Mesečne arhive: maj 2011

Dinamika svesti


U cirkulaciji ili krugu se susrecemo s paradoksom jer pocetak ujedno predstavlja i kraj ili jedno isto. Tako na primer, ukoliko izdvojimo jednu tacku na kruznici kao pocetak, ona ce u isto vreme predstavljati i kraj. Sto god se vise udaljavamo od nje to smo joj sve blizi. Onog momenta kad je dostignemo tada smo u isto vreme i na pocetku i na kraju.

Isto se odnosi i na cirkulaciju ili transformaciju svesanih stanja, pa je zbog toga veoma tesko dati tacno odredjenje ili definiciju posto oni neprestano kulminiraju jedno u drugo te se na taj nacin obnavljaju i razvijaju.

Svest je nematerijalna (nevildljiva) sustina cija transformacija daje pojavu tame, svetlosti i etericnosti univerzuma. Tako da interakcija te pojave (tame, svetlosti i etericnosti) stvara razlicite oblike ili tela.

Kod ljudi potencijal svesti je nemanifestovan ili nesvestan sto predstavlja „tamu“ cija dubina krije „sazeto jezgro“ ili intenzitet osecanja. Manifestovani ili svesni nivo je svetlost ili kreativna snaga koja u interakciji s tamom ili osecanjima proizvodi tenziju u vidu aktivnosti ili ekspanzije misli. Ideja je sama svetlost, dok su misli individualizacija te svetlosti koja se stvara u interakciji s tamom ili osecanjima, pa su samim tim uvek ogranicene. One predstavljaju inteligenciju (cetvrti element).

Ogranicenost inteligencije ili misli se prevazilazi s etericnoscu razuma ili Duha. On predstavlja potrebnu ravnotezu ili balans izmedju svetlosti i tame (misli i osecanja) sto daje jasan uvid i razumevanje svesnom ja koje se formira kroz inteligenciju.

Razum ili Duh je svesna „visina“ dok je dusa nemanifestovano, sazeto jedinststvo „jezgro“ koje se krije u beskonacnoj dubini ljubavi. Kazem „beskonacnoj“ zato sto se uvek produbljuje preko Duha. Onog momenta kada Duh dostigne svoju „visinu“ ili kulminaciju neutralnosti kojom obuhvati misli i osecanja, on se sjedinjuje s dubinom ili dusom sto prouzrokuje njenu oplodnju, manifestaciju, ekspanziju, transformaciju ili radjanje savrsene ideje, tj. svetlosti kreacije.

Ukoliko inteligencija (svesno ja) ne prodire do duse ili vlastite svesne dubine ili jedinstva (ljubavi) ona nije u stanju da rasplamsa zar ili vatru konstruktivne „sirine“ (aktivnosti), ali isto tako i konstruktivne „visine“ ili mira i ravnoteze duha, tj. da koristi ili reazlizuje svoj puni svesni potencijal. Na taj nacin inteligencija ostaje u tami podsvesnog ili nerazumevanja jer ostvaruje iluzorno svetlo razumevanja kroz vrednosti izvan sebe, a ne kroz svoje sustinske vrednosti ili kroz vlastitu, autenticnu svetlost.

Time osoba sprecava smisaoni razvoj i samospoznaju posto akumulira sve vise povrsnih, destruktivnih osecanja ili tame kojima onemogucava vlastitoj svetlosti da dodje do izrazaja. Proces progresivnog duhovnog razvoja ili samospoznaje se manifestuje kao prosvetljenje inteligencije posto se ona priblizava vlastitoj Ideji ili svetlu kreacije preko koje spoznaje svrhu i smisao vlastite inkarnacije te sve vise dobija pravilan uvid sta treba da cini ili kako da se ponasa.

Advertisements

Osvrt na neka tumacenja Serafima Rouza


http://slavoslovije.wordpress.com/category/serafim-rouz/page/8/
Poznato je da je terminologija duhovnosti veoma problematicna. Razlog tome je sto se izuzetno kompleksna transformacija nevidljive ili nematerijalne sustine postojanja izrazava kroz tacno utvrdjenje, zato ogranicene pojmove koji unose vise zabune nego jasnoce u ovu oblast.

Tako na primer, u hriscanstvu transformacija nemanifestovanog, smisaonog jedinstva postojanja ima obelezja Oca, Sina i Svetog Duha dok se u fizickoj dimenziji takva tansformacija reflektuje kao nastanak tame, svetlosti i etericnosti. Zato se energetska svojstva tame, svetlosti i etericnosti uzimaju kao osnova materilanih elemenata vatre, vode, zemlje i vazduha iz kojih nastaju razlicita tela i oblici.

Za ziva bica s inteligencijom je karakteristicno da materijalno-energetski oblik njihovih tela vrsi interakciju s nematerijalnom, jedinstvenom sustinom postojanja sto dobija manifestaciju individualne svesti. Takva svest ima karakakteristike osecanja, misli i razuma cija sustina se nalazi u visoj svesnoj dimenziji duse, ideje i duha kao individualnih refleksija jedinstvene transformacije svesne celovitosti ili Oca, Sina i Svetog Duha.

Medjutim, kroz mandalu koja se u hinduizmu i budizmu smatra svetom umetnoscu ili prezentacijom viseg skrivenog jedinstva univerzuma, pored kruga prisutan je i cetvorougaonik. Jung je mandalu identifikovao kao intuitivno izrazavanje sustinskog Sopstva ljudi. Tako da bi krug predstavljalo ne samo srediste Sopstva vec i njegovu stalnu cirkulaciju ili transformaciju. S obzirom da je sustinsko jedinstvo ili Sopstvo izrazeno kroz trojstvo Oca, Sina i Svetog Duha koji se u ljudima reflektuje kao dusa, ideja i duh, namece se pitanje: kako objasniti cetvorostrukost?

Dusa, ideja i duh se nalaze u nesvesnom ili nadsvesnom domenu svesti koji predstavlja sustinu svesnog nivo ili ega. Tako da dusa, ideja i duh predstvaljaju bezgranicni nadsvesni potencijal koji se realizuje kroz ograniceni svesni nivo. Te bi ego ili svesni nivo inteligencije imao karakteristike aktivne svesne dimenzije koja ostvaruje svoj razvoj u fizickoj dimenziji postojanja.

Ono sto napusta fizicku dimenziju je ego ili Ja koje se vraca astralnoj (zvezdanoj ili svetlosnoj) dimenziji Ideje koja ga je kreirala. Ideja je vrhunski ideal ili savrseno svetlo kreacije koje ego nastoji da dosegne. To uspeva samo onaj ego koji je u fizickoj dimenziji ostvario visoki stepen samorazvoja ili koji se transformisao u nad-ego.

Nad-egu se omogucava integracija s idejom, a time i transformacija u duh koji neutralise zar, plamen ili svetlost i „sirinu“ kreativnosti kroz mir ili „visinu“ razumevanja. Takvo razumevanje ostvari neophodnu ostrinu da prodre do „dubine“ duse cime nastaje apsolutno svesno jedinstvo koje kulminira u vatri Ideje ili kreativne aktivnosti, ali ovaj put na visem, svesnijem nivou. Sto znaci da se vise ne inkarnira u Suncevom sistemu, planeti Zemlji ili u ljudskom obliku vec u drugim galaksijama i planetama ili savrsenijim oblicima.

To sto se pravi razlika izmedju pakla ili nize dimenzije demona i tame kao i vise dimenzije raja s andjelima je odraz podsvesne i nadsvesne akumulacije osecanja koja skrivaju tajnu „dubinu“ ili iskru duse do koje duh mora prodreti da bi rasplamsao novu vatru kreativnosti ili uzrokovao novi ciklus svesne samoobnove ili samorazvoja.

Zaostali duhovni razvoj ili nepotpuna samospoznaja obrazuje karmu koja onemoguci potpunu integraciju ega s idejom pa se on ponovo reinkarnira u istoj vrsti s karakteristicnim oblikom tela ili sudbinom. Time mu se opet daje sansa da ostvari potrebnu samospoznaju.

Komenatar na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“


Na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“ sam dobila sledeci komentar:
„U ovom tekstu obrađuješ interesantnu temu, o interakciji „misli“ i „reči“. Navodiš Izjava Eckharta Tolla u knjizi „Moć sadašnjeg trenutka“ koja glasi: „U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne.“- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku. U prvom pasusu navodiš značenje „opreznosti“ koju ilustruješ narodnom izrekom, ali u takvu konstataciju bi terbalo da se „uplete i „moral“. Smatram da je moral bitna kategorija koja ograničava ili pak unapređuje misao zavisno od situacije, reč pokreće , zaustavlja i ubija ( u prenosnom smislu sve to radi misao). „Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete“. Tačno ali to bi onda već bila iskustvena kategorija, a opet ne dokazana odnosno bez sigurnog zaključka, kao lični osećaj. U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

Iz cega izdvajam sledece:
„Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku.“

Mi se nalazimo u aktivnoj fizickoj dimenziji koja se zasniva na stalnim promenama ili razvoju zbog cega smo prinudjeni da neprestano vrsimo prosudjivanje i donosimo odluke. U zavisnosti od procene situacije zavisi i odluka.

Odluka se ne zasniva uvek na aktivnom delovanju. Ona se takodje zasniva i na pasivnosti ili odustajanju od bilo koje akcije. Naime, u pojedinim situacijama se proceni da bi vanjska reakcija ili aktivnost bila ne samo uzaludna vec i stetna, tj. da bi jos vise doprinela neskladu i otudjivanju pa se odluci na pasivnost kao i suzdrzavanju od reci.

Kako ili na osnovu cega se procenjuje? Ja sam ranije napravila razliku izmedju razlicitih nivoa svesti: podsvesnog, svesnog i nadsvesnog. Svesno je inteligencija preko koje se vrsi interakcija s vanjskim svetom ili okolinom. Svaki dogadjaj iz okoline aktivira unutrasnju interakciju svesnog nivoa s razlictim nivoima svesti (Polusvesni ego, podsvesno, nadsvesno) sto rezultira razllicitom misaonom aktivnosu ili svesnoscu i razumevanjem.

Ukoliko misaona aktivnost ostaje samo na nivou dogadjaja ili ima karakter reakcije ega s kojim osoba dozivljava okolinu kao rivala, takve reakcije su povrsne i nepromisljenje. Njima se sprecava dublji uvid, kako u sebe tako i u okolinu sto rezultira nerazumevanjem sustinskih zakonitosti dogadjaja ili njegovog pravog uzroka i posledica razvoja.

„U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

Dobro zapazanje. Slazem se. Samo sto bih ja donekle izmenila redosled tako sto bih stavila moral-misao-rec. Mada sam ja o moralu i savesti pisla detaljnije ovde cu samo povrsno klarifikovati neke pojave u vezi s njim. Poznato je da svaki covek ima svoje individualne moralne vrednosti ili svoju jedinstvenu procenu sklada i nesklada, odnosno dobra i zla ili pravde i nepravde. (Zbog toga imamo toliko razlicitih misljenja i sukoba medju ljudima.)

Medjutim, isto tako je poznato da ljudi imaju neke univerzalne, zajednicke moralne vrednosti koje su osnovni uslov njihovog zivota u zajednici, tj. inteligentnog, konstruktivnog delovanja. Tako na primer, vecina ljudi smatra ubistvo, nasilje, zlostavljanje, kriminal itd. neprihvatljivim jer nepostuju sustinski sklad i harmoniju egzistencije, tj. moralne vrednosti.

Kako objasniti razlike i istovetnost moralnih vrednosti ili kako one nastaju? One nastaju razlictim duhovnim razvojem ljudi. Ukoliko ljudi vrse procenu vrednosti samo kroz pojavne zakonitosti fizicke egzistencije ili kroz dogadjaje iz okoline bez dublje refleksije oni nisu u stanju da dopiru do unutrasnjeg, sustinskog sklada ili smisla cime formiraju razlicite predrasude ili iskrivljene, ponekad i nametnute moralne vrednosti koje im omogucavaju da pravdaju svoje egoisticne potrebe ili manipulativno delovanje.

Posledica toga je neikrenost i prema sebi i prema drugima cime se covek otudjuje od vlastite sustine ili unutrasnjeg duhovnog sklada sto rezultira ne samo nemoralnim delovanjem vec i unutrasnjim nezadovoljstvom i gubitkom sposobnosti osmisljavanja vlastite egzistencije.
Inteligencija nije isto sto i mudrost. Mudrost se sastoji u tome da covek stekne slobodu od vanjskih zbivanja (da ih nadraste) ili da razvija sposobnost da ostvaruje duhovnu ravnotezu, mir, harmoniju i srecu pod bilo kojim okolnostima ili bilo kakvom razvoju dogadjaja.

Inteligentan, ali duhovno siromasan covek nije u stanju da to ostvari jer njegov mir i sreca, kao i daljnja aktivnost uvek zavisi od vanjskih zbivanja, a ne od njega. Tako da i pored mogucih materijanih i egoisticnih satisfakcija on postepeno pocinje da oseca unutrasnji nesklad, prazninu, nezadovoljstvo ili gubitak sposobnosti da pronalazi svrhu i smisao zivota. Posto svrha i smisao zivota svakog coveka nije u akumulaciju materijalnih vec duhovnih vrednosti ili smisaonom razvoju.

Nravno, da se i materijane vrednosti ne trebaju zanemariti jer su neophodne za opstanak u fizickoj egzistenciji. Medjutim, one ne smeju postati osnovna motivacija i svrha zivota vec moraju biti podredjene duhovnim vrednostima.

Sto god vise ljudi vrse dublju unutrasnju refleksiju ili dopiru do nadsvesnog, sustinskog sklada i smisla oni nadrastaju egoisticne potrebe ili pojavne zakonitosti i vrednosti fizicke egzistencije. Na taj nacin su u stanju da deluju iz unutrasnjeg sklada (univerzalnih moralnih vrenosti) koncentisanog u sustini njihovog bica cime ostvaruju vlastiti smisaoni razvoj koji im omogucava konstruktivan ili harmonican razvoj s okolinom.

Isto tako na isti tekst dodat je i sledeci citat:

“ Opreznost je majka mudrosti“

Slazem se. Opreznost iziskuje dublje razmatranje ili razmisljanje. Medjutim, neophodno je razviti sposobnost prepoznavanja karaktera razmisljanja. Dubina razmisljanja se ne odredjuje prema kvantitetu vec prema kvalitetu razmisljanja. Prekomerno, nefunkcionalno razmisljanje koje ima karakter ocaja i jalovosti bi se trebalo prepoznati kao Polusvesni ego, te bi se trebala svesno zaustaviti takva misaona aktivnost. Tada je bolje da se pokusa opustiti ili da se prestane misliti.

Misljenje koje se inicira s nadsvesnim nivoom nikada nema karakter demoralisanosti. Iako se kroz njega otkrivaju neprijatne, ponizavanjuce ili mucne istine i o sebi i o drugima, njime se takodje ukazuje i put resenja ili nacina kako da se takve slabosti prevazidju. Isto tako, ono jaca volju ili daje neophodnu snagu i energiju da se odoleva iskusenjima ili da se istraje u progresivnoj promeni ili novom funkcionalnom nacinu delovanja ili ponasanja.