Eckhart Tolle

Mislim da autor svake knjige zasluzuje priznaje zbog vremena i truda ulozenog u pisanje, tako da ja nerado iznosim negativnu kritiku nekog dela. Medjutim, verujem da je ona korisna jer daje drugaciji aspekt dela, samim tim i adekvatniju procenu njegeve vrednosti, usled veceg i raznovrsnijeg broja informacija.

Ucenje Ekarta Tola se munjevitom brzinom nametnulo kao znacajan autoritet u oblasti duhovnosti. Ne zalazim u to koliko je u tome imala udela dobro organizovana propaganda masinerija, jer takav uspeh ipak, ne bi bio moguc bez prijemcivosti vecine ljude ka njegovom ucenju. Prema tome, moramo se zapitati da li se tajna njegovog uspeha nalazi u samom kvalitetu njegovog ucenja ili odredjenom balansirajucem efektu koje njegovo ucenje ostavlja na ljude ili je u pitanju nesto trece?

Pojedini ljudi tvrde da su Ekartove knjige ostavile na njih veoma pozitivan efekt u vidu smirivanja ili opustanja. Ako je to zaista slucaj, to je sasvim dovoljno da se one okarakterisu vrednim i pozeljnim za citanje. Neosporno je da njegove knjige sadrze originalne uvide dostojne paznje, ali isto tako postoje i neka dogmaticna, ako ne i arogantna tvrdjenja koja na suptilan nacin onemogucavaju bilo kakvu kritiku, te se ne bi trebala zanemariti.

Jedno od njih je da se ne treba slusati ili obratiti paznja na ono sto njegove reci govore vec na sta ukazuju. Prema tome, ukoliko se pokusa kritikovati ono sto on kaze, takva kritika nece biti validna posto nije u stanju da sagleda sta se krije iza reci ili sta one ukazuju. Zar reci sve i jednog coveka nesto ne govore ili ukazuju?

To nije razlog da se ne razmatra ili analizira ono sto se govori jer je to jedini nacin da se dodje do jasnijeg ili boljeg razumevanja onog sto se nastojojalo izraziti ili na sta se zelelo ukazati. Mislim, da tu ne treba biti izuzetaka i da reci svakog coveka trebaju biti podvrgnute analizi, bez obzira na njegovu vestinu ukazivanja.

Takva nedostiznost kritici takodje istice ekskluzivnost njegovog ucenja u kojem je u potpunosti izbegnut egoican (upotrebljavam njegov izraz) uticaj, tako da kritika moze doci samo od inferiornog razumevanja ili egoicnog nacina razmisljanja. Nije li ovde u pitanju arogantnost?

I pored toga sto Ekart smatra da reci nisu vazne, pridaje im veliki znacaj posto predlaze koriscenje reci egoican, kao i izbegavanje koriscenja reci: ne bi trebalo, ne bi se smelo, mora, itd. Iz nacina njegovog pisanja se moze videti da on veoma pazljivo bira reci ili da vesto manipulise njima u cilju postizanja zeljenog efekta.

Mada smatra da progresivni razvoj covecanstva u sebe mora ukljuciti transcedenciju misli i reci, ne daje adekvatan nacin njihovog prevazilazenja jer ih i sam dalje koristi ne samo u njegovim knjigama, vec u mnogobrojnim seansama govora, bilo uzivo, bilo na cd. Tako da njegovo ucenje ima dosta kontradikcije, ako ne i ambivalencije.

Ljudi u isto vreme vrse spoljasnju i unutrasnju interkciju. Za zdrav psihicki zivot je neophodna balansirana upotreba obe ove interakcije, jer se bilo koji ekstrem negativno odrazi na mentalnu funkcionalnost ljudi. Cinjenica je da ubrazni tehnoloski razvoj uzrokuje alarmirajucu neravnotezu izmedju unutrasnje i spoljasnje interakcije o cemu sam ja pisala na sledecim linkovima:

https://sofija6.wordpress.com/2010/04/11/xxvii-odredjivanje-vrednosti/
https://sofija6.wordpress.com/2010/04/13/xxviii-uticaj-tehnoloske-revolucije-na-odredivanje-vrednosti/

Izuzetna kompleksnost spoljasnje interakcije je uslovila da je vecina ljudi u potpunosti zanemarila dublju unutrasnju interakciju, a time i spoznaju i koriscenje njihovog duhovnog potencijala. Tako da se njihov razvoj uglavnom zasniva na drustvenom uticaju ili oslanjanju na informacije koje pronalaze u drustvu, a ne na njihovom instiktivnom ili intuitivnom uvidu.

Time je veoma mnogo sprecen autentican razvoj ljudi, a umesto njega je nastala neka vrsta neprirodnog, vestackog razvoja koji za posledicu ima porast mentalnih obolenja od kojih su najucestalije depresija i razlicite vrste neuroza.

S takvim razvojem se sve vise stvara unutrasnja praznina ili vakuum koji nastoji da se ispuni, sto navodi ljude na razlicite bizarne, iracionalne, a cesto i stetne aktivnosti. Pored toga, u takvom stanju se veoma brzo, nekriticki ili olako prihvata svako ucenje koje obecava instanto zadovoljenje ili nedostatak odgovornosti za sopstveni razvoj.

Duhovni razvoj ljudi je proces koji traje sve vreme njihovog boravka u ovoj dimenziji. Za njega je karakteristicno da prolazi kroz razlicite faze te se zahteva aktivno angazovanje, odgovornost i stalna budnost ukoliko se zeli ostvarivati progresivan razvoj. U protivnom dolazi do regresa. Zbog toga, bilo koje ucenje koje propagira da je dovoljno samo jednom doziveti duhovno budjenje, a da ce se potom sve samo od sebe regulisati, ne samo sto nije tacno vec moze biti i stetno.

Naravno, da je duhovno budjenje ili svesni pomak koji nas izdigne iz uobicajene, aktivne sfere fizicke dimenzije u visu duhovnu sferu, izuzetno znacajan, ali on je samo prvi ili pocetni uvid koji ce se neprestano produbljivati dokle god smo ovde.

Ekartovo ucenje je znacajno zbog toga sto je skrenulo paznju na zanemarenu duhovnu dimenziju ljudi kao i posledice takvog zanemarivanja u vidu nefunkcionalnog nacina razmisljanja. Medjutim, u svom entuzijazmu otkrica sustinske svesne celovitosti ili nadsvesne dimenzije, koju on naziva Prisustvo, Bice, Sadasnji trenutak, itd. on je otisao u krajnost tako sto je zanemario znacaj aktivne, svesne dimenzije ljudi ili misli i reci. I ne samo sto ih je zanemario vec ih je istakao kao prepreku u procesu spoznavanja vise duhovne dimenzije, pa ih je okarakterisao kao uzroke nefunkcionalnog razvoja ljudi.

Ocigledno je da Ekart nije shvatio ciklus svesnog samoobnavljanja u kojem su reci, misli i osecanja znacajne svesne transformacije kojima se ostvaruje proces spoznaje. Misli i reci su aktivni, kreativni element ljudi preko kojeg oni realizuju svoj duhovni potencijal. Misao je sama po sebi cudesna kao i dubina iz koje izvire. Ona je kljuc na vratima duse. Dok produhovljena misao otkljucava ili otvara vrata duse, dotle je egoisticna misao zatvara. Zato nije mudro potcenjivati ni misli, ni reci jer nas one vode ka visoj, skrivenoj sustini. Opsirnije obrazlozenje se moze naci na sledecim linkovima:

https://sofija6.wordpress.com/2011/01/15/ciklus-svesnog-samoobnavljanja-i/

https://sofija6.wordpress.com/2011/01/17/ciklus-svesnog-samoobnavljanja-ii/

 https://sofija6.wordpress.com/2011/01/18/ciklus-svesnog-samoobnavljanja-iii/
https://sofija6.wordpress.com/2011/02/10/funkcija-misljenja-i/
https://sofija6.wordpress.com/2011/02/11/funkcija-misljenja-ii/

Naravno da postoji nefunkcionalno misljenje koje, kao sto sam vec prethodno ukazala, nastaje kao posledica preterane spoljasnje interakcije, te na taj nacin dolazi do nedovoljnog konatakta sa sustinskom duhovnom dimenzijom, jer se misli formiraju iz Polusvesnog ega. Onog momenta kada dodje do dublje unutrasnje interakcije ili kada se uspostavi kontakt s duhovnom dimenzijom nastaje i funkcionalno, reflektivno ili inspirativno misljenje.

Dakle, nije problem u tome sto ljudi, kako on misli, previse misle. Naprotiv, problem je u tome sto kod vecine ljudi nije dovolno zastupljeno reflektivno misljenje. Zbog toga se ljudi ne trebaju uciti kako da ne misle, vec kako da funkcionalno ili reflektivno misle, kao i da se osposobe da shvate razliku izmedju funkcionalnog i nefunkcionalnog nacina razmisljanja.

Ono sto izdvaja ljude od svih ostalih vrsta ili sto im omogucava kompleksnu spoznaju, dato je upravo kroz razum ili sosobnost reflektivnog razmisljanja. Njime su ljudi u stanju da uvide visi smisao reda ili logike koja predstvalja osnovu razumevanja. Jer, da bi ljudi bili u stanju da razumeju, prepoznaju ili prihvate bilo koje ucenje, ono mora sadrzavati odredjenu dozu smisla, reda ili logike inace ce predstavljati nered besmisla ili prostije receno glupost.

Vise jedinstvo svesne celovitosti se objavljuje kroz individualizaciju misli koje se preko razuma organizuju u misaonu celinu reda ili smisla te se na taj nacin dolazi do odredjene spoznaje koja se dalje preko reci komunicira drugim ljudima.

Nadsvesni nivo svesti ima karakteristike Ekartovog Sadasnjeg trenutaka jer predstavlja samu sustinu, svesno jezgro ili izvor mudrosti. Zbog toga svesni nivo i ima dozivljaj promene ili svesnog pomaka u sferu potpunog, savrsenog uvida. Ekart je veoma dobro zapazio da takav uvid nikada nije moguce u potpunosti izraziti kroz misli ili reci.

Razlog tome je sto je to ziva ili aktivna dubina koja se neprestano produbljuje. Zato Sadasnji trenutak nikada nije, niti moze biti isti, jer uvek reflektuje specificnu fazu razvoja ili drugaciju dubinu mira i smisla, te se mora posmatrati u dinamicnom, a ne staticnom kontekstu.

Momenat intuitivnog uvida ili Sadasnjeg trenutka nije nista drugo nego susret aktivnog, svesnog nivoa (trenutnog stepena razvoja ljudi) s njihovim nadsvesnim nivoom ili visim, duhovnim potencijalom u kojem se svesni nivo „oplodi“, nadahne ili prima dublji uvid. Takva „oplodnja“ se odrazi kao ekspanzija ili priliv novih misli koje razum organizuje, kristalise ili integrise u vec postojece, cime se dobija nadgradnja koja rezulira dubljom spoznajom ili visim stepenom jasnoce i razumevanja.

I pored toga sto u Ekartovim knjigama ima dosta nepotrebnog komplikovanja i mistifikovanja, kao na primer kroz objasnjenje „Tela Bola“, ipak se moze reci da ima dosta lepih i originalnih opisa i shvatanja. Mada verujem da je potreban izvestan kriticki pristup prilikom citanja njegovih dela i da bezrezervno i nekriticko citanje moze prouzrokovati vise stete nego koristi.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s