Duhovno budjenje

Svaki čovek ima jedinstveno duhovno budjenje. Neki ljudi ga opisuju kao iznenadan i senzacionalan doživljaj koji je u potpunosti promenio njihov način života i razmišljanja, dok kod nekih ljudi ono predstavlja neosetnu i latentnu evoluciju.

Za duhovno budjenje je takodje karakteristično da se javlja u različitom razdoblju života. Kod mene je duhovna komponenta bila razvijena još u ranom detinjstvu. Sećam se da sam još kao dete imala neobične doživljaje, snove i razmišljanja koja su duboko zadirala u sferu nesvesnog.

Mada imam dosta izraženu intuiciju kao i odredjenu dozu telepatske sposobnosti one nisu u tolikoj meri razvijene da se bi se mogle okarakterisati kao paranormalne. Ipak, jedan incident koji se desio oko moje šeste godine po mnogo čemu ima karakteristike paranormalnog. Napominjem, da je to jedini incident takvog karaktera i da nikada posle toga nisam imala sličan incident.

Roditelji moje majke kao i njena sestra i brat su živeli u Glini (Banija) pa smo sestra i ja skoro svake godine išle da ih posetimo. Mamina sestra (moja tetka) je radila kao učiteljica u jednom obližnjem selu i do posla je putovala autobusom.
Jedno jutro, u trenutku budjenja, ja sam ugledala autobus kako gubi ravnotežu i pada niz brdo. Medju histeričnim putnicima unutar autobusa nalazila se i moja tetka.
Ta slika je bila munjevita, ali izuzetno jasna i intenzivna tako da sam odmah ustala i počela plakati. Baka me je začudjeno pitala šta mi je i zašto plačem? Rekla sam joj da sam videla kako se tetkin autobus prevrnuo. Ona me je tešila govoreći da sam ja to samo sanjala i da je sve u redu.
Medjutim, autobus u kojem je tetka putovala se zaista prevrnuo i to u isto vreme kada sam ja imala tu viziju. Na sreću niko nije bio teže povredjen. Na moju pokojnu baku je taj incident ostavio snažan utisak i ona ga je dugo vremena pominjala.

Interesuje me da li je neko od vas imao neki neobičan doživljaj? Ili zna nekog ko ga je imao? Isto tako, kako bi okarakterisali vaše duhovno budjenje? Kada i kako se ono desilo? Da li je bilo potstaknuto s nečim izvan vas ili je nastalo kao spontani unutrašnji proces?

Advertisements

3 odgovora na “Duhovno budjenje

  1. Interesantno. Oduvek me je interesovalo odakle dolaze i zašto takvi snovi koji su me pratili takodje od malih nogu… Ono što me je takodje oduvek plašilo je što nikada nisam sanjala nešto lepo što treba da se desi, ne, samo ružne stvari. Evo jednog primera: dugo godina sam živela i radila u inostranstvu, pa s obzirom na daljinu ( tada nije bilo interneta ) retko sam se čula sa mojom drugaricom, sa kojom sam odrasla i bila jako bliska. Jedne noći sam je sanjala, bez da sam o njoj bilo šta razmišljala, kako me zove preko ograde i kada sam izašla videla sam da je jako uznemirena i da drži neki beli zamotuljak u rukama.Pitala sam je šta se desilo, šta je to, a ona mi je rekla-beba, vidi, dečak je…mrtav..Bila sam izbezumljena. Čija beba? Moja.Gde ti je muž? Radi. A tata i mama? Sad su otišli kući…
    Probudih se sva usplahirena i na svu sreću sam ispričala san ( inače sama sebi ne bih verovala) ženici koja je bila kod nas i čuvala nam decu. Dugo me nije napuštao loš osećaj. Vukla sam ga danima sa sobom.Posle par meseci smo došli u Bgd i mama od te drugarice je svratila da me vidi..Naravno, desilo se sve onako kako sam sanjala. Čak i u to vreme. Moja drugarica je bila u drugom stanju 5 mesec. Razbolela se nešto, imala temperaturu i kašalj, muž joj nije bio kod kuće, ali su tata i mama proveli sa njom veći deo dana.Kada su predveče otišli, ona je imala prevremeni porodjaj, uvila je bebu u beli peškir, odnela u bolnicu,ali je beba preminula…Bio je dečak…

    Sviđa mi se

  2. Uh, oduži mi se komentar-izvini 🙂

    Sviđa mi se

  3. Crna perla,
    nemaš zašto da se izvinjavaš. Naprotiv, drago mi je da je tvoj komentar duži jer zaista zaslužuje pažnju. Hvala ti što si ovde iznela svoj san i podelila ga s drugima. Svojim snom si takodje potvrdila postojanje više svesne dimenzije koja prevazilazi okvire fizičkih zakonitosti.

    Snovi su pored vizija i mašte način interakcije našeg svesnog i nesvesnog nivoa kojim psiha ostvaruje proces samorazvoja. Snovi, vizije i mašta često predstvljaju „poruke“ duše kojim ona nastoji da pripremi ili upozori naš svesni nivo na nešto ili da usmeri na potrebnu aktivnost ili ponašanje kojim ćemo ostvariti progresivan razvoj i time doprineti opštem blagostanju.

    Za to mogu navesti lični primer, pošto me je upravo san kao i vizija (pored ostalih faktora) naveo da pišem knjigu. Jedno vreme sam počela osećati blagi unutrašnji nemir ili neku vrstu potrebe koju nisam mogla pravilno da razjasnim. Osećala sam tu potrebu više kao neki neispunjen zadatak koji nisam izvršila ili neku vrstu dužnosti prema drugima. Čak mi je i sada teško da pronadjem adekvatne reči kojima bih objasnila kompleksnost takvog osećanja.

    Uglavnom, u meni se pojavila neka neiskristalisana misao da napišem knjigu. U to vreme jedna moja prijateljica mi je takodje rekla da misli da bih trebala napisati knjigu. Onog momenta kada mi je to rekla setila sam se jednog sna, a ne dugo posle toga i jedne vizije koju sam imala još kao tinejdžerka. Shvatila sam da su oni snažna indikacija da pišem knjigu. Tada sam bez sumnje znala šta moram da činim. To je doprinelo mome osećanju potpunog ispunjenja, neke vrste olakšanja i radosti.
    San je bio sledeći:
    „Sanjala sam da se nalazim u nekoj vrsti letelice s jednim mladićem čije je odelo u mnogome podsećalo na nošnju iz 19 veka s tim što je nosio okrugle naočare. U ruci je držao ogroman svitak papira i veoma žustro mi je objašnjavao skrivenu tajnu koja je na njemu bila ispisana.“

    Znala sam da se ništa ne dašava slučajno i da sam se tog sna setila s razlogom, tj. da je on takodje potvrda da trebam pisati kjnigu. Isto tako, setila sam se i jednog incidenta kada sam negde oko moje 18-te godine čitala o tome kako se ljudi pod hipnozom sete predjašnjih života. To me je navelo da pokušam da eksperimentisem ili da probam samohipnozu. 🙂

    Ležala sam zatvorenih očiju i opuštala se. Ne znam koliko je sve to trajalo, ali sam odjednom počela da osećam sebe u drugačijem, degradiranom obliku. Osećala sam kao da se provlačim kroz neku vodu ili mulj čija mi je temparatura izuzetno prijala, ali me je takodje i usporavala ili otežavala kretanje. (Verujem da je to u izvesnom smislu povezano s ikustvom u majčinoj utrobi.)

    Iznenada sam se našla u jednoj prostoriji u kojoj je sve bilo obasjano svetlošću. U njoj se nalazio veliki sto. Ja sam sedela s leve strane toga stola dok je na začelju sedeo čovek s belom haljinom, kosom i bradom čija je belina zračila uzvišenom svetlošću i mirom. Pored njega je bilo još prisutnih, ali ih nisam mogla tako jasno videti kao njega.

    Znala sam da smo svi svesni značaja toga sastanka i da je svako od nas imao neku vrstu zadatka koju je morao ispuniti. Jednog momenta svi smo ustali i pružili ruke jedni prema drugima. Tog trenutka i ja sam „dosla k sebi“ i uzbudjeno se pitala: „Od kuda takva vizija? Šta sve to treba da znači?“

    To je verovatno jedan od razloga zašto sam intenzivno razmišljala kao i proučavala literaturu o snovima i vizijama. Pored ostalih Frojda i Karla G. Junga. Kao što vidiš i moj se komentar odužio 🙂 a da nisam uspela da iznesem ono što sam htela reći o ovoj temi. Zato ću napisati članak u kojem ću pokušati da opširnije obrazložim ovu temu. Ukoliko ne uspem da ga napišem danas, napisaću ga sutra.
    Pozdrav i hvala ti za komentar.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s