Koje ucenje slediti?

Ono sto sam ja uocila kroz dugogodisnju obzervaciju, i sto se takodje podudara s razlicitim religioznim, filozofskim, pa i psiholoskim tumacenjima je da ljudi imaju tri nivoa svesti i to: podsvesni (snazni primitivni, zivotinjski instinkti ili pod-Ja) svesni (um ili svesno Ja) i nadsvesni (sustinski, duhovni potencijal ili nad-Ja koje je nase istinsko Sopstvo).

Zasto te razlike? Iz prostog razloga sto su razlike neophodan uslov aktivnosti, promene ili razvoja. (Naravno, ja sam to opsirnije i kompleksnije, obrazlozila u mojim knjigama, ali smatram da je ipak neophodna izvesna povrsna sumarizacija da bih bila u stanju da adekvatnije izrazim svoje misljenje.)

Ego (svesno Ja, svesnost, um, inteligencija, itd.) je aktivni nivo svesti koji je znacajan zbog toga sto omogucava realizaciju naseg istinskog Sopstva ili duhovnog potencijala. Kako? Samospoznajom. Kako se ona ostvaruje?

Tako sto interakcija s okolinom aktivira razlicita unutrasnja osecanja, izmedju ostalih i nadsvesni duhovni potencijal u vidu savesti, kao i osecanja ljubavi (ne samo romanticne) vec u vidu konstruktivno- kreativnog nagona.

Ukoliko um bira takakav nagon on se osvescuje jer takva interakcija rezultira reflektivnim razmisljanjem u kojem nase svesno Ja prepoznaje svoje nize nagone, kao i razlicite uticaje okoline ili noviformirana osecanja Polusvesnog ega koja pocinju da imaju uticaja na njegovo misljenje.

Znaci, u pitanju je neka vrsta unutrasnje obzervacije u kojoj se Ja, usled spoja sa svojom sustinom ili duhovnim potencijalom, transformise u nad-Ja, te time nadrasta svoj trenutni stepen razvoja ili okolnosti u kojima se nalazi. Odnosno, dobija dublji ili pravilniji uvid u sebe i okolinu, cime mu se i pruza mogucnost da dodje do konstruktivnog resenja ili da uspostavi potreban balans izmedju sebe i okoline.

Takvim procesom osoba „oslobadja“ ili koristi njen vlastiti potencijal koji se u umu manifestuje kao mudrost. Mudrost u umu nije nista drugo nego najvisi stepen svesnog razumevanja koji omoguci prevazilazenje nizih nagona, te osoba postize integralni razvoj licnosti koji se oseca kao unutrasnje jedinstvo, uskladjenost, mir ili ispunjenje posto osoba postaje Jedno i u mislima i osecanjima.

Dok se ne ostvari takva integracija, oseca se unutrasnji nemir usled unutrasnje razjedinjenosti prouzrokovane razlicitim podsvesnim, skrivenim teznjama i nagonima, kao i neiskoriscenim svesnim potencijalom. Usled toga osoba razvija nefunkcionalan nacin razmisljanja i ponasanja jer nije u stanju da razume ni sebe ni okolinu.

Osoba moze biti veoma inteligentan, ali ako ne radi po nagonu ljubavi ili savesti tada nije u stanju da ostvari unutrasnju integraciju jer postaje neiskrena, manipulativna, neodgovorna, itd. Dakle, duhovnost nije nista drugo nego proces samoosvescivanja koje se manifestuje kao oplemenjivanje ili konstruktivni razvoj kroz integraciju licnosti. U takvom procesu je veoma vazno da osoba koristi svoj vlastiti duhovni potencijal koji se u svesnom nivou manifestuje kao razvoj mudrosti.

Moralni kondukt ili ponasanje nije bez razloga centalno pitanje ne samo mnogih religioznih i filozofskih ucenja vec se ono razmatra u svim drustvenim odnosima. Progresivan duhovni razvoj ljudi uvek rezultira iskrenim, postenim, odgovornim ili moralnim kondaktom, i obrnuto.

Ne mora se biti filozof, niti je u tolikoj mori vazno da se razumeju pojedina ucenja da bi se ostvario duhovni razvoj. Sve sto je potrebno to je samooplemenjivanje ili razvoj u skladu sa savescu ili unutrasnjim, intuitivnim, nagonom ljubavi i konstruktivnosti. Svako ucenje je korisno ukoliko nas osnazuju da se odupremo razlicitim iskusenjima ili istrajemo na putu samooplemenjivanja ili ako nas podstice na reflektivno razmisljanje ili na razvoj naseg unutrasnjeg duhovnog potencijala.

Zato se efikasnost nekog ucenja najvise iskazuje u praksi. Ukoliko nas neko ucenje osposobljava da postajemo iskreniji, odgovorniji, posteniji, humaniji ili konstruktivniji u odnosu s okolinom, onda ga treba slediti sve dotle dok ima takav efekt ili dok ga ne nadrastemo. Bilo koje ucenje koje se postavlja kao neprikosnoveni autoritet ili koje zahteva da se bezuslovno prihavata ili sto je jos gore, sto navodi da se sumnja u zdrav razum, nije OK. Takvo ucenje je zastupljeno u kultnim i sektaskim ucenjima.

Ukoliko je ucenje kompleksnije mozda treba duze vremena ili pazljivijeg proucavanja da se shvati, ali takvo shvatanje nikada ne sme iskljuciti iz sebe zdrav razum i vlastitu intuiciju. U svakom slucaju da proucavanje razlicitih ucenja moze da nam koristi, ali pristup treba biti otvoren i fleksibilan, sto znaci da prihvatimo ono sto u tom ucenju rezonuje s nama, a ono sto ne, jednostavno zaboravimo i produzimo dalje.

Advertisements

2 responses to “Koje ucenje slediti?

  1. Sofija hvala puno na ovom odgovoru. To je nešto u šta u dubini i verujem. Sva učenja, sve vere imaju ponešto vredno u sebi što nam treba.
    Veliki pozdrav 🙂

    Sviđa mi se

    • Slazem se. Sustina postojanja nije mrtvi vec zivi smisao, sto znaci da se neprestano produbljuje. Iz tog razloga i jeste neuhvatljiv. Svako ucenje dostigne odredjeni stepen te dubine, te je korisno, ali nije potpuno ili dovoljno, pa je potrebno stalno traganje ili razvoj, dokle god smo u ovoj dimenziji. Zato i jesmo ovde. Pozdrav i sve najbolje! 🙂

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s