Mesečne arhive: maj 2011

Dinamika svesti


U cirkulaciji ili krugu se susrecemo s paradoksom jer pocetak ujedno predstavlja i kraj ili jedno isto. Tako na primer, ukoliko izdvojimo jednu tacku na kruznici kao pocetak, ona ce u isto vreme predstavljati i kraj. Sto god se vise udaljavamo od nje to smo joj sve blizi. Onog momenta kad je dostignemo tada smo u isto vreme i na pocetku i na kraju.

Isto se odnosi i na cirkulaciju ili transformaciju svesnih stanja. Oni se, jednostavno, ne mogu odvojiti posto neprestano kulminiraju jedno u drugo i tako se obnavljaju i razvijaju.

Nadsvesni duhovni potencijal je nesvestan ili nemanifestovan. Zato se predstavlja ili, kao gusta neprozirna tama koja u sebi krije sazeto jezgro osecanja, tj. dusu. Ili, kao etericna prozracnost razuma ili Duha. Manifestovani, svesni nivo je kreativna svetlost koja u interakciji s tamom ili osecanjima stvara ekspanziju misli. Ideja je sama svetlost, dok su misli individualizacija te svetlosti. Zato su ogranicenije.

Ograniceno razumevanje ega se prevazilazi sveobuhvatnoscu duha. On balansira svetlost i tamu (misli i osecanja) i tako daje jasan uvid i razumevanje svesnom ja. Duh je beskonacna svesna visina, dok je dusa beskonacna dubina ljubavi. Kazem, beskonacna, zato sto se dusa neprestano produbljuje duhom, a duh uzdize dusom. Medjutim, u isto vreme, oni se i spajaju. Onog momenta kada Duh dostigne kulminaciju visine i  neutralnosti kojom obuhvati misli i osecanja, on se sazima u dusu i tako oplodi skriveno svetlo zivota u njoj. Time dodje do ekspanzije novog, kreativnog svetla zivota. Rodi se nova ideja ili misao.

Advertisements

Komenatar na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“


Na tekst „Ciklus svesnog samoobnavljanja“ sam dobila sledeci komentar:
„U ovom tekstu obrađuješ interesantnu temu, o interakciji „misli“ i „reči“. Navodiš Izjava Eckharta Tolla u knjizi „Moć sadašnjeg trenutka“ koja glasi: „U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne.“- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku. U prvom pasusu navodiš značenje „opreznosti“ koju ilustruješ narodnom izrekom, ali u takvu konstataciju bi terbalo da se „uplete i „moral“. Smatram da je moral bitna kategorija koja ograničava ili pak unapređuje misao zavisno od situacije, reč pokreće , zaustavlja i ubija ( u prenosnom smislu sve to radi misao). „Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete“. Tačno ali to bi onda već bila iskustvena kategorija, a opet ne dokazana odnosno bez sigurnog zaključka, kao lični osećaj. U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

„Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku.“

-Mi se nalazimo u aktivnoj fizickoj dimenziji koja se zasniva na stalnim promenama ili razvoju zbog cega smo prinudjeni da neprestano vrsimo prosudjivanje i donosimo odluke. U zavisnosti od procene situacije zavisi i odluka.

Odluka se ne zasniva uvek na aktivnom delovanju. Ona se takodje zasniva i na pasivnosti ili odustajanju od aktivnosti. Naime, u pojedinim situacijama se proceni da bi vanjska reakcija ili aktivnost bila ne samo uzaludna vec i stetna, tj. da bi jos vise doprinela neskladu i otudjivanju pa se odluci na pasivnost kao i suzdrzavanju od govora ili reci.

Kako ili na osnovu cega se procenjuje? Ja sam ranije napravila razliku izmedju razlicitih nivoa svesti: podsvesnog, svesnog i nadsvesnog. Svesno je inteligencija preko koje se vrsi interakcija s vanjskim svetom ili okolinom. Svaki dogadjaj iz okoline aktivira unutrasnju interakciju intelekta s razlictim nivoima svesti (Polusvesni ego, podsvesno, nadsvesno) sto rezultira razllicitom misaonom aktivnosu ili razumevanjem.

„U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

-Dobro zapazanje. Slazem se. Samo sto bih ja donekle izmenila redosled tako sto bih stavila moral-misao-rec. Mada sam o moralu i savesti pisla detaljnije, ovde cu povrsno klarifikovati neke pojave u vezi s njim. Poznato je da svaki covek ima svoje individualne moralne vrednosti ili svoju jedinstvenu procenu dobra i zla ili pravde i nepravde. (Zbog toga imamo toliko razlicitih misljenja i sukoba medju ljudima.)

Medjutim, isto tako je poznato da ljudi imaju neke univerzalne i zajednicke moralne vrednosti koje su osnova njihovog zivota u zajednici, pa se ubistvo, nasilje, zlostavljanje, kriminal itd. smatraju nemoralnim i neprihvatljivim.

Kako objasniti razlike i istovetnost moralnih vrednosti, ili kako one nastaju? One nastaju razlictim duhovnim razvojem ljudi. Ukoliko ljudi ne vrse procenu vrednosti kroz unutrasnji duhovni potencijal izostaje dublja refleksija, pa se formiraju razlicite predrasude kao i iskrivljene moralne vrednosti koje im omogucavaju da pravdaju svoje egoisticne potrebe i manipulativno delovanje.

Sto god vise ljudi dopiru do duhovnog potencijala ili vrse dublju unutrasnju refleksiju oni nadrastaju egoisticne potrebe. Na taj nacin su u stanju da deluju iz univerzalnih moralnih vrednosti koncentisanih u sustini njihovog bica cime ostvaruju vlastiti smisaoni razvoj koji im omogucava konstruktivan ili harmonican razvoj s okolinom.

Na isti tekst dodat je i sledeci citat: “ Opreznost je majka mudrosti“

-Slazem se. Opreznost iziskuje dublje razmatranje ili razmisljanje. Medjutim, neophodno je razviti sposobnost prepoznavanja funkcionalnog i nefunkcionalnog misljenja. Dubina razmisljanja se ne odredjuje prema kvantitetu, vec prema kvalitetu misli. Prekomerno razmisljanje koje demoralise i ima karakter ocaja i jalovosti nastaje iz Polusvesnog ega. Njega je bolje zaustaviti i pokusati se opustiti.

Misljenje koje se inicira s nadsvesnim nivoom nikad ne demoralise. Iako se kroz njega  mogu otkrivati neke neprijatne, ponizavanjuce i mucne istine i o sebi i o drugima, njime se takodje ukazuje i put resenja ili nacina kako da se takve slabosti prevazidju. Isto tako, ono jaca volju i daje neophodnu snagu i energiju da se odoli iskusenjima i da se istraje u progresivnoj promeni, tj. novom funkcionalnom nacinu delovanja ili ponasanja.