Razlika izmedju ograničenog (programiranog) i slobodnog ponašanja (I)

Ovo je komentar koji je dat na pitanje: da li je ponašanje ljudi predvidjeno, tj. ograničeno ili programirano i da li oni upšte imaju mogućnost slobodnog izbora? Mi jesmo programirani našim telesnim sastavom što se ogleda u tome da različite vrste živih bića ili njihov različiti telesni sastav uzrokuje i njihovo različito ponašanje i svesnost.

Tako na primer, ptica ima svesnost ptice pa se i ponaša kao ptica, slon kao slon itd. Kompleksnost ljudskog organizma uslovila je naročitu kompleksnost svesti ili interakciju pojavnog (fizičkog) oblika sa suštinskom (nefizičkom) dimenzijom koja stvara taj oblik. Ta kompleksnost je najizraženija u moralnoj dimenziji ljudi. Smatrala sam da postoji mogućnost da ovaj komentar pridonese odredjenoj jasnoći teme o kojoj se piše pa ga zato ovde i objavljujem.

Ono sto sam uočila u fizičkoj egzistenciji je da je suprotnost univerzalna zakonitost aktivnosti, te da zbog toga u njoj moramo imati „dobro“ i „loše“ jer inače postojanje (čija je suština svest) ne bi bilo to što jeste, tj. stalna aktivnost promene i razvoja.

Naša svesnost (aktivnost mišljenja) preko koje imamo doživljaj vlastiog postojanja ili subjektivnosti nastaje interakcijom razlika (suprotnosti) i to: objektivnošću ili svime što se nalazi izvan nas. Tako da je objektivnost spoljašnja razlika ili suprotnost subjektivnosti.

Medjutim, pored spoljašnje suprotnosti ili razlike mi takodje imamo unutrašnje razlike i suprotnosti. One se nalaze u nesvenom domenu. Nesvesni domen su osećanja koja za razliku od svesnog nivoa (aktivnosti misli) predstavljaju sažeti svesni intenzitet. Osećanja ili intenzitet svesti predstavljaju potencijal svesne aktivnosti.

Tako na primer, kao što se elektron pojavljuje i u obliku talasa i u obliku čestice (komplementarno suprotnim stanjima) isto se odnosi i na svest te se ona manifestuje u vidu misli i osećanja. (O cemu sam ja pisala pod naslovom „Intenzitet i aktivnost svesti“)

U domenu nesvesnog (osećanja) imamo takodje komplementarnu suprotnost konstruktivnosti (osećanje ljubavi, zajedništva,) i destruktivnosti (mržnja, otudjenost). Ta dva suprotna nagona su odredjena kao nadsvesni i podsvesni nivo svesti.

Podsvesni nivo je okarakterisan kao Telsna svest ili nagon samoodržanja ili životinjski instinkt u ljudima koji nema moralnu dimenziju, tj. razumevanje. Dok je Duhovna svest okarakterisana kao suštinska svesna dimenzija koja prevazilazi zakonitosti fizičke dimenzije te shodno tome ptredstavlja nefizičku dimenziju postojanja.

Kroz nju dobijamo uvid u moralne ili suštinske zakonitosti postojanja koje prevazilaze ograničenost fizičkih zakonitosti. Svesna kompleksnost ili zakonitosti fizičke i nefizičke dimenzije je predstavljena u mnogim religijama. Tako na primer, u hrišćanstvu imamo Boga i Lucifera, hinduizmu Brahman, Višnu, Šiva, gnosticizmu Boga i demijurga itd.

Naša Telesna svest jeste programirana ili odredjena. Prema tome, ukoliko mi sledimo nagone Telesne svesti mi ostajemo u domenu niže, ograničene svesnosti i razumevanja. Isto tako, ukoliko se naše misli formiraju samo kroz interkciju sa objektivnom svescu, ili ukoliko vršimo „nepromišljene“, automatske reakcije na našu okolinu kroz svesni nivo ili odredjeni postignuti (zato ograničeni) nivo razumevanja mi i dalje ostajemo u domenu programiranosti. Takve reakcije se najčešće označavaju kao „ljudska priroda“ ili ego reakcije rivalstva, sebičnosti, manipulativnosti, ljubomore, zavisti, itd.

Tek kada biramo da na nadražaje iz okoline reagujemo kroz viši, intuitivni nagon mira, sklada i harmonije zajedništva ili savest, plemenitost, nesebičnost, ljubav itd. uslovljavamo dublju unutrašnju interakciju ili reflektivno mišljenje koje stupa u kontakt s Duhovnom ili suštinskom svesnom dimenzijom te dobijamo dublji uvid i razumevanje.

To se manifestuje kao razvoj mudrosti kojom prevazilazimo telesnu programiranost ili zakonitosti fizičke egzistencije i okolnosti te ostvarujemo slobodu u vidu kreativnog izbora delovanja.
Tada smo i u stanju da kreiramo sami sebe, tj. ostvarujemo razvoj nezavisno od okolnosti i fizičkih zakonitosti, dok u protivnom okolnosti uvek kreiraju nas te zato i ostajemo programirani.

Za slobodan, konstruktivno kreativan razvoj je karakteristično da koristi puni svesni potencijal čime se ispunjava svrha samog našeg nastanka u fizičkoj egzistenciji. Time se približavamo idealnoj „prirodi“ koja jeste naša istinska suština, medjutim koje nismo svesni kao takve jer smo preko tela projektovani u ograničenu, aktivnu ili fizičku dimenziju pojavnih zakonitosti postojanja.

Svaki put kada naše akcije proističu iz suštinskih zakonitosti duši se omogućava njeno neposredno iskustvo, čime ona produbljuje svoj intenzitet ili ostvaruje viši stepen savršenosti.

Svrha naše inkarnacije i jeste da se duši omogući njeno iskustvo. Medjutim, pošto takvo iskustvo zahteva rodjenje u telu uzrokuje se svesna razjedinjenost koja se u nižem svesnom nivo inteligencije manifestuje kao delovanje različitih nagona ili zakonitosti, pa ljudi često biraju pojavne zakonitosti fizičke egzistencije na račun suštinskih ili duhovnih.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s