navela da prethodno objasnjenje u tako sturom i kratkom izvodu ne moze biti dovoljno argumentovano i obrazlozeno, tako da nekom ko nije citao opsirnije i argumentovanije obrazlozenje ono moze izgledati neosnovano i nejasno. Narocito nekom ko nije bolje upoznat s ovom oblasti i tematikom, kao i nekom ko jos uvek nije duhovno razbudjen.

          Zbog toga ja nikome ne namecem svoje misljenje i smatram da svaki covek sam za sebe treba da odredi granicu „gluposti“ ili granicu koristi i mogucnosti kojom ostvaruje progresivan i funkcionalan razvoj, koji se zasniva na uvidu ili spoznaji smisla zivota i postojanja ovde i sada.

          Sviđa mi se

  4. Учио ја веронауку. Па су ми одмах објаснили да је било потребно да се оснује ново веровање, једноверје. Логика и једина могућа варијанта стварања овог света би била у јединству, односно у целини овог света. (Тамо где је много бабица килава су деца.) Из чисто практичног разлога добро је било и то да се рачунање времена почне од његовог творца. Чврста и фиксна тачка. Учење о новој вери, хришћанству, задире као и све херметичке науке и има тамне и нејасне периоде. И сада без престанка владају пагански обичаји, веровања и богови. Само инкогнито. Ако ћемо за право и дан данас, хтели ми то или не, вршимо праисконске, паганске обичаје, обреде жртвовања. И Подушја. Мање или више. Отворено или јавно. Скривено или тајно. Како би иначе назвали то силно расипање хране у припремању, кувању и прању суђа. Али да не расплињавамо даље.
    Оснивају се и друге вере по истом принципу. Потресно жртвовање, или пост, и уверавање да смо истрајавајући – на добром путу. Само настављање Веровања је увек важније и вредније од саме вере. Пружа топлину и реалније осећаје. Већа задовољства. Омасовљена акција је сигурност у инертности. Многи злоупотребљавају веру па је користе као нешто од чега се да добро живети. Чисто као занатски и еснафски вид деловања. Многи настоје и да постигну примат, која је вера боља или важнија. Више је жртава настало од верских ратовања него од свих болести и природних несрећа, и недаћа. Многи чак и бркају веру са народношћу, какав је рецимо код нас случај. Један народ, један језик а свака вашка – башка. Па пута три, четири. А крви до колена. И све мајке уплакане. И све што нам се догађа има политичку ноту у себи.
    Исус Христ је бого-човек. Стварно, опипљиво објашњење ширем пуку, народу да лакше схвати и доживи сву драму, трагедију и страхоту жртве је у Распећу и божијој милости да свог јединца жртвује за спас људских душа. Интересантно ће бити једном, када се сви непосредно осведочимо да се наше душе никад нису одвајале од Бога и његове близине. Још ће бити потресније сазнање када констатујемо да је Бог сво ово време био у нама и са нама. Није се Бог бојао никога, ни некакве силе. Јер је он и ту силу створио да служи човеку. Човек јој је мењајући смер силе, направио себи тешкоће и несрећу.
    Сам Васрс је једино могуће објаснити, ако је стваран, да је он божански вид моћи Творца. Ван телесни вид повлачи све друге видове и погледе на свеукупне могуће и немогуће и теоретске и практичне могућности. Свакоме је остављно да се сам определи по својој властитој вољи којем ће се царству приклонити. Овоземаљском или божијем. Злу или добру. Поздрав мислиоцима, Петар

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s