ljubav prema mudrosti

Pored lepote, ljubavi ili smisla u fizičkom postojanju postoje katastrofe, tragedije, mržnja, zlo, patnja dece, nevinih osoba ili besmisao. Zbog toga je za većinu ljudi veoma teško da shvate da je takvo postojnaje moglo nastati iz smisla ili ljubavi.

Međutim, interakcija razlika ili suprotnosti u fizičkom postojanju je neophodan element njegove aktivnosti ili razvoja. Smena dana i noći, sunčanog i lepog vremena s kišnim i hladnim vremenom je osnovni uslov održanja i razvoja života na planeti Zemlji. Kao što je interakcija dobra i zla ili sretnih i smisaonih momenata s momentima patnje i besmisla neophodna zakonitost za aktivnost i razvoj svesnosti kod ljudi.

Ljudi nikada ne bi trebali doživljavati patnju u fizičkoj egzistenciji kao užasnu ili nepromenljivu pošto ona to nije. Patnja je samo prolazni i neophodni element učenja i razvoja. Ona će neminovno biti zamenjena suštinom postojanja ili smislom i ljubavlju. Ljubav i smisao je večnost koja ostaje posle svih patnji, bola i besmisla. Sva lepota, smisao i ljubav koja se kreira u fizičkoj egzistenciji nikada ne nestaje niti može nestati pošto je to sama suština postojanja. Nestaju samo bol i patnja kao pojave ili prolazni oblici postojanja.

Kroz konflikt se svesnosti omogućava da se izdigne na viši nivo razumevanja. Iz mučnog besmisla i nesklada čovekova svesnost se izdiže na drugačiji ili viši stepen smisla i sklada nego što je bila pre konflikta te se na taj način postiže njen neophodan razvoj.

Ljudi najviše uče u teškim momentima. Teški momenti rezultiraju najradikalnijim razvojem svesnosti. Njima je čovek prinuđen da se koncentriše na unutrašnju interakciju i analizira svoja različita unutrašnja osećanja.

Jedino takvom analizom ljudi su u stanju da dopru do suštine ili duhovne svesti te da kroz nju nađu i utehu i pouku kao i izlaz iz tako mučnog stanja. U Bibliji se kaže: “U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj.”

Svami Paramananda kaže: “Nikada nemoj da moliš da ti se smanji nevolja, već moli da ti se da potrebna mudrost da se suočiš s njom.”

Herman Hese takođe piše: “Bog nam ne šalje očajanje da bi nas ubio. On nam ga šalje da bi probudio novi život u nama.”

Momenti prepuni iskušenja su presudni za duhovni razvoj ljudi ili formiranje njihovog karaktera. U njima su oni prisiljeni da prave izbore. Od izbora ljudi da ostanu dosledni njihovim suštinskim principima zavisi i njihov duhovni progres ili regres.

U isto vreme kroz sam izbor ili sposobnost da se odoli iskušenju čovek najbolje može da ima uvid u svoj stvarni duhovni razvoj. Zato se i kaže: “Lako je biti dobar u dobrome, ali je teško biti dobar u zlu.” Martin Luther King takođe kaže: “The ultimate measure of a man is not where he stands in moments of comfort and convenience, but where he stands at times of challenge and controversy.”

Duhovnim razvojem se postiže ravnoteža ili stabillost tako da je čovek u stanju da se u teškim momentima ne ponizi ili preda očajanju, a u momentima uspeha ne zanese i postane ohol. On je svestan da su oba momenta prolazna i da je i u jednom i u drugom najvažnije da se sačuva unutrašnji mir i harmonija.

Elementi idealnog života, kao na primer: slava, lepota, bogatstvo, konstantan uspeh itd. ne predstavljaju uvek blagoslov ili sreću. Veoma često takvi elementi mogu da uzrokuju regres duhovnog razvoja.

Izuzetno uspešna interakcija s okolinom može veoma snažno da deluje na svesnost čoveka tako da on ostaje zanesen tom interakcijom i ne vrši dublju unutrašnju interakciju. Time on može formirati zabludu o vlastitoj superiornosti u odnosu na ostale ljude ili dobiti utisak da je postigao svoj savršen razvoj, što naravno nikada ne može biti tačno.

Iako teški momenti takvom čoveku izgledaju užasni i nepravedni, upravo mu se kroz njih omogućava daljnji progresivan razvoj. Njima se on prisiljava na još dublju unutrašnju interkciju ili na interakciju s duhovnom svešću.

Na taj način čovek shvata vlastitu iluziju savršenosti ili neophodnost daljnjeg učenja i razvoja. Tako svoj daljnji razvoj nastoji da usmeri kroz razvoj svoje suštine, a ne kroz iluzorne vrednosti ega.

Naše društvo je u potpunosti orijentisano ka uspehu pa se na teške momente i poraze gleda kao na nešto neprirodno što po bilo koju cenu mora da se spreči ili zamaskira da se ne bi kvarila iluzija sreće i uživanja. Zato ne treba da čudi što većina ljudi suočivši se s porazom ili iznenadnim teškim momentima, ne zna šta treba da radi i kako da se ponaša.

Okruženi shvatanjem da život uvek mora biti bezbrižan, ispunjen samo veselim momentima, uživanjem i zadovoljstvom, svoja mučna osećanja doživljavaju kao lični neuspeh i neadekvatnost. Takvo razmišljanje često rezultira u vlastitoj samoobmani i potiskivanju bolnih osećanja koja traže da budu osmišljena.

Ukoliko se ipak suoče s vlastitim bolom, nenaviknuti na tako snažno osećanje, ljudi ga često preuveličaju. Oni svoju nevolju doživljavaju mnogo većom nego što jeste, te vide sve ostale ljude kao sretnije i uspešnije od njih. Otuda i izreka: “Trava uvek izgleda zelenija na drugoj strani.”

Najštetnije što odrastao čovek može da učini samom sebi je da žali samog sebe. Na taj način on se nepotrebno zadržava na iluzornoj mizeriji i sprečava svoj daljnji razvoj.

Samosažaljenje je normalna faza odrastanja i sazrevanja svakog čoveka, međutim, s određenim stepenom razvoja ono se treba prevazići. Samosažaljenje nije ništa drugo nego odbrana od potrebnog angažovanja.
Njime čovek želi najviše sam sebi da istakne bespomoćnost ili beznadežnost svoje situacije, samim tim i svoje daljnje aktivnosti. To je samo jedan od trikova kojima ego nastoji da zadrži svoj trenutni stepen razvoja ili da izbegne promenu. Zato i jedna japanska poslovica kaže: “S nevoljom se čovek bori pameću, a ne suzama.”

U ovoj izreci suze simbolišu pasivnost. Plakanje je normalna čak i poželjna ljudska reakcija u određenim stresnim situacijama. Noel Mekgret ističe:
” Plakanje je prvi i najvažniji korak prilikom oslobađanja tuge i gneva u procesu žaljenja. Kada je odnos, familija ili prijateljstvo prekinuto smrću ili raskidom ne samo što je normalno da se plače, već je to veoma važan proces čišćenja.
Priroda nam je dala poklon u obliku suza, ne samo da olakšamo emocionalno pražnjenje, već je njihov hemijski sastav fizički efikasan u oslobađanju od štetnih supstanci iz tela. Nemojte se plašiti ili stideti da plačete, to je prirodan deo sistema samolečenja tela i duše.”

Dakle, suze kao neposredna reakcija svakog bolnog ili negativnog iskustva je prirodna ili karakteristična pojava u ponašanju ljudi. Međutim, ukoliko se ostane samo na takvoj reakciji ona neminovno prerasta u samosažaljenje ili pasivnost koja uzrokuje nefunkcionalno ponašanje. Sheri Dejvis i Dr Eni Holden pišu:
“…usred bola i patnje postoji samo jedno rešenje – da se izađe, pokrene, potraži pomoć i počne voleti i davati. Ljudi koji ostvare isceljenje od bola i patnje su oni ljudi koji daju prednost svome isceljenju. Oni ne uzimaju odgovornost za kriminal koji im je počinjen, ali zato uzimaju odgovornost za svoju reakciju. To su ljudi koji su sposobni ili koji su se osposobili da sagledaju međusobnu ljudsku povezanost, da vide da je ljubav krajnji i konačni cilj.”

Svaki čovek ima svoje jedinstvene okolnosti razvoja ili doživljava specifične radosti i bolove koji mu omogućavaju samospoznaju samo ako je u stanju da pravi neophodne ili potrebne izbore za razvoj njegove svesnosti.

Kao što više obrazovanje zahteva teže testove znanja tako i ljudi s višim stepenom razvoja ili duhovnog potencijala prolaze kroz kompleksnije okolnosti. Što god je iskustvo neprijatnije ili bolnije njime se postiže i redikalnija spoznaja ili ostvaruje viša mudrost. Ponekad izuzetni ljudi prolaze kroz izuzetne okolnosti i tragedije, kao na primer Isus Hrist.

Veoma često ljudi doživljavaju slične neprijatne momente sve dotle dok ne učine pravilan izbor svoje reakcije na njih ili dok ne omoguće razvoj vlastite svesnosti na viši nivo razumevanja. Takav viši nivo obično iziskuje određenu promenu u životu ili načinu ponašanja ljudi.

Suština postojanja ili svesti je harmonija, red, smisao i sklad. Zbog toga vasiona kao pojava te suštine, stalno teži usklađivanju nereda ili svih individualnosti, razlika i suprotnosti u harmoničan odnos zajedništva.

Svaka individualnost ima svoju specifičnu ulogu i funkciju u takvom odnosu. Svaki put kada se individualnosti povinuju toj zakonitosti njihova egzistencija poprima obeležje smisla, reda i harmonije.

Isto tako, kada se odupiru toj zakonitosti takva egzistencija poprima obeležje besmisla, patnje i destrukcije. Živa bića s kompleksnijom svešću imaju i višu sposobnost doživljavanja smisla (mira, harmonije, radosti) i besmisla (nemira, patnje, očaja) kao neposrednih posledica svojih izbora. S obzirom da ljudska vrsta ima najkompleksniju inteligenciju na našoj planeti od nje se zahteva i najodgovorniji izbor ponašanja.

Posedovati moć rasuđivanja ili biti čovek, zar to nije u isto vreme i uzvišeno i užasno? Od nas zavisi šta ćemo izabrati.

About these ads

Komentari na: "XXXIX Teški momenti u životu ljudi" (4)

  1. ovo je istina.razume i potvrdjuje samo onaj ko se prepoznaje u vasem tekstu.lekcije se ponavljaju,dok ne izadjemo na pravi put.vise nismo isti,srecniji smo jer smo ”poboljsani”.tako treba prvo smisliti,pa osmisliti.pozdrav iz sombora.

  2. Caco65, hvala za komentar. :)
    Karakteristika fizickog univerzuma je individualnost ili razlicitost. Medjutim, sve individualnosti ili razlike proisticu iz jedne, apsolutno iste sustine. Bez obzira na nase pojavne razlike svi mi u sebi krijemo istu tajnu postojanja.
    Zbog toga otkrivajuci vlastitu sustinu otkrivamo i tu tajnu ili istinu. To je razlog zasto je prepoznajemo, ne samo u sebi, vec i u drugima kada se suocimo s njom. Nista nije slucajno. Razlicita interesovanja ljudi su uslovljena njihovim razlicitim stepenom razvoja.
    Jedna od znacajnih karakteristika duhovne razbudjenosti ili duhovnog razvoja je interesovanje za ovakvu tematiku. Svaki covek prema svom specificnom stepenu razvoja instiktivno pronalazi ono sto mu je potrebno ili sto potpomaze njegov daljnji duhovni razvoj. Drago mi je sto si razumela ono o cemu pisem jer to potvrdjuje tvoj stepen samospoznaje koji ti je i omogucio da prepoznas sustinu ili istinu od iluzorne pojavnosti.
    Mnogo pozdrava tebi, Somboru i Prigrevici :)
    P.S.
    Volim Sombor zato sto sam se rodila u njemu i sto je blizo moje Prigrevice! :)

  3. Svako bira svoj put. I pored prepreka, koje mogu da nas skrenu sa ispravnog smera, treba biti uporan i stalno težiti ostvarenju dobra.

    • Mislim da si upravo izrazila ono najbitnije, a to je stalna doslednost i upornost da se odoli iskusenjima ili da se bar uvek vraca procesu samooplemenjivanja ili samorazvoja ukoliko se on zapostavi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 128 drugih pratioca

%d bloggers like this: