Adekvatnije obrazlozenje Eckartovog ucenja zahteva citiranje njegovog misljenja. Posto nemam vremena da ponovo citam knjige i trazim citate, navodim nasumice nadjene s interneta. Mada ima boljih, kojima bih jasnije izrazila svoje stavove, i ovi ce posluziti kao druga alternativa.
“You can only lose something that you have, but you cannot lose something that you are.”
“Mozes da izgubis samo nesto sto imas, ali ne mozes da izgubis nesto sto si.”
-Nasa sustina se nalazi u nadsvesnom duhovnom potencijalu. Ukoliko um ne koristi taj potencijal gubimo mogucnost da (u ovoj dimenziji) postajemo ono sto u sustini jesmo, umesto toga postajemo ono sto u sustini nismo.
——————–
“You do not become good by trying to be good, but by finding the goodness that is already within you, and allowing that goodness to emerge. But it can only emerge if something fundamental changes in your state of consciousness.”
“Ne postajes dobar time sto pokusavas da budes dobar, nego pronalazenjem dobrote koja je vec u tebi i kojoj dozvoljavas da se pojavi. Ali, ona moze da se pojavi samo ako se nesto fundamentalno promeni u stanju tvoje svesti.”
———–
“Pleasure is always derived from something outside you, whereas joy arises from within.”
“Zadovoljstvo je uvek dobiveno od neceg izvan tebe, dok radost izvire iz tebe.”
-Ali, i jedno i drugo dozivljavamo u sebi kao promenu svesnog stanja. Zadovoljstvo nastaje spoljasnjom stimulacijom cula, a radost neposrednim kontaktom uma s duhovnim potencijalom. Zato zadovoljstvo nikada ne moze imati snagu ili dubinu radosti.
——————————————
“Words reduce reality to something the human mind can grasp, which isn’t very much.”
“Reci smanjuju realnost na nesto sto ljudski um moze da shvati, sto i nije veoma mnogo.”
-Hm, ova izjava se nalazi u potpunoj protivrecnosti sa sledecom:
“The significance is hiding in the insignificant. Appreciate everything.”
“Znacaj se krije u beznacajnom. Ceni sve.”
– Za mene je fascinatno da ljudski um moze shvatiti realnost kroz reci. To je pravo cudo. U pitanju su dublje, skrivene zakonitosti koje su zbog uobicajenosti postale zanemarene, pa cak i beznacajne.
———————-
“Mudrost nije proizvod misli.”
-Namera recenice je da istakne nevaznost misli. Ali, tvrdjenje je nepotpuno. Iako mudrost nije proizvod misli, misli su proizvod mudrosti. Zbog toga su dragocene. Jer, bez misli mudrost ne bi bila u stanju da se manifestuje, obelodani ili izrazi.
——————
“U momentu kad osudjivanje prestane kroz prihvatanje onog što jeste, slobodni ste od uma. Naparavili ste mesto za ljubav, radost, za mir.”
-Ne oslobodimo se uma nego oslobodimo um da primi ljubav, radost i mir. Time ga integrišemo njegovom suštinom. Moment takve integracije rezultira osvešćivanjem uma. Zato i shvatimo svoju odgovornost i udeo u onome što jeste, pa prestajemo osudjivati.
—————————————–
“All the things that truly matter, beauty, love, creativity, joy and inner peace arise from beyond the mind.”
“Sve stvari koje istinski vrede, lepota, ljubav, kreativnost, radost i unutrašnji mir izrastaju iza uma.”
-Lepota, ljubav, kreativnost, radost i unutrašnji mir ne izrastaju iza uma, već u umu. Oni uvek postoje kao nadsvesni, pasivni potencijal iza uma. Da bi potencijal postao aktivan mora doći u kontakt umom, jer se preko njega realizuje.
———————————-
“Love, joy, and peace cannot flourish until you have freed yourself from mind dominance.”
“Ljubav, radost i mir ne može cvetati dok ne oslobodite sebe od dominacije uma.”
-Ne oslobadjamo se dominacije uma, već ga integrišemo s ljubavlju, radošću i mirom. Taj kontakt je neophodan da bi um postao celovit i proširio razumevanje. Ono što omogućava ljudima kompleksniji doživljaj ljubavi, radosti i mira od ostalih živih bića je upravo um. Bezumna stvorenja nemaju isti doživljaj mira kao umna. Kao što ni bezumni ili ludi ljudi ne osećaju isti kvalitet ljubavi, radosti i mira kao umni.
——————–
“You become most powerful in whatever you do if the action is performed for its own sake rather than as a means to protect, enhance, or conform to your role identity.”
“Postajes najsnazniji sto god da radis kada akciju obavljas u njenu vlastitu korist nego kad je obavljas kao sredstvo zastite, povecanja, ili prilagodjavanja tvojoj ulozi identiteta.”
-Akcija ne moze imati njenu korist. Moze samo imati korist za coveka. Covek je taj koji je, uvek, odredjuje kao potrebnu ili nepotrebnu, stetnu ili korisnu.
“Vreme nije dragoceno jer je iluzija.”
U ovoj izjavi nije iluzija:
“Uistinu će vam biti potrebno vrijeme dok ne shvatite da vam nije potrebno vrijeme kako biste bili ono što jeste.”
-Nije potrebno vreme, vec izbor. I to ne jednom, vec dokle god smo ovde.
Ako vreme nije dragoceno onda je korisno. 🙂 Moze se, s vremena na vreme, pojaviti i nestati. Prema potrebi. 😉
————————-
“Razmisljanje koje nije ukorenjeno u svesti sluzi samom sebi i nefunkcionalno je.”
-Tvrdjenje da razmisljanje nije ukorenjeno u svesti je besmisleno. Sve je sve svesti.
filozofski kutak 
Уз дужно и свеколико поштовање ауторитета и имена која означавају такве капацитете дубокоумних мислилаца, кроз историју, немогу а да констатујем да се сво време саплићемо и спотичемо на најједноставније, најпростије чињенице, хоћу рећи очигледне аргументе. Зар је могуће да сви једнако и стално мисле на исти начин. Или је то неки дефект у мојој глави. Или се пелцери стално имплантирају на млађе генерације па не може да буде другачије. Отворимо очи и погледајмо само око себе : видимо да је све у покрету! Значи да та “вечност” као таква, зависи директно од кретања. Појаве “времена и простора” проистичу из наше самообмане да је то кретање могуће, без схватања да те “појаве” и нису појаве, него наши појмови који дефинишу нешто са чиме још никако да рашчистимо. Када неко, па и Ви, уважена, тврдите да постоји само “Сада”, које је факат само додир или смицање између “Прошлости” и “Будућности”, а не постоји јер је имагинарно, јасно ми је – да ми ништа није јасно! Изгледа да по томе судећи и ми, и не постојимо. Стално настојим и покушавам да нешто предочим својој околини и даље – али не вреди. Људи, моја браћа, знају то боље од мене. Па моја размишљања одмах бивају, омаловажавана, игнорисана и одбијена као нешто сасвим лудо. Па зар није толико очигледно да не би било кретања ако се не налазимо у апсолутном Простору који без икакве замерке може да носи назив : НИШТА. Није материјалан а постоји и омогућава нама, “материјалнима” да се крећемо. Наше или уопште икакво кретање неможе да буде рализовано, мање или више онемогућено, ако има икаквог отпора. Супротног деловања. Као што постоји мало НЕШТО и велико НЕШТО, постоји и мало и велико НИШТА. Мало ништа су просторије и просторијице у које је затворена материја. А међусобни простори и отворен Простор су бездимензионалне и апстрактне па и релативне “ствари” и “појаве” које Наука тек треба да “свари”. Тврдити да не постоји Прошлост је у најмању руко смешно, Јер то види сваки живи створ. Не би било ни нас, ни кућа, ни књига ни било чега. Астрономи то објашњавају тиме да светлост “касни”. Лапсуси! Зар је Њутн био геак? Када је констатовао да постоји синхроницитет? Садашњост! Истоветност догађања у сваком кутку материјалног света. Па и даље. Измисливши време које протиче и простор из кога можемо да искочимо нећемо да будемо паметнији. Пресипати из шупљег у празно није рад, него само замајавање. Као оно. Ајд да се нешто ради. Из инертног састава који је давно створен нама нема куд. Као што ни из своје коже ми не можемо никуд. Нити ћемо да будемо паметнији ако за неког кажемо да је луд. Поштујем Ваша настојања да Истина угледа светло дана.. Поздрав Петар
LikeLike
Hvala Petre za zanimljivo i inspirativno izlaganje. Zelim Vam sve najbolje i mnogo pozdrava.
LikeLike
” -Razmisljanje nije ukorenjeno u svesti? Nije li sve u svesti? ”
I meni je to smisleno, ali da li je onda tačno da su i ideje o kolektivno nesvesnom i nadsvesnom takodje deo Svesti, i da je naša svest samo jedan deo “frekvencije” te ukupne Svesti koja bi kao takva mogla recimo imati odgovor na pitanja kao što su : šta je to uopšte NEŠTO i šta je NIŠTA?
Bane
LikeLike
Pozdrav Bane. Upravo sam napisala clanak u kojem govorim o razlicitim nivoima svesti. Postoji znacajna razlika izmedju pojmova svest i svesnost. Svesnost je samo mali deo svesti ili njen aktivni nivo koji se obicno naziva inteligencija, a manifestuje se kao proces misljenja.
Nista i Nesto su komplementarne suprotnosti u fizickoj dimenziji koje se odnose na pojavu. Sve sto ima materijalno-energetski oblik ima pojavu koja je uocljiva, pa se definise kao Nesto. Mi smo sve sveli na oblik i pojavu. Medjutim, postojanje je kompleksnije. Sadrzi sustinu koja je bezoblicna ili nevidljiva. Ta sustina je svest. Svest “izgleda” kao Nista u ovoj dimenziji ili nesto sto ne postoji. Medjutim, Nista u pojavi je u Sve u sustini. Svest je bezoblicna sustina materijalnih pojava i oblika. U sustini nema Nista vec uvek postoji Nesto u promeni i transformaciji.
LikeLike
Hvala Sofija 😉
Bane
LikeLike
Molim. 🙂
LikeLike
Znate kako stoje stvari, iz mog ugla viđenja, hoću reći “svesti”: Samo gole činjenice, argumenti, očiglednost i razmišljati svojom glavom, bez nekakvih apriori aksioma i postulata. Možda Vi to nazivate SVEST ili deo SVESNOSTI. A ja to ovako – malo prostije, posmatram u apsolutnom smislu, bez individualne ili kolektivne svesti ili ne svesti. Bez malog i velikog EGA. Zbunjujem svoje sabesednike kada im kažem da Zemlja postaje sve pametnija. Misleći na iskustvo i znanje sakupljano, ihajhaj životima i njihovim trajanjem. Trajanjem Zemlje, ovakva kakva je. Međutim, reakcija je negativna, od strane mojih oponenata. Nekako se kiselo osmehuju. A šta mi misle, ne želim da spominjem. Ne misle jednostavno svojom glavom nego primaju sve zdravo za gotovo. Možda ih indirektno i vređam ako pomislimo doslovno na “krataki” vek čovečijeg života. Iz praha dolazimo – u prah odlazimo. A to je u neku ruku očajna konstatacija. Konstatujem da je sve isto, ono pre nas kao i što je i ono posle nas. Promene su ništavne, nevidljive, neprimetne. Direktno, na taj način zaista Zemlja postaje pametnija, iako je to jedan žalosniji primer pametovanja. I ne pomišljam da se mešam u posao STVORITELJA kada kažem, konstatujem, da je ON, ovaj naš stvarni, vidljivi svet stvorio u NIČEMU. Znači li Vam to, ipak, da je to NEŠTO stvoreno, u okruženju sa Apstraktnim Nečim za koje ja lično tvrdim da je izvesno NIŠTA. Sa tim svojim stavom i tvrđenjem nikako i ne pomišljam da se mešam u projekte i interesne poslove BOGA. Pre svega, prvo je nastao zvuk, reč i sve ostalo kako je Bog rekao. U muzici postoji glavni ton i sinkope. Kao eho je sve ovo što mi želimo da shvatimo. Na repu smo svega. A imamo od vajkada žarku želju da budemo glava. Da li je to ikako moguće ako stalno kopiramo i multipliciramo što je neko tamo, nekad rekao? Dajte da se presaberemo i vidimo šta to mi možemo da uradimo. Sa ovim pitanjem mogao bih da otvaram nove traktate o dualizmu, o suprotnostima i “našem” shvatanju na koji je jedino moguć način BOG (Ili ako neko hoće – Priroda) to realizovao. Tako se sve kockice mogu polako i fino da slože. Ima mesta za sve i Fiziku i Metafiziku. I da svi vukovi budu siti i sve koze na broju. Otaljavati odgovor na pitanja koja nam se nameću – znači da mi ili neznamo ili ne želimo o tome da mislimo, a kamo li da pričamo. Ako tvrdimo da je sve ovo stalno i trajno – večno, sami sebe negiramo. Kako može da bude Nešto što uopšte nije stvoreno. Ili je sve ovo samo apsurd do apsurda. Ili je sve ovo samo jedno veliko NIŠTA, za koje neko kaže da i ne postoji. A u stvari – i te kako postoji. Ponavljam da bez njega ne bi bilo kretanja pa ni života. I dalje Vaš prijatelj Petar
LikeLike
U svakom slucaju cenim Vasu originalnost i zelim Vam sve najbolje. Pozdrav!
LikeLike
Petre, meni jos nije jasno sta ti hoces da kazes.Vidim ja da si ti pametan, al’ ajde urposti ga malo.Zanima me sustina toga sta govoris.
LikeLike
Ja sam začuđen svojom prostotom i prostotom tema o kojima želim da nekome predočim suštinu i stanje Nauke, posebno Filozofiije, u kojem se ona trenutno nalazi. Puno je predrasuda i poverenja u autoritete, koji to ničim nisu zaslužili. Možda i ne svojom krivicom. Slepo verovanje, bez provere obično ili uvek dovodi do zastranjivanja, katastrofe ili u najboljem slučaju do lutanja i traćenja i “vremena” i truda. I zato otvorimo oči i pogledajmo oko sebe. Nemam nameru da ikog vređam ili omalovažavam. Vidimo očigledno realan materijalan svet. I osećamo ga jer smo i mi sazdani, sačinjeni od iste materije.
Znači ovako stoje stvari : Ništa novo nemam da kažem što već nije bezbroj puta rečeno. Samo se ti pojmovi i pojave ne nalaze na pravom mestu i ne tretiraju se, ne upotrebljavaju se, kako bi trebalo, kako im dolikuje. Recimo, u upotrebi taj kamen spoticanja – Prostor, prostranstvo. rastojanje. U doslovnom smislu NIŠTA. Nešto nerealno. A mnogi ga upotrebljavaju i usvajaju kao da je Nešto. Pa kad ja to ponovim, onda dođe do kurz-šlusa, kratkog spoja. Pa se sve izokrene i burno reaguje: Ma ko sam to pa ja da ispravljam tako velike umove. Smešno. Otud taj veliki promašaj kapaciteta i autoriteta od misli i nauke. I neka mi svi oni oproste ako konstatujem da je greška poistovetiti pojmove sa pojavama. U tom grmu leži zec. Dovijaju se na različite načine da rezultat bude pozitivan i naučan, ali ne ide pa ne ide. Zar je teško reći popu – pop a bobu – bob. Pa kad se još saberu babe i žabe i kruške i jabuke. I kakav će da bude rezultat? Važan je to “faktor” – Prostor, praznina, otsustvo materije. To je, i tu je ključ misterije. Samo se mora “uturiti i pravu bravu i na pravi način, pa okrenuti. Pitam se ujedno, kad sam toliko pametan : Zašto se to baš meni mora da dešava? Petar
LikeLike
ok, vreme i prostor ne postoje.kakve to ima veze samnom, sa mojim psihickim stanjem?
LikeLike
A priori, nisam negirao privid prostora i vremena. Koji su fakat jedno te isto. Jer u svim raspravama se govori o jednom a misli o onom drugom. Ili jedno drugo supstituiše, zamenjuje i zamenjuju, može lako da se zameni, a da se ništa značajno ne desi.. A i onako, lakše im je svima da pričaju o prostoru i vremenu no o dubljim i suptilnijim stvarima. A to su odnosi oblika, veličina, količina, broja, trajanja, međusobnog uticaja. Košmar i sva složenost konstelacija ovog sveta. Ajnštajn je shvatio da je potrebno neke stvari postaviti na svoje mesto. Ali kako? Ne treba brkati pojmove i pojave! Privid i činjenice. Parametri ili navodno mere, ništa ne znače u apsolutnom smislu. Da je sve ralativno i irelevantno – bio je u tome debelo u pravu. Današnje saznanje i shvatanje nauke možemo da koristimo “koliko za po kući i oko kuće”. Nije isto, kilometar za normalnog, odraslog čoveka ili malo dete ili mrava.
O duhovnosti se tek može puno razmišljati i pričati. Činjenica je da postoji strukturalno shvatanje materije, irelevantnost odnosa, unutar same ili izvan nje. Duh upravlja materijom jer je on suptilniji deo iste. Tako da na Vaše postavljeno pitanje imate i možete sami sebi dati odgovor. Blizina i veličina, pa trajanje i brzina, utiču na nas a mi to ne možemo da osetimo i shvatimo. Metafizika daje bolje i jasnije dokaze. Današnja Fizika je zaribala. Kako prevazići ovo stanje svesti? Dr Jovan Marić kaže: Proradi adrenalin, pa ako smo u stanju da se nosimo sa problemom pokušamo, a ako nismo u stanju imamo noge pa podprašimo pete…Ako nema kretanja, koje nam omogućava onaj prazan prostor, apstrakcija, onda smo nadrljali. U tome je definicija praznine, “zatvorenog prostora”, i međurastojanja – “otvorenog prostora”. U pitanju je “razređenost materije”. Tu je opravdano tumačenje koje daje Big Ben. Kad je došlo do potrebnog specifičnog rastojanja došlo je do života i stvarnosti. Došlo je do kretanja. Jer život je kretanje. Pre toga ima mesta samo za nagađanje. Duhovi i duhovnost su nešto o čemu možemo samo da pretpostavljamo.Činjenica je da svi duhovi i sva duhovnost putuju sa nama i ne ostaju po prostoru ili u vremenu. Zemlja postaje pametnija! Osetio je svako od nas, do sada, u životu, a bilo nam je to tako neobjašnjivo, da ima dana kada je bilo bolje da nismo ni ustajali zbog razno raznih razloga. U pitanju je bila ona – konstelacija…I tvrda glava…
LikeLike