Odgovor u vezi Serafima Rouza

Sustinska nefizicka dimenzija svesti nema oblik ili pojavu pa se samim tim ne moze uociti sto se pogresno procenilo kao nepostojanje. Medjutim, posto takva dimenzija predstvalja samu sustinu postojanja ili zivota u njoj se odvija proces transformacije (Otac, Sin, Sveti Duh) koji se reflektuje kao stalna promena ili aktivnost fizicke dimenzije.

Otac je jedinstvena svesna sazetost, Sin je ideja ili jedinstvena Misao koja se raspline u mnostvo misli unutar Oca (osecanja) koji usled nemanifestovanosti ili neshvatljivosti dobija privid tame i pasivnosti. Takva rasplinuta svesna aktivnost stvara oblik, pojavu ili tela prema instintktivnom nagonu i impulsu iz tame kao i svetlu ili „slici“ vlastite ideje.

Zato je takva svesna aktivnost ogranicena te sam je ja okarakterisala kao Telesnu svest. Ona je posredna interakcija Oca (osecanja ili pasivnog svesnog principa) i Sina (aktivnog svesnog principa) ili njihova projekcija kojom se stvara fizicka dimenzija ili razlicita tela i oblici.

Medjutim, preko takvih individualnih oblika Otac i Sin takodje vrse neposrednu interakciju koja rezultira Duhom ili smisaonom ravnotezom i jasnocom uvida. Duh je logos ili smisao koji uskladjuje i osmisljava ogranicenu, haoticnu aktivnost Telesne svesti ili prirode u fizickoj dimenziji.

Dakle, Ja ili intelekt u telu je rezultat nize, instinktivne, ogranicene svesne dimenzije Telesne svesti (neuskladjene, neorganizovane, „slepe“ prirodne sile) i duhovne dimenzije sklada i smisla. Ono sto daje narocitu aktivnost intelektu je njegova interakcija s okolinom ili razlicitim individualizacijama izvan njega koje on dozivljava kao svoju suprotnost ili objektivnost.

Takvom interakcijom (subjektivno-objektivno) se formiraju iskustva koja cine znacajnu komponentu razvoja ili karme (buduce klice aktivnosti ili sudbine i predodredjenosti). Kroz interakciju s okolinom Ja je prinudjeno da vrsi izbor izmedju razlicitih inklanacija ili nagona vise i nize prirode sto uslovljava njegovu samospoznaju ili duhovni razvoj.

Smrcu nastaje drugacija faza razvoja kojom se prekidaju nadrazaji iz okoline pa se Ja „vraca sebi“ ili svojoj sustinskoj nefizickoj dimenziji. U njoj nastaje proces oslobadjana ili prevazilazenja individualizacije formirane kroz fizicku egzistenciju. Takav proces u sebe obuhvata suocavanje s vlastitom kreacijom ili formiranim smislom-besmislom, patnjom-radoscu, dobrom-zlom ili paklom i rajem.

Kroz njih Ja mora prepoznati sebe kao uzroka njihovog postojanja ili svoje sposobnosti da ih stvara. To moze uciniti samo onda kada se u potpunosti integrise sa svojom sustinom ili Sinom (idejom) sto mu omoguci da ostvari Duhovnu visinu preko koje dosegne Oca a time i vlastitu dubinu duse ili celovitosti.

Ukoliko Ja u fizickoj egzistenciji pravi pogresne izbore ili ne dopire do sustinskog izvora svoje svetlosti ono se otudjuje od smisaonog potencijala zajednistva ili konstruktivne kreativnosti te stvara komplementarno suprotne kvalitete mrznje, zla i destukcije.

Time je posle smrti kreirao vlastiti pakao jer se jos dublje „upleo“ u iluzornu tamu u kojoj svetlost njegove kreativnosti poprima oblik nekontrolisane, destruktivne i razbesnele vatre uzasa ili mucnih strasti.
Karma je neumoljivi zakon balansiranja tako da se taj uzas i patnja mora osetiti do kraja da bi se ostvarila ravnoteza iz koje se ponovo daje nova sansa da se Ja vrati svojoj sustini.

Ali i pored toga Ja ima mogucnost izbora tako sto se moze „procistiti“ u paklu (proci kroz intenzivni uzas psihickog mucenja u nefizickoj dimenziji) ili ponovnom reinkaranacijom. Medjutim, takva reinkarancija je uvek neuporedivo gora od prethodne usled konfuznog svesnog stanja koje se odrazi kao deformisan telesni oblik s izuzetno mucnim zivotnim okolnostima ili intenzivnom patnjom i uzasom. Verujem da su takve reinkaranacije retke i da se desavaju izrazito arogatnom Ja koje je totalno otudjeno od svoje sustine.
Znaci, neophodno je kompletirati odredjeni proces razvoja tako sto ce se proci kroz ciklus razlicitih faza, te na taj nacin omoguciti uslovi za prelazak u naredni, visi oblik ili smisaoniju reinkaranaciju.

Advertisements

2 odgovora na “Odgovor u vezi Serafima Rouza

  1. Draga Sofija,
    hvala na brzom odgovoru! Pitala bih Vas samo jos i ovo, a na osnovu pretposlednjeg pasusa, da li verujete da su onda gladna deca u Africi ili bilo gde u svetu, rezultat takvih ishitrenih reinkarnacija koja prosto moraju da „ispate“ svoje „grehe“ iz ranih inkarnacija zarad balansa, jer ako je tako, onda to, nazalost, nije retkost.
    U knjizi Nila Donalda Volsa „Razgovori sa Bogom“, na pitanje – zasto ih ima i ko su gladna i uopste napacena deca u svetu?, on govori upravo suprotno, da su to velike duse koje su se u prethodnim inkarnacijama uzdigle i otvorile prema drugima toliko da su spremne da se zrtvuju zbog drugih u ovom zivotu a sve da bismo mi ostali promenili stavove, stekli vise empatije, otvorili se ka njima i konacno i preduzeli nesebicne akcije ljubavi ka bliznjima.
    Ko su deca koja pate i umiru i zasto se, sustinski (u dubljim slojevima smisla i sklada) to desava ne znam i nisam sigurna da cu ikad moci to da prihvatim kao jedini put dostizanja nekog plemenitog cilja, ali sem patnje kroz koju oni prolaze izuzetno mi je zalosno sto im se u tom kratkom periodu boravka u fizickoj egzistenciji uskracuje svaka sansa da poprave (ako je Vase vidjenje tacno a ne Volsovo) ono sto su „ostetili“ u ranijim inkarnacijama, da aktuelizuju potencijale, a sto bi mogli kroz promenu stavova, ponasanja, emocija, aktivnosti i uopste razvoj, samo da im je na raspolaganju duzi zivotni vek.
    Srdacan pozdrav!

    Sviđa mi se

  2. Svest je sustinski, neunistivi entitet zivota i postojanja koji ima sposobnost stalne, kreativne ili smisaone promene i transformacije. Ta sposobnost omogucava svesti da bude ono sto jeste – vecni, bezoblicni (zato neuocljiv ili neshvatljiv) potencijal koji se neprekidno realizuje kroz razlicite pojave i oblike.

    Iako je takva realizacija (fizicka faza razvoja) znacajna i dragocena ona je ipak prolazna te se ne bi trebala dozivljavati suvise fatalno. Zato i Lao Tzu kaze: „Kada ljudi ne prihvaćaju kreativnu moć život im se pokazuje u strašnoj zbilji.“

    Verujem da sve ima svoju, svrhu, znacaj i smisao zasto jeste onako kako jeste. Da je sve upravo onako kako treba da bude iz neke vise perspektive uskladjivanja koju mi cesto iz ogranicene perspektive fizicke dimenzije nismo u stanju da razumemo ili pravilno protumacimo. Zbog toga, takodje verujem da uzroci nekih pojava mogu biti kompleksni i raznovrsni te je potrebno imati otvoren ili fleksibilan stav koji ne pokusava da sve svede na kruta i ogranicena pravila.

    Kod nas postoji verovanje da dusa 40 dana (ako se ne varam) posle smrti luta ili trazi „mesto“. U nekim budistickim spisima kao i u „Tibetanskoj knjizi mrtvih“ postoji podatak da je intelekt (Ja) posle smrti zbunjen (ukoliko nije ostvario potrebnu samospoznaju ili duhovni razvoj) jer je oformio snaznu naviku boravka u telu kao i snaznu vezanost za fizicku egzistenciju pa je ocajan da se ponovo vrati u telo pod bilo kojim okolnostima.

    Takodje se navodi da intelekt projektuje raznovrsna psihicka stanja u vidu razlitite svetlosti te da ga privuce ona svetlost ili psihicko stanje u kojem treba da se reinkarnira. To je u glavnom neposredan period posle smrti ili limbo u kojem Ja jos uvek nije u potpunosti preslo u visu sferu nefizicke dimenzije.

    Kao sto sam vec navela, ljudi koji su bili veoma gresni nadju se u stanju intenzivnog psihickog mucenja te takdje nastoje da se iz njega izbave cak i po cenu mizernog zivota u fizickoj egzistenciji. Pored toga, intelekt koji se prvi put inkarnira kao ljudsko bice posle zavrsetka nizih inkarnacija takodje se nadje u uslovima koji u mnogome imaju karakteristike divljine i surovosti.
    Isto tako verujem da ljudska vrsta nije najsavrseniji oblik koji postoji i da u ostalim galaksijama postoje savrseniji oblici. Medjutim, da bi covek evoluirao u narednu visu vrstu neophodno je da ostvari potpuno savrsenstvo ili ideal svoje vrste, kao na primer Isus i Buda. Ipak, potreban je veliki broj reinkarnacija u ljudskoj vrsti da bi se dostigao taj ideal jer Ja cesto formira nove, suptilnije zablude, pored toga sto ispravlja greske iz prethodnih.

    Slozila bih se time da savrsenije reinkarnacije afektiraju i veci broj ljudi time sto stimulativno deluju na njihov duhovni razvoj. Ponekad takva stimulacija moze doci kroz patnju, teskocu ili kompleksne psihicke okolnosti drugih tako da Volsova postavka nije bez osnova. Mada je ja ne bih uzela kao pravilo posto su moguce i ostale komibacije.
    U jedno sam ipak sigurna, a to je da se nemamo cega plasiti i da ce sve na kraju biti OK. Potrebno je samo da postujemo bozanski zakon u sebi i sledimo glas nase savesti.
    Mnogo pozdrava i sve najbolje!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s