Svaki čovek na jedinstven način doživljava ljubav u zavisnosti od personalnosti i duhovnog razvoja. Ljubav je osećanje kojim se uspostavlja konekcija s drugima i univerzumom. Zbog toga i postoji čitav spektar različitih odnosa kao na primer, izmedju ljubavnika, prijatelja, roditelja i dece, ljubav prema životinjama, umetnosti, prirodi itd.
Zaljubljenost nije ljubav, već njen nagoveštaj. Nastaje kao reakcija čula na spoljašnji nadražaj, ali bez duhovne dubine. U zavisnosti od fizičkog i psihičkog stanja javljaju se različite vrste zaljubljenosti. Mada je najčešća romantična, emotivna veza, ponekad se svodi samo na seksualnu ili erotsku privlačnost. Karakteriše je nemir i strast koja, kod veoma mladih, nezrelih i labilnih osoba, može dovesti do iracionalnog ponašanja, gubitka samokontrole i neodgovornosti usled uskovitlanih osećanja psihe.
Ljubav je viša, lucidna sinteza duše i duha ili jedinstvo osećanja i razuma. U njoj je svesno i nesvesno uskladjeno. Prevazilazi se površnost, pojavnost ili ograničenost fizičkog doživljaja pošto se on proširuje i obogaćuje duhovnim. To je čini stabilnom i postojanom za razliku od zaljubljenosti koja je kratkotrajna i nestabilna.
Ljubav je najčešće prisutna kod ljudi koji se opredele za monogamu zajednicu zasnovanu na vernosti, iskrenosti i medjusobnom poštovanju i uvažavanju, kao i upornoj istrajnosti da se takva veza neguje i održava. Odnos koji neko uspostavlja s bližnjima i univerzumom uvek reflektuje odnos koji ima sam sa sobom. Viši stepen unutrašnje integralnosti rezultira i prisnijim, funkcionalnijim odnosom s okolinom.
filozofski kutak 
Poštovana i nadasve draga Sofija,
Tako sam ispunjena radošću, kada god dobijem Vaše nove ispisane stranice, u kojim nas učite da spoznamo život i sami sebe, ili u kojim dobijamo potvrdu sopstvenih razmišljanja, pa vidimo da li smo na pravom… ili krivom putu!!! Sigurna sam da na mom putu razvoja i samospoznaje niste slučajno, pa mi i to daje snagu da istrajem u teškim vremenima i teškoj životnoj situaciji, iz koje moram da izvučem pouke, naučim i još dublje uronim u samospoznaju, da bih sve shvatila!!! Uz Vas je to mnogo lakše i lepše!…
Budite zdravi, radosni i ispunjeni ljubavlju!!!
S poštovanjem, Snežana
LikeLike
Draga Snezana,
zaista osecam duboku zahvalnost na tako ljubaznim i toplim recima. Od srca ti hvala! Drago mi je da ima jos ljudi koji su shvatili dublji smisao njihove egzistencije, te krenuli putem samospoznaje. Kad god budem mogla pisacu i deliti s ljudima, ne samo rezultate dugogodisnje obzervacije i proucavanja, vec cesto i inspirativne momente u kojima sam osetila da ono sto pisem, ne dolazi samo od mog intelekta, vec iz neke vise duhovne sfere.
Budi i ti takodje zdrava i vesela i ispunjena duhovnim mirom.
S ljubavlju Sofija.
LikeLike
Hvala, najlepše za odgovo, kao i predivne želje!!!..
Divni osećaji, ispunjavaju moje biće, jer nema lepšeg, nego kada se ljudi nadovezuju u dobronamernosti, dobroti, razmeni, ili deljenju najboljeg iz nas, kada nesebično daruju svoja saznanja, u želji da pomognu, da ovaj Svet bude bolje, lepše i lagodnije mesto, na kojem učimo šta je život i ko smo mi !!!…
Iskreno, ja sam osetila, da ste Vi jedna od razvijenijih duša duhovnog sveta i da je Vaš zadatak, da pomažete, onim koji teže da se razviju i spoznaju suštinu i smisao života!!! Pošto sam od nedavno počela da čitam Tvoje tekstove (evo, prećiću na pertu) radosna sam, da ću zahvaljujući Tebi (kao razvijenijoj duši) moći i sama da učim i razvijam se, napredujem i naravno širim ta saznanja svojoj deci, prijateljima! U ono, što sam sigurna, je da na mom putu razvoja, Ti nisi slučajno!
Iskreno i s puno ljubavi te pozdravljam i želim Ti uvek: ZDRAVLJE, MIR U DUŠI, RADOST U CELOM BIĆU I LJUBAV U SRCU !!! Vodi nas time ispunjena, putevima saznanja!!!
Snežana
LikeLike
Tesko mi je pronaci adekvatne reci da izrazim sta osecam u ovom trenutku, zato ti kazem iskreno i s ljubavlju: Hvala.
LikeLike
Hteo bi da te pitam šta misliš o preljubi?
Jel ona grešna?
LikeLike
Greh i greska se razlikuju po tome sto se greska radi nenamerno ili iz neznanja, dok se u grehu ima znanje o tome da to sto se radi nije u redu, ali se ipak pravi izbor da se to cini. Dakle, preljuba jeste greh.
Greh se cini usled zaostalog duhovnog razvoja. Njime nastaje sebicnost, nezrelost, nedostatak samokontrole, itd. S obzirom da pocinilac greha zna da njegovo delo nije u redu, on ga skriva od drugih, ali ga ne moze sakriti od sebe. Zato nastoji da ga opravdao i tako umiri savest i zadrzi lepo misljenje o sebi.
Takav stav zadrzava u grehu i unutrasnjoj dezintegralnosti, nefunkcionalnosti i neslobodi. Prvi korak ka slobodi je suocavanje s vlastitim grehom i samopriznaje da to sto se cini nije prihvatljivo i da se s tim mora prestati.
Nisam feministkinja, niti generalizujem karakter ljudi prema njihovom polu. On je uvek individualan jer na njegovo formiranje utice veliki broj razlicitih faktora. Medjutim, prema statistici, muskarci su skloniji preljubi od zena. Ne znam koliko je tome doprinela njihova fizicka konstitucija i menatalitet? Ali, izgleda da je seksualno neverstvo jedno od tezih iskusenja za muskarce pa se i njihova zrelost i duhovni razvoj najbolje moze proceniti kroz sposobnost ili tacnije izbor (odluku) da ostanu verni.
LikeLike
Ali ne razumem, zašto treba biti nekom veran?Svi smo mi individue, svako za sebe. Ako osoba oseća želju da stupi u ljubavni odnos sa drugim osobama čak iako je već u ljubavnom odnosu sa nekim partnerom ( “veza”), šta njega sprečava u tome? Nekakva etika i moral koja su izvan njega, ili možda ljubomora svog partnera?
Mislim da je preljuba savesno opravdana, dokle god se to ne radi iz nekog sopstvenog dokazivanja samom sebi nego iz čiste ljubavi i da kažem seksualnog nagona prema nekoj osobi.
LikeLike
Da li ce neko nekom biti veran je uvek stvar izbora ili odluke. Od cega zavisi odluka? Od zrelosti i sposobnosti da se shvate dublje, sustinske potrebe. Mi zivimo u uzrocno posledicnoj dimenziji gde svaka akcija ima svoju reakciju. Zbog toga smo prinudjeni da prosudjujemo svoje aktivnosti ili da vrsimo njihov izbor da bi izbegli nezeljene posledice.
Mala deca su vizuelna, radoznala, ogranicena instinktivnim ili neshvacenim porivima, zato hoce sta hoce i kada hoce bez obzira sta je to i kakve posledice ima. Uzrok takvog ponasanja je njihov nedovoljan razvoj. Isto se moze rec i za nezrele ljude sa zaostalim duhovnim razvojem.
Nedostatak duhovnog uvida se manifestuje kao egocentrizam i egoizam koji zadrzava u nizem stepenu razumevanja. Mada takvi ljudi mogu biti veoma inteligentni, oni ipak nemaju potrebnu mudrost da razumeju kompleksnost zivota i dubljih, sustinskih zakonitosti, jer njihov intelekt izostavlja razvoj viseg duhovnog potencijala. Zbog toga ne osecaju ljubav, niti su njihove aktivnosti rukovodjene savescu.
Koncentrisu se samo na zadovoljenje povrsnih, sebicnih potreba, nagona i strasti. Nemaju istinsku konekciju s univerzumom. Nedostaje im osecaj pravde i sposobnost da se saosecaju s drugima i njihovim potrebama.
Pitanje etike i morala je veoma diskutabilno i ja se ne bih slozila s konstantacijom da su etika i moral izvan ljudi. Naprotiv, smatram da se moral nalazi u samoj strukturi svesti kao refleksija strukture univerzuma. Najnovija naucna istrazivanja potvrdjuju postavku da je moral ljudima urodjen sto se moze videti iz clanka koji sam ja ovde vec jednom postavila:
http://www.3.serbiancafe.com/lat/vesti/20/73973/deca-od-malena-razlikuju-dobro-i-zlo.html
Neke stvari su iskljucive, pa se i kaze:”Ne mozes imati i, jare i, pare”. Ako se opredeli za vezu s vise partnera radi zadovoljenja seksualnog nagona, gubi se mogucnost da se zadovolji dublja emocionalna potreba koja tezi istinski bliskom odnosu zasnovanom na iskrenosti, medjusobnom postovanju i uvazavanju. Takav odnos zahteva potpunu predanost i angazovanost tako da ga nije moguce ostvariti s vise partnera, vec samo s jednim.
Preljuba se nikad ne moze opravdati ukoliko se radi “iza ledja” partnera ili u njegovom neznanju. Na pocetku veze se treba iskreno izjasniti o svom stavu prema monogamiji ili nemogucnosti da se ostane veran. Ukoliko partner to prihvati, onda je preljuba prihvatljiva ili moralno opravdana. Ako partner ima uverenje da je veza monogama, onda je preljuba nemoralna.
LikeLike
Ja pak ne mogu da se složim sa vama o moralnosti preljube, štaviše mislim da niste u pravu i stoga osećam moralnu dužnost da vam to napomenem i da probam da se objasnim u cilju donošenja ispravnog suda o predmetu naše rasprave.
Smatram da je preljuba savesno opravdana dokle god se radi svesno i javno, ne krijući se.
Jer ja ne vidim nikakvo zlo u preljubi?Stoga sledi pitanje, zašto je ono javno ozloglašeno i tako ocrnjeno.
Definisanje preljube kao greh je moguće pak nastalo u cilju kontrole pojedinaca od strane religije, društva, tj države i ona je i dan danas prisutna u velikoj snazi i skoro u vidu zakona usađena je u svesnosti pojedinca skoro nikad ne dozvoljavajući mu da se pita, što, zbog čega?
Iako u Novom Zavetu stoji preljuba jasno ocrenjena i prozvana velikim grehom, ja pak sumnjam da su to reči samog Isusa Hrista, koji je uostalom da se uočiti bio visoko razvijena duhovna ličnost sudeći po nekim drugim izjavama i delima njegovim, štaviše ova izjava bila bi mu protivrečna.Verovatno je dodato kasnije u cilju manipulacije što možemo i uvideti, gledajući kroz istoriju a i danas, da je glavni cilj crkve kao institucije.
Iza toga se krije zabluda posesivnosti, uverenje da nama neke osobe pripadaju i da treba da se ponašaju prema određenim našim ili opšte prihvaćenim uslovima što je u suštini sa razumnog stanovišta smešno, to bi bilo ograničavanje tuđe slobode.Egoista bi pak rekao: Dao bi ti slobodu, al nemogu pošto te smatram svojom!Narcis bi pak rekao: Dao bi ti slobodu al bi mi bilo ugroženo samopoštovanje, dok bi razuman rekao: Zašto me to uopšte pitaš, to je tvoje pravo.
Stoga sledi da prava ljubav nikada ne može da ima ikakvih vezivanja, čim ona počnu tada ljubav prestaje.Antoni De Mello, veliki duhovni učitelj i neuropsihijatar ovome je posvetio naročiti značaj, između ostalog, u svojim knjigama.
Uostalom, nije li ogrničeniji onaj čovek koji uživa u lepoti i mirisu jednoga cveta, propuštajući svu lepotu drugih?
Možda ćete mi pak postaviti pitanje kakva li je to osoba koja ne ume da se kontroliše i prepusti se strastima i nagonima, ali mi ovde ne pričamo o tome, već o svesnoj odluci i samokontroli.”Sve strasti su dobre dokle god se kontrolišu” – reče neki mudrac, nemogu se pak setiti ko.Stoga ako te strasti i nagoni ne kontrolišu nas, već mi uspevamo njih da kontrolišemo, zašto ne bi uživali u njima, čemu nepotreban asketizam?
Iako, čini mi se, da se izdajete za duhovno razvijenu osobu i za nekog sa puno znanja, što se, moram priznati, i da uočiti u količini i raznovrsnosti sadržaja ovoga bloga, štaviše i nekoliko knjiga ste izdali, a vi ste mi, pak, iskreno žaleći, na moje pitanje više bili dogmatični i dijalektični nego što ste mi dali precizan i logičan odgovor i obrazloženje na isto, što je uostalom najvažnije u iznošenju bilo kakvog suda.
LikeLike
Danijel, iz tvog izlaganja je ocigledno da pokusavas da opravdas preljubu ili da je proglasis moralnom. Cak sta vise, dobija se utisak da nastojis takav stav nametnuti i drugima. U svakom slucaju da ti imas svoje misljenje po tom pitanju i to je OK. Medjutim, isto tako i ostali ljudi imaju njihovo misljenje koje nije u saglasnosti s tvojim i to je takodje OK.
Moja namera nije da ikom namecem svoje misljenje niti da koga osudjujem, vec jednostavno iznosim svoje stavove, a od ljudi zavisi kako ce to prihvatiti ili proceniti. Ako si pazljivije citao moj gornji komentar mogao si uociti da ja nisam u potpunosti osudila preljubu, ukoliko je oba partnera dobrovoljno biraju. Ako je to nesto sto oboje ljudi u jednoj vezi zeli, sto im odgovora i sto funkcionise za njih, to je samo njihova stvar. Oni imaju pravo na to.
Medjutim, ako jedan od partnera ne zeli takvu vezu, a drugi partner tako nesto radi krijuci, onda to nije moralno prihvatljivo. U takvom slucaju je moralno da se iskreno izjasni i da dodje do raskida veze ukoliko se potrebe partnera drasticno razlikuju i ako je nemoguce naci kompromis.
Isto tako, ukoliko oba partnera donesu odluku da zive u monogamoj zajednici u kojoj namaravaju da osnuju potomstvo i posvete se jedno drugom i potrebama porodice, to je njihovo pravo. Neki ljudi prevazilaze vlastitu individualnost tako sto je prosiruju na porodicu. Oni pronalaze vise radosti, srece i zadovoljstva u porodicnom odnosu, bliskosti s jednim partnerom, zadovoljavanju potreba svih clanova u porodici itd. nego samo u zadovoljenju vlastite (najcesce seksualne) potrebe s razlicitim partnerima. Sve je to stvar izbora. I svaki covek ima pravo da bira sta hoce i sta mu vise odgovara.
Ali, pre stoga izbora treba biti svestan posledica. Deci je potrebno da osete sigurnost i stabilnost u porodicnom odnosu kao i medjusobno postovanje i ljubav njihovih rodtelja. Da bi roditelji bili u stanju da to ostvare oni se moraju u potpunosti posvetiti tome i jedno drugom.
Funkcionalan odnos izmedju dvoje ljudi ne nastaje sam od sebe, vec neprekidnim zalaganjem, trudom i kompromisom. Zato se ljudi koji odaberu da zadovoljavaju svoje sebicne potrebe zavaravaju ako misle da ce biti u stanju da ostvare harmonican porodicni zivot.
Porodicni zivot ima svoja preimucstva, ali isto tako zahteva i odredjeno prilagodjavanje koje nije prihvatljivo za sve ljude. Samacki zivot takodje ima prednosti, ali i nedostataka. Zato svako treba da dobro razmisli i donese odgovornu odluku koji nacin zivota mu vise odgovara. Nasilni pokusaj da se spoji ono sto je medjusobno nespojivo, ne samo sto ce biti uzaludan, vec ce takodje dovesti do frustracije, nezadovoljstva, dishramonije pa i do krsenja moralnih principa. Zato, ko sta voli nek izvoli. 🙂
LikeLike
Samo jedno kratko pitanje: ko je zaduzen da odredi sta je visi stepen razvoja duha i kulture? Drugim recima, sta cete sa muslimanima?
LikeLike
Anonimni, svako ima pravo i slobodu da upravlja svojim zivotom prema svome nahodjenju. Bilo koji pokusaj kontrole i nametanja svoga shvatanja i nacina zivota drugima nije u redu.
LikeLike
Izvinite, nismo se izgleda razumeli.
Ja ne pokušavam svoj stav da nametnem, niti da ga proglasim moralnim, to bi bilo glupo jer je to relativna stvar tj moralnost je kod svakog različita, niti nisam nameravao vaš stav da omalovažim.
Mislio sam da ovde pričamo o samospoznaji.Odsustvo svakih sebičnih želja i misli tj ne poistovećavanje sa njima.Uspostavljanje transcedentalnog razuma, nevezanog za telo.Sokrat, Buda, Isus…
Sa njihovog stanovišta preljuba ne važi.Te osobe nisu imale ličnost, nisu imale “JA”.
Oni nisu možda bili preljubnici, ali njihovo mišljenje o tome ne bi bilo negativno, jer niko nikom ne može da pripada, štaviše bili bi o tome potpuno ravnodušni, radi kako ti je volja.
LikeLike
Danijel, prihvatam izvinjenje i smatram da si kulturan, originalan i inteligentan sagovornik koji ima hrabrosti da izrazi ono sto misli.
LikeLike
Radi kako ti je volja sve dotle dok tvoje aktivnosti ne nanose bol i stetu drugima posto se time stvara negativna karma ili krsi univerzalni zakon viseg smisla, harmonije i sklada univerzuma koji je propagirao i Isus i Buda I Sokrat.
LikeLike