Dinamika svesti

U cirkulaciji ili krugu se susrecemo s paradoksom jer pocetak ujedno predstavlja i kraj ili jedno isto. Tako na primer, ukoliko izdvojimo jednu tacku na kruznici kao pocetak, ona ce u isto vreme predstavljati i kraj. Sto god se vise udaljavamo od nje to smo joj sve blizi. Onog momenta kad je dostignemo tada smo u isto vreme i na pocetku i na kraju.

Isto se odnosi i na cirkulaciju ili transformaciju svesanih stanja, pa je zbog toga veoma tesko dati tacno odredjenje ili definiciju posto oni neprestano kulminiraju jedno u drugo te se na taj nacin obnavljaju i razvijaju.

Svest je nematerijalna (nevildljiva) sustina cija transformacija daje pojavu tame, svetlosti i etericnosti univerzuma. Tako da interakcija te pojave (tame, svetlosti i etericnosti) stvara razlicite oblike ili tela.

Kod ljudi potencijal svesti je nemanifestovan ili nesvestan sto predstavlja „tamu“ cija dubina krije „sazeto jezgro“ ili intenzitet osecanja. Manifestovani ili svesni nivo je svetlost ili kreativna snaga koja u interakciji s tamom ili osecanjima proizvodi tenziju u vidu aktivnosti ili ekspanzije misli. Ideja je sama svetlost, dok su misli individualizacija te svetlosti koja se stvara u interakciji s tamom ili osecanjima, pa su samim tim uvek ogranicene. One predstavljaju inteligenciju (cetvrti element).

Ogranicenost inteligencije ili misli se prevazilazi s etericnoscu razuma ili Duha. On predstavlja potrebnu ravnotezu ili balans izmedju svetlosti i tame (misli i osecanja) sto daje jasan uvid i razumevanje svesnom ja koje se formira kroz inteligenciju.

Razum ili Duh je svesna „visina“ dok je dusa nemanifestovano, sazeto jedinststvo „jezgro“ koje se krije u beskonacnoj dubini ljubavi. Kazem „beskonacnoj“ zato sto se uvek produbljuje preko Duha. Onog momenta kada Duh dostigne svoju „visinu“ ili kulminaciju neutralnosti kojom obuhvati misli i osecanja, on se sjedinjuje s dubinom ili dusom sto prouzrokuje njenu oplodnju, manifestaciju, ekspanziju, transformaciju ili radjanje savrsene ideje, tj. svetlosti kreacije.

Ukoliko inteligencija (svesno ja) ne prodire do duse ili vlastite svesne dubine ili jedinstva (ljubavi) ona nije u stanju da rasplamsa zar ili vatru konstruktivne „sirine“ (aktivnosti), ali isto tako i konstruktivne „visine“ ili mira i ravnoteze duha, tj. da koristi ili reazlizuje svoj puni svesni potencijal. Na taj nacin inteligencija ostaje u tami podsvesnog ili nerazumevanja jer ostvaruje iluzorno svetlo razumevanja kroz vrednosti izvan sebe, a ne kroz svoje sustinske vrednosti ili kroz vlastitu, autenticnu svetlost.

Time osoba sprecava smisaoni razvoj i samospoznaju posto akumulira sve vise povrsnih, destruktivnih osecanja ili tame kojima onemogucava vlastitoj svetlosti da dodje do izrazaja. Proces progresivnog duhovnog razvoja ili samospoznaje se manifestuje kao prosvetljenje inteligencije posto se ona priblizava vlastitoj Ideji ili svetlu kreacije preko koje spoznaje svrhu i smisao vlastite inkarnacije te sve vise dobija pravilan uvid sta treba da cini ili kako da se ponasa.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s