Komentari na De Melo

Ovo su komentari na tekst De Melo:

Zxy: „Glupost je takodje savršeno zadovoljna sobom a ni ruža nije tako bezazlena; izgleda da De Melo nikad nije orezivao ruže inače bi znao.

Ali Sofija bez obzira što si lepo rekla sve takodje tačno je da ko umnožava znanje umnožava muku. Što više znaš više patiš,izgleda da sve moraš da platiš,od prokletstva Faustovog patiš;ovim ne mislim na tebe ,to važi za sve.“Dok ne budete kao deca nećete ući u carstvo nebesko“-da li na kraju razvoja postižemo to da budemo kao deca ponovo.

ps ovaj moj komentar nemoj uzimati baš za ozbiljno,nije mi namera ni bila to,htedoh samo da u tvoj sistem koga inače volim i cenim malo nereda unesem.“

-Hvala zxy. Slobodno unosi nereda koliko god hoces, jer posle njega sledi ciscenje i reorganizacija koja moze rezultirati jos boljim redom nego pre.  Mislim da je veoma korisno kada ljudi iznose svoje misljenje, pogotovo ako se razlikuje. Tada se neka pojava bolje rasvetljava ili spoznaje posto se sagledava iz razlicitih perspektiva. Naravno, u svemu tome je vazno da se eliminise ego ili sujeta da bi diskusija ostvarila svoju svrhu ili omogucila maksimalni stepen dubljeg uvida ili progresivne spoznaje.

Mnogi mudraci s razlogom u deci sagledavaju osobine koje su neophodne da se zadrze kod odraslih ljudi. To su u prvom redu apsolutna iskrenost, prirodnost ili neizvestacenost, odsustvo manipulativnosti, cistota, nevinost, itd. Da li je moguce da se takve osobine zadrze kod odraslih ljudi? Zasto vecina ljudi ne zadri te osobine?

Moguce je kroz aktivan duhovni razvoj. Ono sto se desava kod ljudi prilikom njihovog odrastanja je da okolina, pored pozitivnog takodje vrsi i negativan uticaj na njihov razvoj (sto sam ja opsirnije objasnila kroz formiranje Polusvesnog ega). Ljudi koji zapostave dublju unutrasnju interakciju ostaju preokupirani samo fizickim zakonitostima ili nizom, otudjenom svescu ega sto rezultira neiskrenoscu, koristoljubljem, manipulativnoscu, itd.

Odrastanje ili razvoj inteligencije kod ljudi namece i kompleksnije probleme, izazove, iskusenja pa se zbog toga od odraslih ljudi i zahteva visi stepen odgovornosti. Iz tog razloga je lepo ostati dete, ali posto razvoj smisla iziskuje promenu, svako je zivotno doba potrebno jer nosi svoju dubinu uvida ukoliko smo sposobni da je sagledamo.

Zlatna Iris: „zxy ja ne mogu a da ne uzmem ovaj tvoj komentar za ozbiljno jer se nekad zapitam da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov….da li je neophono potonuti na dno da bi mogao da se uzdignes?

sofija uvek se obradujem kada vidim tebe na ovim stranama
a sto se tice ruze ja bih to ovako shvatila, ruza iako u sebi ima i mirisnu lepotu i ruzno opasno trnje ona je zadovoljna sobom i zato je vise lepa nego sto je neprijateljsko trnje ruzi….“

Zxy: „Zlatna Iris ti često postavljaš to pitanje pa ću ti reći šta ja o tome mislim.Jeste,tačno je ,prirodni čovek mora da se slomi da bi ga zamenio duhovni čovek.Taj preobražaj je centralna tačka hrišćanstva bilo da se do njega dolazi „odozdo“ kroz patnju(katolici) ili odozgo „milošću božijom“(pravoslano učenje) a u razvoju ličnosti na psihološkom planu to je trenutak kada ego ustupa svoje centralno mesto .. jastvu.“

-Svidja mi se tvoja kombinacija reci Zlatna Iris. Lepa ruza i ruzno trnje. Da li trnje ruzi ruzu? Ili je lepa ruza lepa i pored toga sto ima ruzno trnje? Dilema dostojna Sekspirovog Hamleta. 🙂

da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov….da li je neophono potonuti na dno da bi mogao da se uzdignes?

Da bi odgovor na ovo pitanje bio razumljiv ili jasan neophodno je obrazloziti nekoliko razlicith oblasti koje su same po sebi kompleksne, sto zahteva i vreme i prostor mnogo veci nego sto je predvidjeno za komentar. Ali se nadam da ce i ovo sturo ili delimicno objasnjenje ipak donekle biti razumljivo. Zxy ima pravo kada pominje hriscanstvo.

Sa Svetim Jovanom od Krsta i njegovom poemom „Mrkla noc duse“ nastao je termin koji se  upotrebljava da oznaci krizu koja moze rezultirati ekstazom ili jedinstvom s dusom, a time i Bogom (koji se nalazi u samom centru duse). Takva kriza ima svoje faze razvoja i veoma je slicna depresiji.

Jovan je bio spanski, katolicki mistik (16 vek) koji je zajedno s Terezijom Avilskom razradio preobrazaj (kao sto zxy navodi) prirodnog coveka u duhovnog. U takvom procesu se oslobadja cula (otuda mrak) te se veoma mucno „putuje“ do vlastite duse gde se dozivljava ekstaza, posle koje covek bude prociscen i culno i duhovno.

Ja o misticizmu imam svoje misljenje (koje nisam sada u stanju da detaljnije izlozim) i smatram da nije uvek adekvatno. Po meni istinska ili potpuna integracija svesnog nivo s dusom i eventualno s Bogom nije moguca u telu jer bi se ono anhiliralo takvom snagom. Takva integracija je moguca  samo kada prestane interakcija tela i svesti ili kad nastupi smrt.  Zbog toga i Platon navodi da se potpun preobrazaj desava smrcu ili odvajanjem duse od tela.

U telu je moguca samo kratkotrajna i delimicna integracija preko interakcije uma (svesnog nivoa) s dusom ili nadsvesnim nivoom sto rezultira prosvetljenjem i mudroscu. Ja bih takvu interakciju okarakterisala kao aktivnu jer verujem da postoji i pasivna u kojoj razmisljanje nema odredjenu svrhu ili nije kontrolisano, vec se u momentima opustenosti „izgubi u mislima“ kroz njihovo spontano naviranje. Isto tako verujem da se kroz san vrsi neka vrsta samooporavka i samolecenja psihe koja je veoma znacajna za pravilno funkcionisanje svesnog nivoa.

Moje misljenje je da se prirodan covek nikada ne moze iskoreniti dokle god je covek u telu i da takvo shvatanje moze prouzrokovati vise stete nego koristi jer daje laznu iluziju savrsenosti. Mi s razlogom imamo telo ili Telesnu svest u ovoj dimenziji posto je ona, kao komplementarna suprotnost Duhovnoj svesti, uslov aktivnosti, razvoja i promene.

Duhovno budjenje je razlicito za svakog coveka. Neki ljudi od ranog detinjstva pokazuju znakove duhovne razbudjenosti, sto se tumaci prethodnom ili prethodnim reinkarnacijama. Kod nekih se ono javi u kasnijem periodu zivota, dok kod nekih takvo budjenje moze imati dramatican efekt kao kod „mrkle noci duse“ ili „kada se potone na dno“. Tako sta se obicno desi ljudima s jakim egom ili kako nas narod kaze ljudima sto imaju „silu“; kod oholih ili previse samouvernih ljudi koji sem sebe i svoje snage ne priznaju nista i nikog.

Posto se u zivotu sve balansira takvi ljudi se nadju u situacijama u kojima se u potpunosti „prelome i pokleknu“, tj. koje ih nateraju da shvate vlastitu slabost i ogranicenost. To se obicno desi posle dugotrajnog i mukotrpnog opiranja usled kojih se nagomilaju snazna, protivrecna osecanja koja udalje ljude od njihove istinske, duhovne sustine. Povratak toj sustini iziskuje prodor kroz takvu „gustinu i tminu“ osecanja te poprima obelezje psihicke agonije.

U momentu kada um postaje svestan viseg nadsvesnog nivoa ili duse dozivljava se ekstaza olaksanja, blazenstva ili srece koja se nikada pre nije tako intenzivno osetila. Zbog toga takav moment i bude moment promene ili prekretnice u zivotu.

Mada se u takvom momentu prelomi ego i „rodi duhovni covek“, ni ego ni „prirodan covek“ se ne unisti vec i dalje kooegzistira, samo sto ih covek postaje svesniji. To mu omogucava i mogucnost efikasnijeg, zrelijeg i odgovornijeg izbora, a time i funkcionalnijeg ponasanja.

 Naime, do tada je um svestan samo prirodnog coveka i fizickih zakonitosti egzistencije. Otuda takva ogranicenost i „sila“. Posle takvog iskustva um se „prosiruje“ sazreva ili evoluira tako sto spoznaje svoju duhovnu prirodu i njene zakonitosti, sto mu omogucava da bude fleksibilan ili da ima dublji uvid.

Na pitanje: da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov? Odgovor je: mudrost je uvek blagoslov. Prokletstvo je udaljavanje od mudrosti ili duhovne sustine. Ja sam vec mnogo puta istakla da je ova dimenzija, dimenzija razvoja kroz komplementarne suprotnosti.

Mudrost se produblje tako sto se covek neprestano suocava s konfliktima ili neravnotezom koja se moze balansirati samo kroz visi stepen razumevanja ili dublje mudrosti. Tako da su konflkti i neravnoteza pokretacka snaga razvoja jer stimulisu aktivnost i promenu.  Zbog toga smo mi stalno suoceni s iskusenjima jer ego i prirodan covek nikada nisu, niti mogu biti unisteni. Oni se samo nadrastaju ili prevazilaze dubljom mudroscu ili razumevanjem.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s