Komenatar na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“

Na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“ sam dobila sledeci komentar:
„U ovom tekstu obrađuješ interesantnu temu, o interakciji „misli“ i „reči“. Navodiš Izjava Eckharta Tolla u knjizi „Moć sadašnjeg trenutka“ koja glasi: „U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne.“- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku. U prvom pasusu navodiš značenje „opreznosti“ koju ilustruješ narodnom izrekom, ali u takvu konstataciju bi terbalo da se „uplete i „moral“. Smatram da je moral bitna kategorija koja ograničava ili pak unapređuje misao zavisno od situacije, reč pokreće , zaustavlja i ubija ( u prenosnom smislu sve to radi misao). „Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete“. Tačno ali to bi onda već bila iskustvena kategorija, a opet ne dokazana odnosno bez sigurnog zaključka, kao lični osećaj. U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

Iz cega izdvajam sledece:
„Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku.“

Mi se nalazimo u aktivnoj fizickoj dimenziji koja se zasniva na stalnim promenama ili razvoju zbog cega smo prinudjeni da neprestano vrsimo prosudjivanje i donosimo odluke. U zavisnosti od procene situacije zavisi i odluka.

Odluka se ne zasniva uvek na aktivnom delovanju. Ona se takodje zasniva i na pasivnosti ili odustajanju od bilo koje akcije. Naime, u pojedinim situacijama se proceni da bi vanjska reakcija ili aktivnost bila ne samo uzaludna vec i stetna, tj. da bi jos vise doprinela neskladu i otudjivanju pa se odluci na pasivnost kao i suzdrzavanju od reci.

Kako ili na osnovu cega se procenjuje? Ja sam ranije napravila razliku izmedju razlicitih nivoa svesti: podsvesnog, svesnog i nadsvesnog. Svesno je inteligencija preko koje se vrsi interakcija s vanjskim svetom ili okolinom. Svaki dogadjaj iz okoline aktivira unutrasnju interakciju svesnog nivoa s razlictim nivoima svesti (Polusvesni ego, podsvesno, nadsvesno) sto rezultira razllicitom misaonom aktivnosu ili svesnoscu i razumevanjem.

Ukoliko misaona aktivnost ostaje samo na nivou dogadjaja ili ima karakter reakcije ega s kojim osoba dozivljava okolinu kao rivala, takve reakcije su povrsne i nepromisljenje. Njima se sprecava dublji uvid, kako u sebe tako i u okolinu sto rezultira nerazumevanjem sustinskih zakonitosti dogadjaja ili njegovog pravog uzroka i posledica razvoja.

„U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

Dobro zapazanje. Slazem se. Samo sto bih ja donekle izmenila redosled tako sto bih stavila moral-misao-rec. Mada sam ja o moralu i savesti pisla detaljnije ovde cu samo povrsno klarifikovati neke pojave u vezi s njim. Poznato je da svaki covek ima svoje individualne moralne vrednosti ili svoju jedinstvenu procenu sklada i nesklada, odnosno dobra i zla ili pravde i nepravde. (Zbog toga imamo toliko razlicitih misljenja i sukoba medju ljudima.)

Medjutim, isto tako je poznato da ljudi imaju neke univerzalne, zajednicke moralne vrednosti koje su osnovni uslov njihovog zivota u zajednici, tj. inteligentnog, konstruktivnog delovanja. Tako na primer, vecina ljudi smatra ubistvo, nasilje, zlostavljanje, kriminal itd. neprihvatljivim jer nepostuju sustinski sklad i harmoniju egzistencije, tj. moralne vrednosti.

Kako objasniti razlike i istovetnost moralnih vrednosti ili kako one nastaju? One nastaju razlictim duhovnim razvojem ljudi. Ukoliko ljudi vrse procenu vrednosti samo kroz pojavne zakonitosti fizicke egzistencije ili kroz dogadjaje iz okoline bez dublje refleksije oni nisu u stanju da dopiru do unutrasnjeg, sustinskog sklada ili smisla cime formiraju razlicite predrasude ili iskrivljene, ponekad i nametnute moralne vrednosti koje im omogucavaju da pravdaju svoje egoisticne potrebe ili manipulativno delovanje.

Posledica toga je neikrenost i prema sebi i prema drugima cime se covek otudjuje od vlastite sustine ili unutrasnjeg duhovnog sklada sto rezultira ne samo nemoralnim delovanjem vec i unutrasnjim nezadovoljstvom i gubitkom sposobnosti osmisljavanja vlastite egzistencije.
Inteligencija nije isto sto i mudrost. Mudrost se sastoji u tome da covek stekne slobodu od vanjskih zbivanja (da ih nadraste) ili da razvija sposobnost da ostvaruje duhovnu ravnotezu, mir, harmoniju i srecu pod bilo kojim okolnostima ili bilo kakvom razvoju dogadjaja.

Inteligentan, ali duhovno siromasan covek nije u stanju da to ostvari jer njegov mir i sreca, kao i daljnja aktivnost uvek zavisi od vanjskih zbivanja, a ne od njega. Tako da i pored mogucih materijanih i egoisticnih satisfakcija on postepeno pocinje da oseca unutrasnji nesklad, prazninu, nezadovoljstvo ili gubitak sposobnosti da pronalazi svrhu i smisao zivota. Posto svrha i smisao zivota svakog coveka nije u akumulaciju materijalnih vec duhovnih vrednosti ili smisaonom razvoju.

Nravno, da se i materijane vrednosti ne trebaju zanemariti jer su neophodne za opstanak u fizickoj egzistenciji. Medjutim, one ne smeju postati osnovna motivacija i svrha zivota vec moraju biti podredjene duhovnim vrednostima.

Sto god vise ljudi vrse dublju unutrasnju refleksiju ili dopiru do nadsvesnog, sustinskog sklada i smisla oni nadrastaju egoisticne potrebe ili pojavne zakonitosti i vrednosti fizicke egzistencije. Na taj nacin su u stanju da deluju iz unutrasnjeg sklada (univerzalnih moralnih vrenosti) koncentisanog u sustini njihovog bica cime ostvaruju vlastiti smisaoni razvoj koji im omogucava konstruktivan ili harmonican razvoj s okolinom.

Isto tako na isti tekst dodat je i sledeci citat:

“ Opreznost je majka mudrosti“

Slazem se. Opreznost iziskuje dublje razmatranje ili razmisljanje. Medjutim, neophodno je razviti sposobnost prepoznavanja karaktera razmisljanja. Dubina razmisljanja se ne odredjuje prema kvantitetu vec prema kvalitetu razmisljanja. Prekomerno, nefunkcionalno razmisljanje koje ima karakter ocaja i jalovosti bi se trebalo prepoznati kao Polusvesni ego, te bi se trebala svesno zaustaviti takva misaona aktivnost. Tada je bolje da se pokusa opustiti ili da se prestane misliti.

Misljenje koje se inicira s nadsvesnim nivoom nikada nema karakter demoralisanosti. Iako se kroz njega otkrivaju neprijatne, ponizavanjuce ili mucne istine i o sebi i o drugima, njime se takodje ukazuje i put resenja ili nacina kako da se takve slabosti prevazidju. Isto tako, ono jaca volju ili daje neophodnu snagu i energiju da se odoleva iskusenjima ili da se istraje u progresivnoj promeni ili novom funkcionalnom nacinu delovanja ili ponasanja.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s