Dva vuka

Dekart : “ Saznao sam da sam supstancija čija sva suština i priroda jeste jedino u mišljenju, i kojoj, da bi bila, nije potrebno nikakvo mesto, niti pak da zavisi od ma kakve materijalne stvari; tako da se duša, po kojoj sam ono što jesam, potpuno razlikuje od tela; nju je čak lakše saznati nego telo, i kad njega uopšte ne bi bilo, duša ne bi prestala da bude sve ono što jeste. “

——-
Paster : “ Što više proučavam prirodu, to više ostajem zapanjen i zadivljen pred delima Stvoritelja. “
————
Hajzenberg : “ Prvi gutljaj iz čaše zvane „prirodna nauka” napravi te ateistom – ali na dnu čaše čekaće te Bog. “
———————————————————————————————-
Dostojevski: „Zadovoljstvo je uvek korisno, a divljačka,bezgranična vlast-ma i nad muvom, to je takođe uživanje svoje vrste. Čovek je despot po prirodi i voli da bude mučitelj.“

-Mada izuzetno cenim umetnicko stvaralastvo Dostojevskog kao i njegov psiholoski uvid ova misao se treba prihvatiti s rezervom jer je jednostrana. Njome nije u potpunosti obuhvacena kompleksnost ljudske psihe, vec samo podsvesni nagon Telesne svesti ili Frojdov ID.
Zbog toga je i zadovojstvo takodje ograniceno na mucenje, despotizam i vlast. Dostojevski je pravilno uvideo da je takav nagon divlji, odnosno da dopire iz podsvesnog nivoa koji degradira ljudsku svesnost i razumevanje.
Pored takvog nagona i zadovolstva, ljudi takodje imaju nadsvesni nivo Duhovne svesti u kojem se nalazi nagon ljubavi. Takav nagon tezi ka slobodi te zadovoljstvo pronalazi u harmonicnom razvoju zajednistva ili gradjenju skladnog odnosa s drugima cime prevazilazi nagon za vlast, mucenje i despotizam.

Podsvesni i nadsvesni nagon je uocen i veoma lepo docaran kroz sledecu anegdotu:
Stari Indijanac je rekao svome unuku:„Ovo je veoma vazno da zapamtis. Ljudska dusa je stalno popriste borbe izmedju dva vuka. Jedan je olicenje besa, sile, mrznje, zavisti, zlobe, pohlepe, superiornosti, lazi, inferiornosti, ogorcenja itd., dok je drugi ljubav, mir, radost, saosecanje, velikodusnost, istina, nada, vera…“
– „I koji vuk pobedjuje?“- upita unuk.
Stari indijanac odgovori:
– „Pobedjuje onaj kojeg hraniš.“

———
Zlatne-Mudre-Izreke:“Sve na ovome svetu se menja, osim dobrih i losih dela, ona nas prate kao sto telo prati sena…“

-Iako se dobra i losa dela ne menjaju njihova osnova svrha je ipak promena. Ona sluze tome da menjaju nas jer formiraju iskustva. Iskustva su neophodan element razvoja koji se manifestuje kao stalna aktivnost ili promena.
—————-

Mudre rijeci za bolji zivot: „Dok istina obuje cipele, laž je već proputovala svijetom.“

-Mozda. Ali ipak ne moze da pobegne istini koja je polako ali sigurno sledi. Zato je kad-tad njihov susret neminovan, a time i sav trud ulozen u laz uzaludan.

4 responses to “Dva vuka

  1. U svojoj lakomosti, lakovernosti, latentnosti čovek je po prirodi svog postojanja sklon i osuđen da čini to što čini. Svesno ili nesvesno. Zadovoljenje njegovih niskih strasti, zadovoljstava, divljanja i potreba je kako u postizanju cilja tako i u promašajima. Inače ne bi mogao znati šta je svest i šta je ono hteo da uradi ili kaže. Puš-pul veza. Nikakva razmišljanja ga nemogu udaljiti ili odvojiti od njega samoga. Niti ga sprečiti da to ne čini što čini. Za utehu mogu da mu posluže samo misli koje mu daju – nadu.

    Pitanja ljubavi, otrcanog, izbledelog i ofucanog pojma, nemogu da budu punovažna i realizovana dok ne pređu, prevaziđu onu granicu nesebičnog žrtvovanja koje u suštini i znači pravu ljubav. Suživot, obazrivost, obzirnost, poštovanje sebe samog i bližnjeg svog. Svesno i sa voljom. Onda se može da priča o napretku i boljem životu. Čineći drugome dobro znači da i nama neko čini dobro pa nam se onda, ako smo svi tome dosledni, to i višestruko vraća.

    Ono o dobru i zlu. O dva vuka je priča za malu decu. Ima još i drugih vukova, zar ne?

    Sve počinje sa i završava se sa Bogom. Stvoriteljem. Čiji smo i mi delić. Stvoreno je i dobro i zlo jedno drugom kao antiteža. Ne bi bilo jednog da nije drugog. Bog je smišljeno i dobro znao šta čini. Da nije tako, bilo bi nama, danas, sve jasno. I ne bi se danas čudu čudili. Kada neznamo osnovne, elementarne stvari, kako ćemo dostići vrhove Olimpa? Pričamo stalno o duši a neznamo šta je to, gde ona obitava kada je u nama a još manje kada ode tamo nekud – ko bi ga znao gde?

    Svojim telom, volumenom, mi činimo voljne i nevoljne postupke. Činimo greh kao i dobra dela. A nismo svesni šta sačinjava to naše telo. Prostor, vreme, materija, energija i njihove korelacije (htenja i misli) koje su nam fakat sušta nepoznanica. A to je sve jedno te isto samo što mi to vraški i valjano seciramo i pravimo komplikovano. Što da bude prosto kad može da bude i ovako.

    Vama bezganično i velika hvala što nas nagonite, pokrećete, da razmišljamao i dolazimo do novih saznanja koja su nam našom brzopletošću tako letimično promakla. Zaista imate strpljenja i takta da se bavite pitanjima preko kojih mi, ostali svet, tako olako prelazimo u trci da što pre stignemo do svog kraja. Samo se ograničeni umovi raduju što su stigli tamo odakle nema povratka.

    Sviđa mi se

  2. Pozdrav Petre!
    Dobro ste primetili da su reakcije ljudi cesto impulsivne i da oni ponekad nisu svesni zasto cine neke stvari. Uzrok takvog ponasanja je nedovoljna samospoznaja. Radi se o tome da ljudi postanu svesni kompleksne strukture njihove svesti i njenog uticaja na funkcionisanje svesnog nivoa.

    Mada prica o dva vuka na prvi pogled izgleda naivna i jednostavna, ona u sebi nosi veoma znacajnu poruku. Njome se ukazuje na kompleksnost ljudske psihe kao i mogucnosti usmeravanja vlastitog razvoja kroz svestan i odgovoran izbor.

    Nemate na cemu da mi zahvaljujete. Meni sve ovo sto pisem pricinjava ogromno zadovoljstvo jer imam osecaj da kroz to ispunjavam ono zasto sam i rodjena.

    Sviđa mi se

  3. Uzajamno poštovanje, uzajamno poverenje i uzvraćena ljubav su garancija uspešnog puta ka uzvišenom cilju.
    Ono o dva vuka moraju svi da pročitaju i prihvate. Ali, avaj, ko još išta čita. Svi hrle nekud u nepoznato. Hoće nešto što neznaju šta je to, hoće to odmah, i hoće puno toga.
    Vama opet HVALA. Malo je takvih osoba koje žele drugome dobro. A ni sebi nisu a i ne žele dobro. Pozdrav Petar

    Sviđa mi se

  4. Hvala i Vama Petre.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s