Razmatranja

S obirom da spoznaja predstvalja neprekidan proces promene ili razvoja neophodno je stalno preispitivanje i svoga i tudjeg misljenja. Sto god se odredjena pojava sagledava iz vise razlicitih aspekata doprinosi se i njenom potpunijem objasnjenju i razumevanju.
Zato sam odlucila da iznesem svoju percepciju pojedinih aforizama kao i razlicitih aspekata sagledavanja jedne iste pojave kroz komentare drugih ljudi. Smatram da su razlike izuzetno korisne posto stimulisu i aktiviraju duhovni potencijal sto rezultira progresivnim ucenjem i razvojem.

HESE : “ Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje. “
-Mrznja je unutrasnje siromastvo ili nepotun duhovni razvoj za razliku od ljubavi koja predstavlja bogatstvo duhovnog razvoja. Zato mrznja predstavlja nerazumevanje samog sebe, pa shodno tome i drugih. Ono sto uzbudjuje je duhovno siromastvo ili unutrasnja praznina koja trazi da se ispuni kroz zanemareni duhovni potencijal.

KANT : „Dužnost prema samome sebi se sastoji u tome da čovek očuva ljudsko dostojanstvo u vlastitoj ličnosti.“
-„a sto je veoma tesko u danasnjim vremenima, pored ovolikih poltrona, i manipulacije….“
-„na nasu zalost Vi ste ovo lepo rekli…“
-Naravno da nije lako. Da je lako onda ne bi ni bila duznost. Sto je nesto teze to je i znacajnije jer iziskuje visi stepen progresivnog razvoja da se uspesno obavi. Tesko jeste, ali je moguce za svakog coveka jer samo od njega zavisi kojoj duznosti daje prednost.

DUČIĆ : „Ljudi ne smeju ostati sami sa sobom.Često vole i društvo glupaka,i nevaljalca,čak i svog protivnika,nego da trpe samoću,a to znači društvo samog sebe.Ovo je zaista najgorči paradoks.Naporni sportovi,traženje duhovitosti bufona i učenosti šarlatana,dolazi samo iz očajne dosade.“
-Ne samo iz dosade. Dosada je simptom mnogo dubljeg uzroka. Ona signalizira zapostavljen duhovni razvoj ili unutrasnje siromastvo koje s njim nastaje.
Duhovno razvijeni ljudi se ne plase ostati sami sa sobom. Naprotiv, za njih je kreativna osoma izvor radosti kao i unutrasnje snage koja ih osposobljava da se suoce s bilo kojom teskocom.

„Vrlina se ne sastoji toliko u uzdržavanju od poroka, koliko u nemanju želje za njima.“
-Vrlina se postize. Njen pocetak je upravo u suzdrzavanju od poroka ili u svesnoj odluci da covek izgradi samog sebe u nesto vise i smisaonije. Ne samo sto on na taj nacin ostvaruje visi stepen slobode i razumevanja vec to rezultira time da u potpunosti izgubi zelju za porocima.
Zasto do toga dodje? Zato sto mu takva odluka omoguci kontakt s njegovom pravom sustinom koje sve vise postaje svestan. Vrlina je odraz duhovne dimenzije, dok je porok odraz pojavnog ili nizeg stepena razumevanja. To je razlog zasto su duhovnost i porocnost medjusobno iskljucive.

10 responses to “Razmatranja

  1. Uvažena i cenjena Sofija6,
    Sa kojom ozbiljnošću i ustrajnošću prilazite razmatranju i izlaganju pojedinih tema iz života, neću reći filozofije, je za svaku pohvalu. Tražio sam po sajtovima nešto tako ali nisam bio u mogućnosti da nađem sagovornike. Pored svih aspekata koje spominjete morate da uzmete i pojavu, mogućnost SREĆE i SUDBINE. Sticaj okolnosti koje su isto tako neponovljive, iako su pri tome trenutačne, statične, kao slika, one su suplementarne vrednosti – večnosti i beskraju. One su izgleda i odraz naše skrivene prirode, našeg EGA koji je jedinstven i trajan. (Otud i proističe mogućnost za pojavu reinkarnacije. U tome se i krije viši i dublji smisao egzistencije). Kada u svojoj osami čovek traži ISTINU, on mora, hteo – ne hteo, da posegne za koordinacijom, komparacijom. Pretstava, potvrda o našem postojanju nije u nama nego je izvan nas. Ispravno su zaključili pametni ljudi da postojii samo spoljna sila. Ono što je u nama samo je odraz, orijentacija, smisao, red nastao duhovnim samorazvićem a koji je nastao jedino mogućim vidom – realizacijom. U mašti ima raznih svetova ali je samo jedan realan i to baš ovaj u kome smo mi. Kada smo najbliži cilju znam da nam je najteže jer su vrednosti relativnim odnosom povećane, izmenjene do iracionalnih granica i veličina. Puno se može reći ali nam uvek ponestanu neke reči, izrazi, pojmovi. Zato je život mnogo bogatiji, ozbiljniji, realniji, životniji.
    Pozdrav FiloSofiji, majci svih mudrosti. Petar

    Sviđa mi se

  2. Hvala Petre. Naravno da se u obzir mora uzeti pojava. Svest u svom aktivnom stanju ili razvoju mora imati vlastitu projekciju ili pojavu s kojom ce se naci u interakciji. Bez takve projekcije ili dualnosti aktivnost kao i komparacija je nemoguca, pa shodno tome i smisani razvoj.

    Ego je posrednik izmedju pojavne (fizicke) i sustinske (nefizicke ili duhovne) dimenzije. Duhovna dimenzija je nadsvesna sustinska celovotost koja zbog svoje sveobuhvatnosti ostaje nejasna, neshvacena ili nesvena, ali koja predstavlja zivi izvor ili potencijal svesnog ili koja omogucava egu da ostvaruje delimicno razumevanje ili konkretizaciju i realizaciju.

    Razumevanje ega je uvek parcijalno ili ograniceno te predstavlja stalni proces u vidu niza razlicitih uvida. Kakvi ce ti uvidi biti zavisi od njegove sposobnosti da koristi vlastiti duhovni potencijal ili da ga transformise u svesnost.

    Ono sto aktivira takav proces je fizicka dimenzija ili dimenzija projekcija, tj, pojava koja ima komplementarno suprotne zakonitosti duhovnoj dimenziji. Ljudi koji ostvaruju progresivan duhovni razvoj su ljudi koji koriste njihov duhovni potencijal ili koji ga u vecoj meri transformisu u svesni nivo. To im omogucava da postaju svesni sustinskih, duhovnih zakonitosti sto se manifestuje kao mudrost. Zbog toga je njihov kriterijum procene kvaliteniji te dobijaju pravilniji i jasniji uvid i u sebe i u okolinu.
    Ja tebe takodje pozdravljam.

    Sviđa mi se

  3. Poštovana i uvažena Sofija6,
    Mi pretstavljamo samo igračke u rukama „Bogova“. I zato treba da igramo svoju igru svojski i predano, dajući, žrtvujući sebe na tom planu, oltaru, pozornici. Mi pretstavljamo jednu amorfnu masu, kompleksnu, iz koje se da napraviti čudo neviđeno. A ja lično ne verujem u čuda. Sve je već ranije određeno, rečeno. Ako nama to „nešto“ nije poznato ne znači da nije bilo, negde, reči o tome.
    Imao otac tri sina. Jedan bio Demperist, jedan Traktarist a jedan Fataljist (Onaj što skuplja list, lišće koje otpada sa drveća. Taman ga skupi a ono dođe nova godina i sve bude isto, i haj’ Jovo nanovo). E, a taj treći sam bio ja. Neposluško. (Ko sluša – puna guša! A ja opet, pa nisam bio gladan, nesit, halav, lakom). Pa sam krenuo stranputicom, prečicom. Znajući da će i onako sve jednog dana biti isto. Nisam pesimista. Nisam optimista. Nego nešto srednje, optimalno. Srednja žalost. Neobavešteni optimista. Željan sam bio tog „znanja“ iz prve ruke. Kad tamo, morao sam krčiti sam staze i bogaze. Putokazi su nečitki a i ono što se moglo videti svi vode u ambis i okreću smer u pogrešnom pravcu. Dokaz je ovo što se danas događa sa Planetom Zemljom. Mnogima je preseo ručak koji nisu pokusali do kraja. Bio je nekad onaj neuki narod mudriji i pametniji, i verovao je u nešto. Nije morao da ide da to nešto proverava. Žao mi je nedužnog življa koje strada zbog „učevnih“. Moglo se i bolje živeti i doživeti duboka starost i bez akceleracija. Više je štete naneseno od pseudo znanja nego od naivnog neznanja. Žao mi je i ovih Inih koji nisu na Vašem blogu. Imali bi šta i da čuju pametno. Svi su krenuli u potragu za nečim što se može odmah uzbrati. Ne jede se sve što leti. Imaju, izgleda, „kade“ pa će u idućem životu, možda moći da zalutaju i da nam prave društvo. A i kaluđer se u društvu oženio. A možda im je i dosadno. Imaju preča posla. Ja sam uvek težio duševnom miru i duhovnoj ravnoteži. Treba se družiti sa dobrim društvom a ne sa ološem. Zato je onaj „prostor“ izmišljen. A vremena imam na pretek, čitava polovina „večnosti“. Za mene ste Vi kao da ste na Olimpu – Karijatida. Svetionik misaonih aktivnosti. Pozdrav od Petra

    Sviđa mi se

  4. Hvala Petre. Drago mi je da Vam se svidja blog. Njegova osnovna namera i jeste da okupi ljude razbudjenog duha koji prodiru dublje u egzistencijalna pitanja. Isto tako verujem da ima dosta osamljenih ljudi kao i ljudi kojima je potrebna podrska, savet, razumevanje ili im je samo stalo do toga da ih neko saslusa; zato bih takodje zelela da ovaj blog bude mesto uzajamne pomoci i solidarnosti medju ljudima.
    Pozdrav i sve najbolje!

    Sviđa mi se

  5. Cenjena Sofija6,
    Ako se družimo sa Vama na vašem sajtu ne znači da je ovo sofisterij ili sofisticizam. Ovo su samo dobre namere, pokušaj da se izbegne izveštačeno, izvitopereno i suludo ponašanje savremene civilizacije. Uvek je bilo sve isto ali je u nekom pogledu, aspektu, na drugi način rečeno, opisano ili shvaćeno. Vama HVALA što se nosite mišlju da nama još ima nade i života. I da nije sve izgubljeno u ništavilu praznine i nehaja. Ptica FENIKS se uvek rađa iz pepela. Pseudo nauka i lažno pretstavljanje ISTINE ne znači da je sve gotovo. To sam život i stvarnost pokazuju i dokazuju. Puno je prenemaganja lažnih skorojevića i lažnog glamura da bi svet bio takav kako na prvi pogled izgleda. Nije došlo vreme za predaju!
    Uvek pokušavam da čitam ovaj tekst u originalu, bez „prevođenja“ jer puno slova fali, nestane, a i smisao se gubi. Značenje napisane reči nije istovetno vrednosti izgovorene reči a pogotovu ne misli. Reči su kao ljušture, posude koje nam služe da prenesemo osećanja i treptaje duše i naše svesti i poimanja sveta koji nas okružuje i u kojem se gušimo, hoću reći – ne dolazimo do daha. Jako je teško doći do srca drugih bića i njihovog rezona. Nedostaje isticanje značaja, nema akcenata u pisanju. Sve je još u povoju i prohodavanju. Na kraju nema ni mirisa ni ukusa u tekstu. Kako kažu : niti smrdi niti miriši. Možda treba provetriti? Ili možda imamo kijavicu? A možda je i naš instinkt zatajio? Možda je došlo i do prezasićenja u akumulaciji sticanja znanja. Možda je došlo do Implozije? Ko bi to zaista znao? Da mi kaže…
    Poseban pozdrav Vama i Vašim blogerima Petar

    Sviđa mi se

  6. Petre, nije mi u potpunosti jasna namera vaseg pisanja, niti sam sigurna da sam razumela sta ste nameravali da kazete. Imam osecaj kao da ste na nekog ili nesto ogorceni i da se ljutite. Zaista ne znam sta je tome razlog? U svemu je potreban balans, pa se neke stvari ne bi trebale previse ozbiljno shvatati, pogotovo ako nismo u mogucnosti da ih menjamo.
    Vi takodje imate pozdrav.

    Sviđa mi se

  7. Vredna Poštovanja Sofija6,
    Oseća se brižnost sestrinska i materinska strepnja u Vašoj poruci. Kažu ljudi : Ne daj bože što mi mati misli a daj bože što mi žena misli a ne želi. Ceo svemir leži na prošlosti, hoću reći izokrenutoj, izvrnutoj, naopako okrenutoj i postavljenoj budućnosti. Gredimo kao na nekakvoj oštrici noža ili kao ekvilbristi održavamo ravnotežu na razapetoj žici. Dobro ste to zapazili. I paja patak Dača je to jednom lepo rekao, u jednom crtaću : „Ako ih ne možeš pobediti – pridruži im se!“ A što se tiče „ljutnje“ ne ljutim se ja ni na koga, već ih žalim. Želim da otvorim dušu ali ponekad to ne uspevam. Mnoge to plaši, nije uobičajeno. Ljudi i sama priroda nisu skloni iskrenosti i ljubavi. Previše je toga jeda i gorčine sakupljeno kroz eone i vekove. Sila pobeđuje. Jaći tlači. Sila boga ne moli a Bog silu ne voli. I tako to. Sam Bog i nije sila on je red, smisao. Duševno i duhovno i doslovno misaono biće. Kada neko priča o ljubavi odmah znam da nema pojma. A evo zašto : Ako odmah ne zaključi da je to obzirno i obostrano davanje znam da nešto tu nije u redu. Neko je ostao „kratkih rukava“. Ljubav je nesto najsvetije i najbožanstvenije što se može zamisliti. Davati sebe bez ostatka i ikakve sumnje, verujući, ne samo nadajući se da će ljubav biti uslišena i uzvraćena je ideal, smisao življenja. Ovakva kakvu danas otrcanu i trivijalnu spominju nije vredna ni pišljiva boba. Ni da se spominje. Već samo same interesdžije i račundžije vladaju svetom.
    Ako ste tražili ikad i igde nekog ko se sprda sa svime i svačime i koji je vedro i sarkastično nastrojen – možete ga lako naći u meni. Uostalom, pitajte nekog u mome gradu ko je najluđi čovek, svako ko me poznaje reći će da sam to ja. Ja se i ne ljutim na to. Pomalo mi je i drago što je to tako. Vidim da je đavo odneo šalu. Pa kad ide pita neka tamo ide i tepsija. Da li ste Vi možda farbali jaja i pravili peretke za Vaskrs? Ja jesam. Veran sam ko i drugi svojoj veri do groba. Kod nas je jedan narod a tri gospodara, tri vere. Pa se takmiče koji je bog bolji. A narod uvek plaća pikslu.
    Pozdrav Vama i onima koji čitaju što mi pišemo Petar

    Sviđa mi se

  8. Petre, mudrost se sastoji i u tome da se pronadje mir u onome sto jeste ili sto nije u nasoj moci izmene. Suvise je arogantno ocekivati da svet treba postojati po nekim nasim merilima ili kriterijumima. Verujem da u univerzumu postoji visi red koji mi s nasim ogranicenim rezonovanjem nismo u stanju da objasnimo ili razumemo. Zato se mora imati nada i vera da ce svaki nesklad koji nije u nasoj moci uskladjivanja biti uskladjen u predvidjeno ili pravo vreme od sustinskog viseg smisla koji prozima univerzum.
    Pozdrav!

    Sviđa mi se

  9. Cenjenoj ali brižnoj i prezauzetoj Sofiji6,
    Pre svega da se izjasnim da sam i ja za telegrafsko i jezgrovito, sadržajno izražavanje – izjašnjavanje. Može i simbolima i hermetičkim oblicima i hijeroglifima. Pa čak i nemuštim jezikom, jezikom praznine koji sve može da kaže i objasni. Od nemanja tvrđeg grada nema. Postoje uvek samo dva tipa, oblika, suprotnosti. U sve što pogledamo sve je dvogubo. Postoje ekstrovertni i introvertni ljudi. Postoje ljudi koji se ne mire ni sa čime. Do zla boga su nezadovoljni i nesrećni. A postoje i oni koji su sa svime i svačime prezadovoljni. Čudno je da sam ja nekako zapao u procep . Pa ni makac. Ni tamo ni ovamo. Nego sam postao stoik. I dobro je što mi je tako rečeno da budem. Nisam podložan nikakvim šablonima ni pravilima niti kakvim stereotipima, stepenima na lestvici saznanja i saznavanja. Jednostavno za mene je slika sveta – statička. Nema promena, nema kretanja, nema usavršavanja ni kreščenda. Nema početka ni kraja. I mislim da u tom grmu leži zec. Ako neko nezadovoljan ulaže svoj trud i radom nastoji da promeni svet – to je njegova stvar, Njegov Problem. Za mene je sve egali i sve isto. Tuka ušla tuka izašla, saldo nula. Čista analitika. Ali meni moj stav prema životu nije arogancija, nego prosvetljenje. Inicijacija. Svako ima svoju istinu. Ja imam svoju pravicu i nikome ne branim da traži tamo neku – svoju. Niti se bojim niti stidim. To je ono što mi je zvezda vodilja u životu. Ako neko stalno presipa nešto iz šupljeg u prazno i premešta stvari na neko drugo, bolje mesto, nemam ništa protiv. Uvek sam za razumevanje u bilo kom obliku.
    Znam jednog tipa koji legne da spava sa svojm Ljubavi, probudi se sa Nadom da će danas videti i sresti Veru, smisao svog života.
    A Vama pozdrav od Petra

    Sviđa mi se

  10. Pozdrav Petre!
    Sto se tice zauzetosti – u paravu ste. Imam dosta obaveza, a takodje nastojim da ne zanemarim neke od mojih omiljenih, a cesto i korisnih aktivnosti, pa mi ne ostaje uvek mnogo vremena za kompjuter. Ali, ipak se trudim da ponekad nesto napisem i podelim svoje misljenje sa ljudima koji imaju slicno interesovanje kao i ja.
    Naravno, da svako ima svoju perspektivu posmatranja i to je OK. Ne vidim da u tome ima ista lose. Naprotiv, u tome i jeste lepota i bogatstvo zivota. Medjusobno uvazavanje razlika je takodje jedan od nacina da ljudi izraze postovanje jedni prema drugima.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s